Da su vino i ljubav neraskidivo vezani potvrđuje i neverovatno popularna serija „Tajna vinove loze“, koju su nam na male ekrane doneli Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković. Omiljeni glumački par u Srbiji spojila je melodrama reditelja Dejana Karaklajića, rađena po predlošku Mirjane Bobić Mojsilović, uz čiju je svaku dosadašnju epizodu bilo više od 1.800.000 gledalaca. Slobodu, odnosno Veru u seriji, i Vojina – koji tumači lik Vuka, za ceo život je spojilo, a šta drugo nego – vino. Vera je zavela Vuka grožđem posebne sorte – bagrina.
Baš u jednom negotinskom vinogradu, na kojem je ranije ova sorta pretežno i uspevala, između niih se rodila ljubav za ceo život. „Tajna vinove loze“ nam je otkrila i „tajnu“ bagrine, danas gotovo zaboravljene sorte ovog slatkog grožđa.
A upravo po ovoj vinovoj lozi je nekad bila poznata čitava Negotinska krajina. Krajem 60-tih i početkom 70-tih godina prošlog veka nije bilo valjanog domaćina u ovom kraju bez vina od bagrine.
Bagrina je stara balkanska sorta vinove loze, koja se gaji u istočnim vinogradarskim područjima Centralne Srbije, Rumuniji i Bugarskoj. Decenijama zaboravljena, bagrina je danas očuvana u zasadu Bukovski vinograda, smeštenog nedaleko od istoimenog manastira Bukovo, na maloj visoravni sastavljenoj od sedimentnih stena, krečnjaka i kamena. Drevna loza dobila je novi život u obnovljenom vinogradu, pretočena u moderno, karakterno i jedinstveno vino vinarije “Matalj” sa nazivom “Bagrina Bukovska”.
Autohtona sorta Negotinske krajine ima bujan čokot i bobice srednje veličine, crvenkaste boje. Prinosi variraju po godinama, a ovo grožđe je veoma bogato šećerom. Vino od bagrine je izrazito specifičnog ukusa. Lepeza arome je šarenolika, pa ćete u bagrini prepoznati sveže kajsije, mango, žalfiju, seno, cvet jasmina i beli čaj. Punog je tela, kremaste strukture, ali istovremeno veoma mineralna i čvrsta.
Bagrina daje belo vino koje ima zlatno žutu boju i karakterističan buke. Ovu staru sortu grožđa danas su zamenili italijanski rizling, sovinjon i semijon.
Prema istraživanju Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, po zastupljenim površinama u komercijalnim zasadima, bagrina je na 98. mestu. Uzgaja se isključivo u Negotinskoj krajini. Najveće površine vinograda ove sorte nalaze se na nadmorskoj visini od 200 do 300 metara.
Ako je i Vas inspirisala serija “Tajna vinove loze”, pa poželite da probate zavodljivu bagrinu, najbolje je da to učinite u klasičnoj čaši za belo vino, malo veće zapremine, na temperaturi između 10 i 12 stepeni. Ovo vino se lepo uparuje sa jelima od šampinjona, pečenom piletinom i svinjetinom, mekim sirevima, kao i jelima od prepelice, masnijom rečnom ribom, a svakako je nabolje u prijatnom društvu.
POGLEDAJTE KOMPLETNU GALERIJU SLIKA
Kliknite na sliku da je uvećate
