MAJA ŽIVANOVIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI, LIKOVNI KRITIČAR I TV AUTOR
Čačanskim
ćevapima ne mogu da odolim!
Kakve divne priče o umetnosti i umetnicima koji je stvaraju nam je ona donosila na TV ekrane. Skicama iz života slikara koje su nas držale prikovane za TV i iz kojih bismo uvek nešto novo saznali, vodila nas je u brojne umetničke ateljee, u kojima vreme staje i rađa se neki sasvim novi svet. Pa i “Beograde, dobar dan”, kojim nas je iz dana u dan pozdravljala sa TV Studio B, je uz njen osmeh i divne goste koje je pozivala u emisiju, bojilo naše popodne nekim lepim, veselim bojama i energijom koja nas je držala i kada se emisija završi.
Maja Živanović, istoričar je umetnosti, likovni kritičar, TV autor, ali i pravi znalac kako da popravimo sebi neki trenutak, sat ili dan, kako da se od srca nasmejemo, kako da razmišljamo ispravno i bavimo se onim drugim, umetničkim svetom, koji nikada ne može biti turoban i depresivan. To potvrđuju i brojne izložbe koje poslednjih godina organizuje, bilo da je reč o već priznatim slikarima, vajarima, skulptorima ili nekim novim snagama za koje će se tek čuti. Ali, to potvrđuje i činjenica da Maja jeste neko ko voli da uživa u kvalitetnoj hrani i kapljici – hladna rakijica je, kaže uvek prioritet, dobrom restoranu ili nekom čarobnom predelu koji Srbija nudi u gotovo svakom njenom kutku. To i otkriva čitaocima Premium Srbije, kroz Leksikon pitanja kojima smo je “zasuli”:
* Šta Vam ovih dana zaokuplja pažnju? Postavka neke nove izložbe? Možda se “krčka” ideja za neku novu TV emisiju? Ili želja da odete u prirodu i uživate u nekom “debelom hladu” ?
– S obzirom na nemogućnost ostvarivanja bilo kog vida likovnog života u javnosti, zbog pandemijske situacije u poslednjih gotovo godinu i po dana, sada je došao trenutak da se aktiviram na tom polju. U toku leta radiću postavke renomiranim srpskim umetnicima, ali i mladima, čije vreme tek dolazi. Veliki je izazov čitava produkcija izložbi…od pisanja, osmišljavanja kataloga, do same postavke i PR posla. Radujem se tim novim izazovima, iako nam je svima preko potreban izlazak iz grada.
Nezaboravno je, i u to vreme riskantno, putovanje njene TV ekipe 1997. na Kosovo, u obilazak Pećke Patrijaršije i Dečana, jer više nikada tamo nije otišla
* Koji restoran u Srbiji Vam je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
– Restoran u kojem najradije provodim vreme sa prijateljicama, ima izbor hrane netipične za balkanske prostore. To je beogradski Hanan, koji pruža pravo hedonističko uživanje u ukusima libanske kuhinje. Izdvojila bih i Đerdan, koji nudi tradicionalnu srpsku trpezu, uvek svežu i odlično pripremljenu.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto? Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Najviše volim čačanske ćevape, koji se spremaju na podlozi od pečenih paprika i kajmaka.
* Najčudnije jelo koje ste probali?
– Skoro sam bila na festivalu sireva, gde sam probala njihove razne varijacije sa džemovima. Takvu kombinaciju nisam mogla da zamislim ranije.
* Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Hladna rakija, uvek. Zato što mi je zavičaj Šumadija. Genetika je čudo.
Romanička arhitektura Dečana i fascinantne freske Pećke Patrijaršije, kao i spokoj koji su im preneli monasi i monahinje, ostavili su neizbrisiv trag u njenom sećanju
NOVINAR VS UMETNIK
Uvek su se ove dve profesije preplitale u Maji Živanović. Eksperimentalna škola RTS joj je, polovinom 90-tih godina, utrla put do TV Politika, u kojoj je provela dve godine. Ushićena je bila posle prvog TV priloga koji je uradila na Sajmu tehnike na engleskom jeziku sa nemačkim stručnjakom, koji je kasnije sinhronizovala. Usledio je TV Studio B, za koji ju je preporučio i tada već kultni novinar Velja Pavlović. Na ovoj TV je uređivala i vodila emisiju “Portret umetnika”. Prolazile su godine i kada su je prijatelji slikari zamolili da im uradi predgovor za katalog, shvatila je, kaže, da je zaboravila da piše. Međutim, brzo se “setila” kako se to radi, vodila još jedno vreme emisiju “Skice”, a onda se nekako prirodno potpuno okrenula profesiji za koju je i studirala – istoriji umetnosti. Što ne znači da je umetnost opet neće vratiti na TV.
* Sa voljenom osobom najviše uživam kada: otvaramo bocu dobrog vina, popijemo kvalitetno pivo, degustimo neku novu rakijicu?
– Degustacija rakijica je prioritet.
* Koje vino Vas je “oborilo s nogu”?
– Vožd vinarije Aleksandrović, zbog neobičnog spoja voćki i cimeta.
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Kajsija, kao zamena za dunju. Jer je u Srbiji dunjika sve manje, pa nisam sasvim sigurna kada bih pila rakiju od dunje, da li bi ona bila zaista “čista”.
* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje “leži” je…?
– Ukoliko pijem pivo, što je presedan, to je obično svetlo, točeno…jer ima potpuno drugačiji ukus od flaširanog.
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?/strong>
– Baš tako, prvo domaća kafa pa sve ostalo. Nikada ne preterujem sa količinom, popijem dve jutarnje u razmaku od nekoliko sati, i to je dovoljno.
* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?
– Nezaboravno je, i već u to vreme riskantno, putovanje moje televizijske ekipe 1997. na Kosovo, u obilazak Pećke Patrijaršije i Dečana, iz prostog razloga što više nikada tamo nisam otišla. Romanička arhitektura Dečana i fascinantne freske Pećke Patrijaršije, kao i spokoj koji su nam preneli monasi i monahinje, ostavili su neizbrisiv trag u mom sećanju.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Izdvojila bih hotel Satelit na Zlatiboru, jer je intiman i ima bazen sa slanom vodom.
Kad pije pivo, što je presedan, bira svetlo i točeno, a Vožd vinarije Aleksandrović, ju je osvojio zbog neobičnog spoja voćki i cimeta
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme? Inspirišu li Vas klaberi da i Vi nekad plešete do jutra i u koje gradske klubove onda odlazite?
– Više ne učestvujem aktivno u noćnom životu Beograda, osim post festum situacija nakon otvaranja izložbi, gde sa prijateljima umetnicima odem u najbliži restoran da se družimo, smejemo i popijemo još koje piće, posle oficijelnog dela večeri.
