Ako Vam kažemo da je dekanter za vino posuda u kojoj se vino dekantira, da li će Vam nešto biti jasno? Ni nama. Zato ćemo u ovom tekstu objasniti sve što je vezano za ovu veoma značajnu, i često veoma elegantnu, posudu u vinskom, ali i našem sasvim običnom “kućnom” svetu. Saznaćete koja vina bi trebalo dekantirati, koje su vrste dekantera, njihovi oblici i kako se dekantira crno, belo i penušavo vino.
Mnogo toga se vrti oko pojma i suda koji se zove dekanter, pa ako ste pravi vinopija, lepo je da znate ponešto i o tome. Dekanter je svakako atraktivni deo na Vašoj trpezi uz neko posluženje, jer ove posude se prave u različitim oblicima i veličinama. I u stara vremena je u kući srpskog domaćina je bilo gotovo nezamislivo da se vino gostu posluži iz flaše.
Zato, u slavu starih dobrih vremena, i modernih u kojima se sve više vraćamo prošlosti, evo priče o – dekanteru za vino.
Dekantiranje se, pre svega, koristi kako bi se vino odvojilo od taloga koji se javlja nakon dugog odležavanja vina
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Dekantiranje vina – zašto se vino dekantira?
Dekantiranje vina je, zapravo proces oksidacije vina koje je dugo bilo u redukujućim uslovima (zatvoreno u boci) a u retkim slučajevima (kod starijih nefiltriranih vina) i odvajanja bistrog vina od taloga. To je proces u kome se vino lagano sliva uz zidove dekantera, vodeći računa da se što sporije i uz što veću kontaktnu površinu vino razliva. Ukoliko primetite da postoji talog razlivanje usporavate da se veći deo taloga zadrži na dnu boce. Talog je najčešće proizvod samočišćenja vina (od tanina i tartarata), i čvrstog je stanja tako da se lako odvaja. Svakako i ako nešto promakne u dekanter, zadržaće se u najvećem delu na zidovima dekantera. Ono što je najvažnije je da se vino koje je duži vremenski period bilo zatvoreno u boci prozrači, odnosno “aeriše”, i u kontaktu sa kiseonikom se razviju najfinije arome nastale tokom odležavanja vina.
Dekantiranjem mladih vina praktično simuliramo starenje koje bi se desilo sazrevanjem u boci. Usled povećane izloženosti vazduhu dešava se burna oksidacija vina koja će uticati na veću kompleksnost mirisa i ukusa.
Ukoliko je uopšte potrebno dekantirati vino, to se radi neposredno pred posluživanje, kako tokom aeracije ne bi došlo do preterane oksidacije. Ali, važno je da znamo koliko je to “pre posluživanja”, jer proces dekantiranja može da traje od petnaest minuta do dva sata i više (vina sa visokim nivoom tanina: širaz, barolo, brunelo di montalćino i kjanti), pa bi bilo nezgodno da gosti toliko dugo čekaju na čašu Vašeg dekantiranog vina. Koliko god da je kvalitetno.
p.s. Postoje oprečna mišljenja kod vinskih stručnjaka i vlasnika poznatih vinskih kuća širom sveta da li vino treba dekantirati ili ne. Koplja se lome oko taloga u arhivskoj buteljci i dok jedni tvrde da je mnogo bolje taj talog ukloniti i popiti čašu potpuno bistrog i “očišćenog” vina, drugi garantuju da je poslednja čaša vina iz nedekantirane boce najbolja, upravo zbog taloga koji joj daje najlepši ukus.
Dekantiraju se podjednako i jeftina i skupa vina, kako bela, tako i crna, odnsono crvena vina
! Eksperimentišite
Otvorite dobru bocu vina i polovinu sipajte u dekanter, a drugu polovinu ostavite u flaši. Posle sat vremena u dve iste čaše sipajte oko 1dl vina iz dekantera u jednu i 1dl vina iz boce u drugu, pa tada sami donesite zaključak da li je vino bolje dekantirati ili ne.
Savet +
Boce u kojima je vino odležvavalo godinama stavljaju se u uspravan položaj najmanje dan pre otvaranja, kako bi talog koji je bio raspoređen po celoj dužini boce spao na samo dno. Sutradan se mnogo lakše vrši njegovo dekantiranje
Koja vina treba dekantirati?
Dekantiranje se, pre svega koristi kako bi se vino odvojilo od taloga koji se javlja nakon dugog odležavanja vina. Međutim, ovaj proces može se upotrebiti i kod vina bez taloga, odnosno mlađih vina, onih do 10 godina starosti.
Dekantiranje znatno ubrzava proces aeracije, jer na primer, da biste u potpunosti uživali u dobrim mladim vinima, bilo bi potrebno da ih otvorite 8-12 sati pre konzumiranja, a dekantiranjem već posle pola sata određena vina iskazuju pun potencijal.
Dekantiraju se podjednako i jeftina i skupa vina, kako bela, tako i crvena. Dekantiranjem dobrih pa i jeftinijih vina poboljšaćete njihov ukus i miris. Kad pričamo o skupljim vinima, dekantiranjem ćete svakako izvući njihov maksimum.
Što se ukusa tiče, dekantirana crna (crvena) vina izražavaju veću voćnost, a tanini postaju nežniji
Dekantiranje crnog vina
Činjenica da što je vino starije, veća je šansa da se stvori talog, važi više za crno nego za belo vino, jer se za proizvodnju crnog vina koristi pokožica zrna. Kako vino stari, čestice koje sačinjavaju grožđe “popuštaju” i padaju na dno, praveći talog.To su u najvećoj meri tartarati-soli vinske kiseline. Zato se dekantiraju crna vina starijih godišta.
Što se ukusa tiče, dekantirana crna (crvena) vina izražavaju veću voćnost, a tanini postaju nežniji. Kada dekantirate mlada vina, sipajte vino što brže u sud kako bi ubrzali aeraciju, a kada dekantirate stara vina, potrebno je jako lagano sipati vino tako što grlić boce naslonite na grlo dekantera i sasvim polako sipate vino kako bi sedimenti ostali u boci.
Dekantiranje belog vina
Što se tiče belog vina, nema konkretnih pravila kada bi ono trebalo da se dekantira. Bela vina fermentisana Ili negovana u hrastovim burićima ili bačvama će dodatno razviti svoje arome ukoliko se 30-ak minuta pre serviranja razliju u decanter. Time se ublažavaju i eventualne note isparljivog sumpora koje se ponekad kriju u belom vinu, a u prvi plan dolaze voćni i cvetni tonovi.
Pojedina kompleksna bela vina mogu pokazati pravi karakter tek posle dekantiranja. Iako tanina u belim vinima ima daleko manje nego u crnim, mogu se osetiti u slučajevima kada su vina tokom fermentacije bila duži period u kontaktu s pokožicom ili peteljkom. Tada je takođe potrebno dekantiranje vina.
Iskusni somelijeri će neposredno pred posluženje da dekantiraju bela vina koja zbog manjka kiseonika u procesu proizvodnje mogu da postanu “stegnuta”
Vrste dekantera i njihovi oblici
Brojne su spekulacije o tome kada je izmišljen prvi dekanter, i da li u dekantere spadaju porcelanski i glineni vrčevi, iz kojih su se u davna vremena točila vina. Posude koje podsećaju na dekanter poznate su još od pre nekoliko vekova, a njihova ekspanzija počela je onda kada je staklo počelo da se širi Evropom. Tada su vinari lepo i bogato ukrašavali te staklene posude. I danas je prilično veliki izbor fantastično dekorisanih dekantera, tako da možete odabrati posuđe za svaku priliku – ono kojima su dodati srebro, kristali, zlato…
Dekanteri poput ovih današnjih, oni koji mogu naglasiti istinske vrline vina, pojavljuju se tek u 20. veku. Od tada do danas proizvodi se mnogo dekantera različitih oblika. Neke kompanije prave specijalne dekantere, kao i čaše za vina. Različiti dekanteri imaju različiti uticaj na vino, ali u suštini postoje samo dva glavna tipa dekantera, ostalo su samo njihove varijacije:
1. Dekanteri za veoma mlada vina
Dekanteri koji imaju vrat u obliku levka i obiman, široki donji deo. Oni su namenjeni za veoma mlada vina koja još nisu sazrela . U ovom slučaju je veoma važno da tokom presipanja vino dolazi u kontakt sa vazduhom. Što je veća površina kontakta, to je vino više u kontaktu sa kiseonikom, posle čega mu je ukus izraženiji.
2. Dekanteri za vina stara nekoliko godina
Druga vrsta dekantera su oni za vina stara nekoliko godina i ne moraju da budu „otvorena“. Ovi dekanteri su uski, sa donjim delom u obliku lopte, jer kod ove vrste vina nije važno da ono potpuno bude u kontaktu sa vazduhom.
Važno je među različitim vrstama dekantera razlikovati one koji su namenjeni za odvajanje sedimenta od onih koji su oblikovani kao amfora ili vaza. Koriste se za naročito krhka roze vina, koje dekantiranje može da traumatizuje. Za takva vina, kao i za neke vrste belih, koristite se dekanteri sa poklopcem koji će maksimalno očuvati svojstva vina.
Dakle, prilikom izbora dekantera, uzmite u obzir i estetsku i praktičnu stranu posude. I da, jesu dekanteri mnogo lepši kada su dekorisani, ali prilikom izbora dekantera za Vas znajte da kvalitet stakla mora biti na prvom mestu.
Čišćenje dekantera
Pored njegove glavne funkcije, odnosno upravo zbog nje, veoma je važno pravilno čišćenje dekantera. Dekanter se mora redovno održavati, kako ne bi bilo čime narušio kvalitet i svojstva vina. Najpraktčnije je da kupujete one dekantere koji su laki za održavanje. Zapamtite da dekanteri uvek moraju da budu čisti, bez mrlja, poput otisaka prstiju, na primer. Posudu obavezno morate isprati pre svakog dekantiranja.
A šta bi sve trebalo da znate kada je reč o čišćenju i održavanju dekantera:
1. Ne perite ga u mašini za sudove
Dekanter se ne može oprati u mašini za pranje sudova, već je najbolje je pribegnete običnoj „četkici“, odnosno sunđeru, ali onima koji se ne mrve i ne gube čestice. Postoje i profesionalni specijalni alati za pranje takvih posuda, pa je najbolje koristiti njih. Perite ih čistom vodom.
2. Ne koristite sredstvo za pranje posuđa
Nemojte da koristite hemijske agense za pranje dekantera. Vodom se teško ispira sav deterdžent za sudove, a ostatak može da utiče na aromu i ukus vina. Najbolje je da prilikom čišećnje koristite toplu vodu, čisteći prvo spoljašnji deo, a zatim i unutrašnji.
3. Sušite ga na specijalnom podmetaču
Dekanter je najbolje posebno prati, ne mešajući ga sa ostalim sudovima. Odvojite sunđer ili četkicu specijalno za njega. I perite ga neutralnim sredstvima. Dekantere je, takođe, poželjno cediti i sušiti na specijalnim podmetačima, koji se nalaze pod uglom ili vertikalno. Poželjno je i njih da čuvate odvojeno od drugog posuđa.
Cene dekantera za vina
Raspon cena dekantera za vina može biti veoma veliki, jer ona zavisi od materijala koji se koristi za njihovu proizvodnju, od prestiža firme i brojnih drugih faktora. Ipak, ne mora uopšte da znači da dekanter sa nižom cenom nije dovoljno kvalitetan. Sve zavisi da li vam je potreban za kućnu upotrebu ili restoran, kolika mu je veličina, da li je i kako dekorisan… Dekanter možete naći po ceni od hiljadu, preko nekoliko desetina hiljada dinara, ali najprofesionalnije i izuzetne opcije dekantera mogu da pređu cifru i od 1.000 evra.