Evo, za početak, malo matematike: Količina (procenat) alkohola po zapremini tečnosti (piva) naziva se Alkohol by Volume (ABV). Računa se tako što se FG (Final Gravity, završna gustina) oduzme od OG (Original Gravity, početna gustina) i rezultat se deli sa 0,0075. Na primer: 1.050 – 1.012 = 0.038/0.0075 = 5 % ABV. Tako se računa procenat alkohola u pivu.
Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra „tekućom hranom“. Do 80-tih godina prošlog veka, u Belgiji se čak stono pivo sa procentom alkohola 1,5 % služilo u školskim menzama. Energetska vrednost litra standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jednog litra punomasnog mleka.
Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Pivo – Slabije alkoholno piće
Pivo spada u slabija alkoholna pića, sa 3 – 13 procenata alkohola, u zavisnosti od proizvođača, a ono koje se najviše pije uglavnom sadrži oko 4,5 % alkohola. Alkoholnim vrenjem se, na primer, dobija pivo, odnosno obrađuju se žitarice poput ječma, raži, pšenice ili kukuruza. Skrob u osušenom zrnevlju se pretvara u slad, a dodavanjem vode, hmelja i kvasca dolazi do vrenja pa se šećeri pretvaraju u ugljen-dioksid, zato je pivo kiselkasto.
Vrenje piva se obično veštački (na silu) prekida kada se postigne željena jačina, što obično podrazumeva koncentraciju, odnosno jačinu od 3 do 5% etanola.
Alkoholno i bezalkoholno pivo
Bezalkoholno pivo, ili kako ga još nazivaju “sober pivo” je piće koje je slično pivu i gotovo da (kao što i sam naziv kaže) i ne sadrži alkohol, za razliku od alkoholnog koje sadrži alkohol, ali uglavnom u niskom procentu što je karakteristika piva. Međutim, sa “pronalaženjem” dobre formule za bezalkoholno pivo, imali su muke proizvođači upravo zbog procenta alkohola, koji mu daje karakterističan ukus. Zbog izostanka alkohola i zbog više vode bezalkoholno pivo nije imalo takvu punoću ukusa i reskost kao alkoholno pivo.
Do 80-tih godina prošlog veka, u Belgiji se čak stono pivo sa procentom alkohola 1,5 % služilo u školskim menzama
Zato je, kada je počela proizvodnja bezalkoholnog piva – u mnogim zemljama se to dogodilo krajem 20. veka – bezalkoholno pivo bilo prilično beznačajno i slabo primećeno. Međutim, u poslednje vreme beleži se veliki porast interesovanja za ovaj napitak, jer su pivare, ipak, uspele da proizvedu kvalitetniji napitak koji je mnogo više sličan pravom alkoholnom pivu, nego što je to bio slučaj ranije.
Vrenje piva se obično veštački (na silu) prekida kada se postigne željena jačina, što obično podrazumeva koncentraciju, odnosno jačinu od 3 do 5% etanola
Alkohol pivu daje “prave” karakteristike
Alkohol običnom pivu ne daje samo punoću, nego i sve druge karakteristike ukusa. Kad ga nema, pivari moraju da pronađu način kako da taj hendikep ublaže. A to rade i tako što pivo zasite ugljen-dioksidom, koji napitku daje osvežavajući ukus.
Alkohol običnom pivu ne daje samo punoću, nego i sve druge karakteristike ukusa, koje ga čine “pravim” pivom
Što se tiče procesa proizvodnje ovog pića, on je duži i teži nego kod običnog, alkoholnog piva. Pre nego što se stavi u promet, ovo pivo prolazi kroz proces filtracije i isparavanja alkohola, što je postupak koji nesumnjivo utiče na njegov ukus.
Bilo da je reč o alkoholnom ili takozvanom bezalkoholnom pivu, preporuka je ista – uvek ga pijte u umerenim količinama.
Svetlo i tamno pivo – procenat alkohola
Važno je napomenuti da boja ne određuje procenat alkohola u pivu, odnosno ako je neko pivo svetlije ili tamnije žuto, ne znači automatski da ima manje, odnosno više alkohola u njemu. Međutim, tamno pivo biva uvek malo jače od svetlog. I svetlo i tamno pivo spadaju u familiju lager piva. Istorijski podaci navode da se tamno pivo proizvodilo mnogo pre svetlog piva, koje se pojavljuje tek početkom 19. veka. Osim što se razlikuje po boji i punoći pene od svetlog, tamno pivo je jače jer sadrži veći procenat alkohola, oko 6 %, što znači da sadrži i više kalorija.
Osim što se razlikuje po boji i punoći pene od svetlog, tamno pivo je jače jer sadrži veći procenat alkohola, što znači da sadrži i više kalorija
Uobičajeno svetlo vrste piva imaju uglavnom oko 4 – 4,5 % alkohola, u zavisnosti od brenda piva. Pored toga što ima manji procenat alkohola u sebi, svetlo pivo ima i manje hranljivih sastojaka. Ipak, i jedno i drugo pivo poprilično utiču na kilažu svih ljudi bez obzira na pol i uzrast, što za neke ljude može biti veliki plus piva, dok nekima to ipak smeta.
Tako da ne dajte da Vas zavara činjenica da pivo spada u slabija alkoholna pića! Ako se zanesete i prekoračite granicu, vrlo brzo ćete shvatiti da taj procenat i nije baš tako zanemarljiv. To je jedno, a drugo, pivo utiče na kilažu, uglavnom se od njega dobija “popularni” pivski stomak. Zato dupli oprez u konzumaciji ovog ne tako jakog alkoholnog pića.
