SLAVKO KRUNIĆ, SLIKAR I ILUSTRATOR
Nezaboravna
Nezaboravna
Tara s tepihom od cveća
Više od 100 kolektivnih, više od 30 samostalnih izložbi i nebrojeno mnogo kolonija, “broji” slikar Slavko Krunić, Beograđanin koji uživa i u ilustraciji knjiga, priča i albuma svetskih bendova ska muzike, i čovek koji je uvek otvoren za druženje. Što ne čudi, jer je od malih nogu bio okružen posebnim ljudima. Zapravo, nema ni jednog umetnika koji je nešto značio u bivšoj Jugoslaviji, a da nije svratio u majstorsku radionicu njegovog oca Dragiše Krunića. Da, ONU “majstorsku radionicu”, Zdravka Šotre, koja je na televiziji 1981. godine oživela garažu u Slavkovom dvorištu, u kojoj je njegov tata Dragiša provodio vreme i družio se sa čuvenim svetom toga doba. Tako je Slavko odrastao, uz glumce, umetnike, slikare, muzičare, a četkica i platno su mu postali redovan “pribor” još pre polaska u školu, uz stručni “nadzor” Milića od Mačve, Mihajla Đokovića Tikala, Mladena Srbinovića. I danas se u Slavkovoj kući, na balvanima kojima je, na primer, “nacrtan pod”, nađe po neki detalj oslikan rukom Milića od Mačve.
Slavkove slike danas se nalaze u javnim i privatnim zbirkama, odnosno kod kolekcionara sa najneočekivanijih strana sveta. Višestruko je nagrađivan umetnik, a njegove ilustracije su našle put do brojnih knjiga i časopisa. Sa francuskom književnicom Elodi Pinel je objavio knjigu “Satirikone”.
Slavko živi punim plućima, uglavnom na relaciji Beograd – Novi Sad, a njegova platna nam donose predivne bajke koje ostaju urezane duboko u sećanju. Portreti jednog od najzanimljivijih slikara fantastike danas, su portreti pitomih ljudi, kakav je i on sam, ali nije da ne voli da poseti neke “divlje” predele Srbije, poput jezera Zaovine na Tari ili planine Kopaonik.
I čest je slučaj da se umetnost prepliće sa dobrim crvenim vinom, najzanimljivije serviranim slanim i slatkim đakonijama, inspirativnim putovanjima… Tako je i kod Slavka. Njegove preporuke u intervjuu koji je dao Premium Srbiji mogu biti mesta i predeli koje ćete posetiti, hrana i piće koje ćete probati, a hoteli oni u kojima ćete odsesti.
* Šta Vam ovih vrelih letnjih dana zaokuplja pažnju?
– Učestvovao sam u stvaranju dve knjige savremenih bajki, i sada je, sa malim zakašnjenjem, došlo vreme za njihovu promociju. Prva knjiga, nastala u saradnji sa književnicom Sanjom Domazet, nosi naziv “Male boginje”. Objavio ju je Službeni glasnik. Njene su glavne junakinje zavodljive, strasne, lirske, krilate vile, koje vole decu i sve čine da njihove poraze pretvore u trijumfe a strahove u smeh. Drugu smo priredili udruženo književnici David Albahari i Mirjana Ognjanović, i ja kao ilustrator. Knjigu “Lažne bajke” objavila je izdavačka kuća Booka. Obuzeti osećajem poetskog humora, stvarali smo je hrleći ka istom cilju: da se i sami uverimo kako pričama nema kraja. Da bajke koje smo nekada slušali i čitali mogu imati beskonačno mnogo verzija. I jednako toliko različitih pouka. Mogu reći da mi ovih dana najviše zaokuplja pažnju razotkrivanje tajni života koje nas sve brinu još od detinjstva: šta to od stvarnosti pravi čudo i misteriju?
Slike Slavka Krunića danas se nalaze u javnim i privatnim zbirkama, odnosno kod kolekcionara sa najneočekivanijih strana sveta
* Koji restoran u Srbiji Vam je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
– U okolini Užica nalazi se selo Zlakusa, čuveno po grnčariji. Na obodu sela je poznata Potpećka pećina, pored čijeg ulaza je riblji restoran Pećina. Restoran je podignut na izvoru reke Petnice, i u svom ribnjaku uzgaja pastrmku. Svežiji obrok retko gde ćete naći, serviran u jedinstvenoj oazi, uz žubor vode. Zbog svoje originalnosti uvek me prijatno iznenadi restoran Lorenco i Kakalamba. Počastvovan sam što nekoliko mojih slika upotpunjuje šarmantan enterijer restorana u koji volim redovno da svratim.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto? Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Iako su tradicionalno u drugom planu, izdvojio bih naša posna jela. Mesožder sam, ali pri izboru između klasične i posne sarme punjene pečurkama, šargarepom i orasima, češće bih se opredelio za onu koja ne podrazumeva meso. Ukus mesa je predominantan. Od tradicionalnih jela volim da spremam sataraš.
Uživam u crvenom vinu, ali ga isključivo pijem ako je vrhunsko, jer vino podstiče kreativnu misao, i pravi poseban ambijent
* Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Zavisno od situacije. Uživam u crvenom vinu, ali ga isključivo pijem ako je vrhunsko. Vino podstiče kreativnu misao, i pravi poseban ambijent. Dok pivo i rakija, pića koja se uklapaju u svako okruženje, teže mogu da vam oplemene doživljaj spoljašnjeg prostora.
* Sa voljenom osobom najviše uživam kada: otvaramo bocu dobrog vina, popijemo kvalitetno pivo, degustimo neku novu rakijicu?
– Vrhunsko crveno vino, bez daljnjeg.
* Najčudnije jelo koje ste probali?
– Mađarski specijalitet, hladna čorba od višanja.
i više kolektivnih izložbi je iza Slavka Krunića dosad
i više samostalnih izložbi je održao naš poznati slikar
* Koje vino Vas je “oborilo s nogu”?
– Poznanstvo sa proizvođačem nekog alkoholnog pića upotpunjuje mi doživljaj tog čarobnog napitka. Jednom sam bio gost slikarske kolonije u organizaciji kuće Pigmalion, osnivača Gorazda Čuka iz Slovenije. Mesto sedmodnevnog druženja bila je vinarija Kabaj u Goriškim brdima, jedna od vodećih vinarija u Sloveniji. Tokom boravka svakodnevno smo uživali u degustacijama, ali smo i svakog jutra zaticali vlasnika vinarije na njegovom traktoru, u toskanskom krajoliku, kako satima obrađuje vinograd. Taj susret sa vinom Kabaj, i čitavim njegovim proizvodnim procesom me je “oborio s nogu”. Nedavno sam slično iskustvo imao probajući veoma neobično vrhunsko vino Adam, iz pančevačke vinarije Kršanin. Vlasniku vinarije blisko je slikarstvo, što daje posebnu draž njegovoj vinskoj priči.
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Dobra rakija od šljive ima sofisticiranu ukusnu i mirisnu notu, i uvek mi je ispred ostalih. Izdvojio bih rakiju Žuta osa, destilerije Flores iz Divostina, u čiji kvalitet sam uveren dugogodišnjim prijateljstvom sa njenim proizvođačem, Miomirom Pljakićem.
SLAVKO KROZ BIOGRAFIJU
Slavko Krunić je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi akademika profesora Radomira Reljića 1998. godine. Magistarske studije je završio 2002. godine na istom fakultetu u klasi profesorke Anđelke Bojović. Član je ULUS-a od 2000, a od 2010. član je International Artist group sa sedištem u Rimu i The Society for Аrt of Imagination sa sedištem u Londonu. Ministarstvo kulture pokrovitelj je njegove izložbe 2000. godine u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu. Narodno pozorište u Beogradu ga, 2009. godine, angažuje za idejno rešenje propagandnog materijala opere Verter, a 2010. godine ulazi u knjigu Imaginaire III, treće izdanje svetske enciklopedije slikarstva fantastike.
* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje “leži” je…?
– Prednost dajem domaćem, zanatskom pivu u flaši, zato što me zanima čitava njegova priča. Ima ih sa jako interesantnim nazivima, poput meni omiljenog Hoptopoda. Najviše mi prijaju piva sa istaknutijom gorčinom, podvučena citrusnim notama.
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?
– Kafu pijem veoma retko, praktično samo u situaciji kada idem kolima na duži put. Tada popijem uglavnom Nes kafu sa mlekom.
Mogu reći da mi ovih dana najviše zaokuplja pažnju razotkrivanje tajni života koje nas sve brinu još od detinjstva: šta to od stvarnosti pravi čudo i misteriju?
Narodno pozorište u Beogradu ga angažuje za idejno rešenje propagandnog materijala opere Verter
od ove godine Slavko je član International Artist group sa sedištem u Rimu i The Society for Аrt of Imagination sa sedištem u Londonu
* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?
– Trodnevni izlet na jezeru Zaovine, na Tari. Vodostaj je bio visok, pa smo u vodu ulazili preko tepiha od cveća.
* Mesto u našoj zemlji koje biste baš voleli da obiđete, i zašto?
– Voleo bih da obiđem meandre reke Uvac. Čini mi se kao bajkovito mesto.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Preporučio bih vrlo luksuzan hotel Kraljevi čardaci na Kopaoniku, zato što mi je to najdraže nezaobilazno mesto. Na recepciji i u hotelskoj Kamin Sali dočekaće vas nekoliko mojih tematskih portreta koji ilustruju planinski ambijent ili upućuju na sportski sadržaj hotela. Zahvaljujuću vlasnicima hotela, porodici Kostadinović, koji su osmislili letnje pešačke ture po planinskim stazama, upoznao sam čari planine u letnjoj sezoni. Planina, kada nije pod snegom, prepuna je mirisa i zvukova iz prirode. Ove godine Kraljevi čardaci uvode i letnji festival, sa programom koji čine pozorišne predstave, koncerti, i kreativne radionice mozaika za decu. Sanja Domazet i ja ćemo na prvom festivalu predstaviti knjigu “Male boginje”. Biće to izuzetna prilika da se uživo sretnemo sa dve od dvanaest Malih boginja iz knjige, jer su njih dve odabrale upravo Kraljeve čardake za svoj stalni vilinski dvor.
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme? Inspirišu li Vas klaberi da i Vi nekad plešete do jutra i u koje gradske klubove onda odlazite?
– Najčešće posećujem klub Strogi centar u Gospodar Jevremovoj ulici. Živopisno mesto, u ambijentu starog salonskog stana, gde se može čuti kvalitetna džez, soul i funk muzika, i gde često priređuju koncerte. Došao sam do saznanja da je ranijih godina u tom prostoru stvarao poznati slikar Đorđe Prudnikov. Prostor je i danas ispunjen umetničkih radovima, među kojima je, zamislite, i jedna moja slika.
Pogledajte kompletnu galeriju slika
Kliknite na sliku da je uvećate
