Njima čovek nije toliko važan, jer su vekovima magarci opstajali i bez njega. Priroda ih je programirala da sa urođenim instinktom i njuhom nepogrešivo pronalaze hranu i piju vodu sa potoka, kupaju se i rashlađuju, a magarice se daleko od očiju radoznalih pogleda drugih životinja ždrebe negde u gustom grmlju. Dobro podnose leta, ali i zime, jer magarcima ne škodi boravak na otvorenom ni na minus 25-30 stepeni Celzijusa. Ali, magarci jesu oduvek bili potrebni čoveku. U davnim vremenima su im bili glavno prevozno sredstvo i nosači opreme za putovanje. Kasnije je magarac dobio sličnu ulogu, kao predvodnik stada ovaca, a odvajkada se i magareće mleko koristilo za ishranu ljudi. Neretko i kao lek. Magareće mleko i danas jeste najzdravije, najlekovitije, ali i najskuplje, jer je za litar ovog “tečnog belog leka” potrebno izdvojiti od 2.400,00 do 6.000,00 dinara.
Magareće mleko, visoko cenjeno kod starih naroda, danas je jedno od najlekovitijih, najskupljih, ali i najzdravijih kada se pije nekuvano
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Magareće mleko – drevni lek
Magareće mleko su stari narodi visoko cenili. Grci su ga smatrali odličnim lekom, a Rimljani luksuznim pićem. Otac medicine – Hipokrat ga je preporučivao za mnoge bolesti, naročito trovanja, rane. A Kleopatra se kupala u njemu, da bi zadržala lepotu svoje kože. Ono ima revitalizujuće dejstvo na ceo organizam. Veoma je efikasno protiv problema kože, za jačanje imuno sistema, za oporavak i protiv hroničnog umora.
Magareće mleko je po sastavu najsličnije majčinom, što je od velikog značaja posebno za novorođenčad, budući da ne izaziva alergije. Sadrži i 60 puta više vitamina C od kravljeg mleka, a budući da je bogat vitaminima A,D i E, i da je dragocen izvor kalcijuma i fosfora, mnogi stručnjaci ga smatraju nutricionistickim zlatnim rudnikom. Magareće mleko se koristi i kao afrodizijak. Takođe sadrži i imunoglobulin, protein koji ojačava imuni sistem, i čini ga savršenim pićem za prevenciju borbe protiv virusnih i bakterioloških agresora. Ovaj zdravi napitak se preporučuje i pacijentima koji su pod hemioterapijom, kao i ljudima koji boluju od plućnih bolesti, poput astme, bronhitisa i suvog kašlja.
Magareće mleko – Ukus i miris
A koliko god da su dobro obavljali sve poslove koje im je čovek zadavao, i činjenica da su u suštini magarci radoznali, umiljati i vole prisustvo čoveka, postali su, ipak, sinonim za tvrdoglavost. Od svete životinje u Egiptu, dogurao je do sinonima siromaštva i mukotrpnog života. I švajcarska poslovica kaže: “Kada bi se radom moglo obogatiti, magarac bi nosio zlatni samar.” Ipak, ta “tvrdoglava” stvorenja daju nam mleko koje ima izuzetna lekovita svojstva. Magareće mleko je, zbog visokog sadržaja mlečnog šećera laktoze, slatkog ukusa i bez posebnog mirisa.
Za razliku od većine drugih, magareće mleko ne sadrži štetne bakterije koje bi mogle da naškode zdravlju novorođenčeta. Zbog toga ga piju bebe od dva i po meseca, pa sve do ljudi od 85 i više godina.
Grci su ga smatrali odličnim lekom, Rimljani luksuznim pićem, Hipokrat ga preporučivao za mnoge bolesti, a Kleopatra se kupala u njemu, da bi zadržala lepotu svoje kože
Visoka cena magarećeg mleka
Za litar magarećeg mleka, u zavisnosti od proizvođača, potrebno je izdvojiti od 2.400,00 do oko 6.000,00 dinara. Razlog ovako visoke cene je komplikovan proces muže i mala količina mleka dobijena od jedne magarice. Magarice su poznate po tome što daju najmanju količinu mleka od svih životinja koje čovek može da pomuze. Za litar magarećeg mleka potrebno je da se muzu četiri puta dnevno, a uspehom se smatra ako proizvođač od jedne majke uspe da pomuze pola litra mleka. Jedna magarica tokom laktacije za dve godine može da da najviše 40 litara mleka.
Magareće mleko se ne može naći na pijacama. Eventualno ga možete pazariti u nekoj specijalizovanoj radnji i kod malih proizvođača, kod kojih je kupovina uvek i najsigurnija. Za litar megarećeg mleka porodice Ivanov, kraj Dimitrovgrada, izbrojaćete 2.400,00 dinara, a 100,00 dinara više izdvojićete za magareće mleko sa farme Blaška Šimokovića, proizvođača iz Subotice. Mile Plavšić, uzgajivač magaraca iz Kovilja, na čijoj se farmi magarice ručno muzu dva puta nedeljno, jer ne žele da preforsiraju stado, a savremene muzilice su, objašnjava “neprijatelji dobrobiti magarica, zbog velikog vakuma, usled kojeg stradaju vimena“, litar magarećeg mleka naplaćuje 3.000,00 dinara. a za ono koje se proizvodi u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica moraćete da izdvojite 5.000,00 dinara po litru.
Jedna od najprisutnijih informacija o magarećem mleku jesu veoma visoke cene samog mleka i proizvoda koji se dobijaju preradom, poput magarećeg sira, za čiji je kilogram, potrebno izdvojiti 1.000 evra! Blaško Šimoković smatra da su mnoge od tih informacija preuveličane ili neistinite:
– Litar mleka je 2.500,00 dinara i ja ga često prodajem u manjim količinama upravo zbog cene. U Subotici je cena 3.000,00, a u Beogradu i do 50 evra. Cena od 1.000 evra za kilogram sira je obična prevara. Pravio sam sir od magarećeg mleka i ako računamo da je litar 50 evra, cena kilograma sira bi bila maksimalno 250 evra, što je daleko ispod datih izjava. Uostalom, da bi se napravio ovakav sir, nužno je dodati bar 30 odsto kozjeg ili kravljeg mleka koje je nesumnjivo jeftinije i time još dodatno smanjuje cenu sira – izjavljivao je Šimoković za srpske medije.
Ali, s druge strane stoji i činjenica da je za kilogram sira potrebno čak 25 litara magarećeg mleka. Pa ako je litar mleka 50 evra, računica za sir je prosta. I skupa.
Najzdravije je neprokuvano
Magareće mleko ima najmanji procenat mlečne masti od svih vrsta mleka, a može, i preporuka jeste, da se pije sveže, bez prethodne pasterizacije. Važno je istaći da je mleko najzdravije kada se konzumira u svežem stanju, jer kuvanje može u velikoj meri da “ubije” karakteristična lekovita svojstva ovog mleka. Neprokuvano magareće mleko može da stoji na hladnom i do 15 dana i sigurno se neće pokvariti.
Tako tvrdi i porodica Ivanov, koja već godinama proizvodi magareće mleko Magi i druge proizvode od magarećeg mleka, poput sapuna. Nalaze se nadomak Dimitrovgrada, njihovo stado balkanskih magaraca se tokom leta napasa u selu Kamenica, u parku prirode Stara planina, a dolaskom jeseni se premeštaju u zimovnik.
U ponudi ove vredne porodice su sveže i zamrznuto mleko, za čiji litar je potrebno izdvojiti 2.400,00 dinara.
Najviše, kažu, vole da ako mogu ljudi koji naručuju mleko od njih, budu tu kada muzu magarice, da bi videli da kupuju apsolutno čisto magareće mleko, bez ikakvih dodataka i razblaživača.
Kažu da magarce vole i gaje upravo zbog njihove prirode. Ova stvorenja su, objašnjavaju Ivanovi, izuzetno strpljiva, uporna i istrajna, ili se nekome više sviđa izraz – tvrdoglava. Upravo tu osobinu mora da ima i onaj ko ih uzgaja, jer autohtone rase opstaju samo zahvaljujući upornosti odgajivača i rešenosti da ih sačuvaju od nestanka.
Porodica Ivanov prvenstveno uzgaja balkanske autohtone, izvorne rase domaćih životinja. Osim magaraca – autohtona rasa, balkanski magarac, uzgajaju i karakačansku ovcu, balkansku kozu, svrljišku kokoš i karakačanskog psa. Ivanovi ističu 7 razloga zašto da odaberete i konzumirate baš magareće mleko.
7 razloga zašto piti magareće mleko:
- Magareće mleko se izdvaja po rezultatima studija; njegova nutritivna, lekovita i kozmetička svojstva poznata su već hiljadama godina
- O lekovitim svojstvima ovog mleka pisao je još Hipokrat, a takođe se i u tokom Starog Rima koristilo kao nezaobilazno pomoćno lekovito sredstvo
- Upotreba magerećeg mleka pozitivno utiče na zdravlje i koristi se kao pomoćno lekovito sredstvo kod ljudi koji boluju od astme, bronhitisa, hroničnih upala kože i sluzokože
- Magareće mleko sprečava nastanak i razvoj tumorskih ćelija i ima protivupalni efekat
- Mleko magarice sadrži 40 mg/100 g esencijalnih masnih kiselina, što ga čini pogodnim u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i nastanka arterioskleroze
- Ovo mleko ujedno ima i probiotski efekat i pogoduje u lečenju organa za varenje i jetre
- Visok nivo lizozima pogoduje očuvanju crevne mikroflore i sprečava rast patogenih mikroorganizama.
Magareće mleko je po sastavu najsličnije majčinom, što je od posebnog značaja za mnoge ljude, posebno novorođenčad, budući da ne izaziva alergije za razliku od kravljeg
Magareće mleko i kozmetika – od mita do patenta
Od magarećeg mleka prave se najfiniji kozmetički preparati, sapuni i kreme za lice. Pa ako ga je koristila Kleopatra, sigurno je odlično i za našu kožu. A mit o Kleopatrinoj lepoti zainteresovao je pre nekoliko godina dve mlade naučnice, prof.dr Ivanu Arsić sa Medicinskog fakulteta u Nišu i dr Hristinu Kocić, tadašnjeg studenta doktorskih biotehnoloških studija na Medicinskom fakultetu u Mariboru, koje su ne samo istražile uticaj magarećeg mleka na lepotu naše kože, već su 2016. godine, ta saznanja i zaštitile patentom.
Postoje istorijski podaci koji kažu da je Kleopatra koristila kupke od magarećeg mleka u svakodnevnim ritualima nege lica i tela, jer je to činilo njenu kožu mekšom, beljom, a sprečavalo je nastanak bora – navele su Arsićeva i Kocićeva za časopis “Bilje i zdravlje” i objasnile da su, krenuvši od toga, dokazale da upravo magareće mleko ima najmanji alegreni potencijal u odnosu na sve druge vrste mleka a fosfolipidi liposoma imaju status sirovine za bezbednu primenu, pre svega zbog prirodnog porekla i činjenice da su to sastojci prirodno prisutni u našoj koži.
Rezultati njihovih ispitivanja ukazali su na to da su uklopile u unutrašnjost liposoma više od 40% obezmaščenog magarećeg mleka i time omogućile da ovaj deo aktivnih materija ispolji delovanje u dubljim slojevima kože. Liposomi oslobađaju aktivne komponente postepeno i pružaju dugotrajnu negu.
Pored brojnih oboljenja na koja pozitivno i preventivno može da utiče, magareće mleko, ipak, zadržava primat kao „tajna večne mladosti„. Smatralo se najefikasnijim tretmanom protiv nastanka bora, a njegovim efektima nisu odolele ni Neronova sestra Popea, engleska kraljica Elizabeta I, Elizabeta od Bavarije (Sisi), Napoleonova žena Žozefina i mnoge druge.