Etno domaćinstvo Šekler

Seoski turizam i odsedanje u etno domaćinstvima širom Srbije postaje sve traženije i popularnije, a kad je nešto traženo, onda se događa i da “niče” na sve strane. I tu vrlo lako može da “nikne” i problem, jer se pod kapom “etno” prefiksa može zaista naći sve i svašta. Da biste znali šta je to u pravom smislu reči, morali biste da posetite etno domaćinstvo Šekler u Rudnu, podno planine Golija, u kome čudesna žena Milijana već više od tri decenije radi pošteno i časno na tome da njeni gosti zaista budu zadovoljni, bili to ambasadori iz zemalja širom sveta ili neko ko je jedva “skrpio” novac da se odmori par dana.

To je domaćinstvo čije je Milijana srce, a kojoj svesrdno pomažu suprug, sinovi i snahe, a i unuke će uskoro, čim još malo porastu.

Čudesno je domaćinstvo Šekler. Pomislili biste u trenutku da ste u najmanju ruku u Švajcarskoj ili francuskom Alpima, negde u nekom filmu A produkcije, koji se snima u najlepšoj mogućoj prirodi. A Vi ste tu, u Vašoj zemlji, na sat, dva, tri od Vašeg rodnog grada. 

Etno domaćinstvo Šekler nalazi se blizu Raške, između dva čudesna srpska srednjevekovna manastira, Studenice i Gradca, u srcu prve srpske države 

U srcu prve srpske države

Etno domaćinstvo Šekler nalazi se blizu Raške, između dva čudesna srpska srednjevekovna manastira, Studenice i Gradca, u srcu prve srpske države. Milijana je, sa njenim etno domaćinstvom Šekler, centar sela Rudno i okoline. Njeno domaćinstvo ocenjeno je sa 4 zvezdice, pa nije ni čudo što se ona čudi kad je gosti zovu i pitaju da li je potrebno da ponesu posteljinu ili peškire. Naravno da nije, jer njeno domaćinstvo nije hotel, ali je vrlo blizu. Njeni bungalovi, stare drvene kućice, razigrane su po širokoj livadi dobre energije, ispred svake divno cveće i drvene ležaljke. U kućicama internet, kupatilo, udobni kreveti, čista posteljina i posuđe.

U centralnom delu letnjikovac u kome pirka i kad temperatura pređe 30. podeljak, a odmah pored tobogan, ljuljaške i ostali “rekviziti”, napravljeni za decu. Tako da ovo može biti idealno mesto i odličan izbor za Vaše letovanje u Srbiji sa decom.

Nedaleko odatle je i restoran Beli bagrem u kojem Milijana sa njenim vrednim ženama služi domaću hranu spremljenu s dušom, srcem i sa mnogo mašte – doručak poznat nadaleko, pravljen sa specijalitetima ovoga kraja: rudnjanskim sirom i kajmakom, proizvodima od heljde, poput hleba, pita, kačamaka, nezaobilazne heljdopite i fantastično domaće kiselo mleko, ručak uz obaveznu poslasticu i večeru. Sve od drveta, u cveću, kao sa razglednice, često s pogledom na konja Malka, toliko omiljenom i meštanima i gostima, da je gotovo maskota sela Rudno.

Začetnici seoskog turizma

A Milijanina priča je počela davno. I ne baš po sopstvenom izboru….

– Tu sam rođena, tu sam se udala i tu sam ostala. Nikada i nisam htela da odem odavde – priča nam ova žena prepuna divne energije, koja ima osmeh i lepu reč za svakog gosta, pa i one naporne i namćoraste. – Od 1986. godine se bavim ovim poslom. Imala sam samo ovu porodičnu kućicu i polako se krenulo. Slučajno. Kad je jedna gospođa iz SUP-a iz Beograda sa našom rođakom svratila na kafu. Našli me u bašti, ja kopala, odmah ostavim sve, dok smo pile kafu, pristavim ručak, sedele smo, ručale, sve polako i kad su pošle, ona mene odvaja i kaže: “Vi se meni, Milijana, kao čovek sviđate, a sviđa mi se i mesto. Da li biste hteli da me primite sa porodicom na nekoliko dana, da platim i sve kako treba”? Rekla sam joj: “Zašto da ne”. I tako sam krenula, mic po mic. Preporučivala nas je ona dugima, drugi trećima, četvrtima, petima i sve tako. I danas se samo preporukom dolazi kod mene. 

Od odmora gospođe iz beogradskog SUP-a u Milijaninoj porodičnoj kući prošlo je 35 godina i sada njeno etno domaćinstvo ima 6 kućica sa oko 30 kreveta. Trenutno grade još jednu veliku kuću:

– Trebalo bi od sledeće godine i nju da počnemo da izdajemo Ludilo je ovde, sve dolaze jedni preko drugih. A žao mi je mojih gostiju koji dolaze možda po 15, 20 godina, a kad me zovne, navikli da ima mesta, a nema, mnogo mi bude žao što ne mogu da ih primim. Ali, često goste šaljem u komšiluk, postajemo prijatelji i to mnogo znači svima nama – priča nam Milijana, začetnik seoskog turizma u Rudnu sigurno, a možda i u čitavoj Srbiji.

Najviše sunčanih dana u godini ima Rudno, drugi su u Evropi po vidljivosti zvezda, najjače ruže vetrova u Srbiji su dokazano kod njih i još bezbroj razloga je da ih posetite

Želja mi je da živi selo

Na ovu opasku Miljana skromno kaže da je to tačno, ali da bi bila najsrećnija kada bi se svi u Rudnu bavili turizmom:

– To mi je želja, da živi selo, da se zadrže i mladi i da uživamo ovde svi zajedno, da se družimo sa gostima.

A nije ni čudo što se svakome svide Golija i Rudno. Zaljube se u ovdašnju klimu, pitomu visinu od 1.100 metara, u ljude ljubazne, u hranu preukusnu, domaću i zdravu:

 – Ovde je stvarno vazdušna banja, odgovara za zdravlje ljudi, za pluća, bronhitis, astmu, krvnu sliku, prirodna voda, pitka, izvorska. Hrana je isključivo domaća, ovde se sve sprema. Ja ne idem u mesaru da kupim meso, imamo našu stoku, tako da znaju ljudi šta jedu i kad vide taj ukus drugačiji, onda mora da se vrati, nema druge. Najviše sunčanih dana u godini imamo. Drugi smo u Evropi po vidljivosti zvezda, baš dokazano da su najjače ruže vetrova u Srbiji kod nas…

Nadam se da će tako i ostati i da će mi se gosti stvarno osećati prijatno i dobro i zdravo. Mnogi kontrolišu krvnu sliku kad pođu i kad se vrate odavde i njihovi doktori u Beogradu ne mogu da veruju sa koliko boljom krvnom slikom se vrate kući, pitaju se da li je to moguće. 

I jeste, ovaj kraj Srbije kao da je Bogom dan, a Miljana dodaje:

– Uvek kažem da je Bog mislio gde će da nas smesti, između dve velike svetinje, između manastira Studenica i Gradac, a još na 1.100 nadmorske visine, pa to je stvarno odlično.

Ambasadori, ministri i “običan” svet

Francuski ambasador, češki ambasador, svi sa porodicama, naši ministri i na hiljade drugih “običnih” gostiju izabrali su baš Rduno za odmor. I biraju ga već decenijama. Razni ljudi ovde dolaze, a Milijana se sa svima njima lavovski bori:

– Nikad nisam goste odvajala, niti sam posebno dočekivala onoga na funkciji. Meni su svi gosti isti i prema svakome se ponašam isto. Svakome hoću da učinim, svakome priđem pitam da li je sve u redu, ima li dovoljno hrane… Imala sam jednu Francuskinju gošću, ne zna srpski, ali muž prevodi: “Kaže Flo, da ima Milijana u Parizu prodavnicu ove hrane, bila bi najbogatija žena na svetu”. Pa reko, daleko mi Pariz baš, neću ja sa Rudna nigde, hoću ja da ovde svi dođu. 

A nikad nije ni imala želju da svoj biznis premesti iz ovog idiličnog sela:

– Strašno volim Rudno, tu sam i rođena, i tu sam i ostala. I želela bih da se stvarno to uredi, da bude sve kako treba, jer, na primer, sam centar nam je ruglo, to jurimo ako mogu da urade neki projekat da se to sredi, da nam bude lepo, da nam asfaltiraju ovaj makadam od Studenice do Rudna, to je samo 15 km. Obećali su nam. Držimo ih za reč – kaže Milijana, čija porodica Šekler u sve ulaže sopstveni novac: 

– Slabo pomoći ima od opštine, ima nešto, ali baš sitno. Sve što zaradimo odmah se uloži. I još nam dosta treba, ali ne možeš da stigneš da uradiš baš sve što želiš. Ma, samo da smo zdravi, pa sve polako…

Srce i glava domaćinstva Šekler

Milijana Šekler je srce domaćinstva Šekler. To će Vam reći svako ko je jednom makar ručao u njenom “Belom bagremu”. A ko je jednom i prenoćio, garantuje za ovu činjenicu. Ipak, ona kaže da je suprug Bole “glava kuće”:

– Pa suprug Bole je glava domaćinstva, na njega se vodi zemlja, a ja jesam glavni nosilac svog tereta i posla, ali svi me podržavaju. Suprug je malo i bojažljiv, pa stalno kaže: “Neće to moći, neće to proći”, ne da da uđem u rizik. Međutim, ja odmah uđem i stvarno mi uvek sve uspeva. I svim mladima bih poručila da se ne ustručavaju ničega, samo da se uzdaju u sebe. Napred, glavu podigni gore, pozitivna energija i mora da se uspe, nema sile. I veliki rad, mnogo noći neprospavanih. Evo ja sam noćas zaspala u 4h, ustala u 6h, dalje moram, imam puno gostiju, moraju da doručkuju, ručaju…

Rudno je srce Golije, a Milijana Šekler je srce Rudna, predivna žena, puna dobre energije, kojoj je tačno 70 leta, a radi kao da joj je 35

A, neretko kod Milijane doručkuje i ruča više od 100 ljudi:

– Naše domaćinstvo može da primi 30 gostiju, ali me ostali mole da im nađem negde smeštaj u komšiluku, tako da još 30 imam po selu i svi su na hrani kod mene – objašnjava ova vredna žena, kojoj je punih 70 leta, a koja radi, kaže, kao da joj je 35. – Svaki dan više od 100 ljudi imam na doručku i na ručku, pa još neko ako hoće večeru… Pa to je ubistvo, ne može da se postigne. Tu mi je i snaja Jelena, Dragica mi bila i ona, sad je otišla, mora da radi, onda Marija vredna stigne i u kujnu i svuda. I dva sina Boris i Draško, Dragoljub, mnogo mi pomažu. Boris sve zna, kuva i sprema kao i ja. Njemu ne treba da pričaš kad uđe u kujnu šta treba da radi, odmah se hvata posla, tako da svi radimo. Draško je oko roštilja, pečenja, Boris oko kuvanja jela, to samo bije.

Nagrade i priznanja se samo nižu

I sav taj trud ozvaničen je i nagrađen brojnim diplomama i nagradama za etno domaćinstvo Šekler. Mnogo je odličja koja krase zidove Milijaninog restorana. Izabrana je za “Jaku ženu”, u žestokoj konkurenciji više od 100 dama, a u “Kuhinji moga kraja” je osvojila prvo mesto:

– To je bio prvi serijal koji je krenuo, sad je ženama lakše, uđu na jutjub, pogledaju šta smo mi radile i lako se uklope. A mi smo prve krenule, nismo imale pojma ni šta to znači. Krenule, pa šta bude.

A ovaj i bez zvaničnog sertifikata “profesionalni kuvar” nikad ne kupuje hleb u prodavnici. Pravi hleb, pravi kiflice, uštipke od heljde, heljdopitu njenu poznatu, koja je obišla svet.

– Meni samo treba malo vremena. Često mi nude da dovode ovde decu u školu kuvanja, da ih učim i tako, ja hoću, ali nemojte mi oduzimati vreme, ne mogu da postignem. Teško je u selu naći radnika, nema radne snage. Rado bih ja izašla iz kujne, ali ne možeš da nađeš nikoga, a ja stojim iza te hrane. Moje ime je iza svega i hoću da sve bude vrhunski – priča Milijana koja ipak nađe malo vremena da sa gostima ode u obilazak Golije i okoline:

– Odem često sa gostima prošetam, kad se malo smanji posao. Odemo do vodopada i na vrh Radoča na 1.643 metra se popnemo i odemo do Gradca, do Končula iza Raške, do Petrove crkve, najstarije na Balkanu, Đurđevih stupova, Sopoćana, Studenice, sve živo mi obiđemo. I gosti se oduševe. Neki put kažu: “Nećemo Milijana danas ništa da kuvamo, danas ćemo da mažemo. Idemo, ideš s nama, samo da te izvučemo iz kujne”!. I odemo, obiđemo celu Goliju.

Ako vas put nanese na ovu stranu Srbije, pa i ako Vas ne nanese, isplanirajte ga sami i obavezno svratite u etno domaćinstvo Šekler. Tu će Vas uvek dočekati raspoložena Milijana, kafa i domaća rakijica dobrodošlice. A ko zna, možda tu i ostanete dan, dva. Ako Vam se posreći, pa bude bilo mesta. Jer ono što ćete ovde naći je apsolutni mir, odličan vazduh i hrana za Vaše zdravlje, i divna porodica Šelker.

Ovde će Vam biti udobno kao u hotelu, ali ćete se buditi uz miris drveća, cveća i najčistije, netaknute prirode.