Potpis slike: https://www.panacomp.net/
U toliko je pesama opevana, a nije postala gorda. Nije “digla nos”, samo je vrhove svojih bogatih šuma “digla” na više od 1.000 metara nadmorske visine. I tako ponosno, al skromno, čeka putnike namernike koji u ovim vremenima “električnih” planina, traže ono što ljudska ruka još nije uništila ili počela da uništava. To je Javor planina. Smeštena na tromeđi Ivanjice, Nove Varoši i Sjenice, ova planina pitomo mami zaljubljenike u netaknutu prirodu.
Lepa sa koje god strane da je pogledate, Javor svima nudi šta im je potrebno. Šetnju beskonačnim livadama, ili stazama zdravlja, kako se danas popularno zovu, mini ski stazu od 500 metara za ljude koji zimi ne mogu bez ovog sporta, i brojne izvore čiste vode koji skriveno dalje krivudaju po lekovitim predelima Javora.
Javor planina je pravi ekološki biser Srbije koji bi svakako morao da se nađe na listi mesta koja morate posetiti. Makar pre nego što i na njemu ne zamiriše cement, a beton zameni predivne livade, šume i pašnjake.
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Legenda o planini Javor
A da je Javor zaista lekovita planina, prenosi kroz istoriju do danas i legenda o Bošku Jugoviću, koji je ranjen s Kosova polja krenuo baš da na njoj vida rane. Znao je da se na planini Javor, njenim bistrim izvorima i lekovitim travama, mogu izlečiti i najveće bolesti. Stigao je do brda iznad Ivanjice gde su ga lečili, ali mu, nažalost, nije bilo spasa. Prema legendi, sahranjen je upravo tu gde je i umro. Nekoliko vekova kasnije na tom mestu je podignuta crkva pod hladom devet hrastova, koje je posadio narod u spomen na sve Jugoviće.
Planina Javor je opevana u velikom broju narodnih pesama, a neke od nji su i “Oj, livado rosna travo, Javore“ i „Pod Javorom selo što je“.
Smeštena na tromeđi Ivanjice, Nove Varoši i Sjenice, Javor planina pitomo mami sve zaljubljenike u netaknutu prirodu
Istorija planine Javor
Na ovoj planini su vođeni ratovi 1804, 1876-1978 i 1912. godine. Sve do Balkanskog rata 1912. godine, tu se nalazila srpsko-turska granica. Kod naselja Kušići, u podnožju planine Javor, Karađorđe je svojim ustancima gradio jaka utvrđenja i šančeve. Šančevi se i dan danas mogu prepoznati i nazivaju se Karađorđevi šančevi. Na Javoru se, na uzvišenju iznad bivše carinarnice, nalazi i spomenik velikom junaku Javorskog rata (1876-1878), Mihailu Iliću. Pored spomenika se nalazi i groblje srpskih vojnika izginulih na Kalipolju.
I sve je nekako na Javroru i u mirnom seocetu – Kušići, podređeno majoru Iliću. Osnovna škola nosi njegovo ime, a u staroj seoskoj kafani (u kojoj, po veoma pristojnim cenama, možete doručkovati, ručati i večerati kvalitetno spremljenu domaću hranu, kuvanu i sa roštilja), nalazi se i stara, sačuvana, uvećana i uramljena fotografija ovog heroja.
Položaj planine Javor
Planina Javor nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, na putu Ivanjica – Sjenica. Smeštena je na tromeđi opština Nova Varoš, Sjenica i Ivanjica, spada u grupu starovlaških i raških planina, a vegetacijski je na granici starovkaških planina i sjeničkih pašnjaka. Na istoku se naslanja na zapadne obronke Golije, a na zapadu se graniči sa krečnjačkim masivom Murtenice (Zlatibor) i s Čemernicom. Javor ima dinarski smer pružanja. Preko severozapadnog dela planine vodi put koji povezuje Ivanjicu sa Sjenicom
Od Beograda je Javor planina udaljena svega 239 km, pa je idealno mesto za Vaš vikend odmor. Kada, preko Ibarske magistrale ili autoputa, stignete do Čačka, odnosno Preljine, krenite ka Užicu. Od tunela za Požegu ka Ivanjici možete ići na dve strane, pa je jedna mogućnost da na Javor stignete preko Požege i Arilja do Ivanjice, a onda ka putu za Sjenicu, a druga preko Guče i Kaone, takođe do Ivanjice, pa putem za Sjenicu. Kada vidite tablu sa natpisom Kušići, znaćete da ste na pravom mestu.
Vasilijin vrh – Najviši vrh Javora
Javor je okružen visovima sa svih strana, među kojima je Vasilijin vrh (na pojedinim mapama upisan kao Vasiljev vrh), koji se nalazi na 1.519 m.n.v. Inače je za Vasiliju devojku vezana još jedna legenda ovog kraja, pa ne čudi što se najviši vrh Javora zove po njoj, kao i mesto na oko 10 km na putu posle Kušiča, koje nosi ime Vasilijin izvor. Legenda kaže da je mlada i lepa vasilija kraj izvora čekala svog momka, koji se po zimskom vremenu izgubio. Smrznutu Vasiliju pronašli su tek nekoliko meseci kasnije.
Pored Vasilijinog vrha, na Javoru su još i Jankov vrh (1.492 m.n.v.), Veliki Borovac (1.468), Gobeljića krš (1.444), Troglav (1.419), Dijelo i Boljetin (oba na 1.415 m.n.v.), te Velika Lisa (1.403), Šabanac (1.402) i mnogi drugi. Nadmorska visina planine se kreće između 1.300 i 1.350 metara.
Potpis slike: https://www.panacomp.net/
Kraška hidrografija planine Javor manifestuje se u vidu jakih kraških izvora -vrela, od kojih su Korićansko, Štitkovačko i Trudovačko vrelo najpoznatiji, kao i reke pnornice, Kalipoljske reke.
U podnožju planine Javor se nalazi reka Uvac, pritoka Lima. Iz seoceta Kušići, gde razvijeniji seoski turizam, a koje je ušuškano na 1.000 m.n.v. i veoma pitomo za boravak, do uvačkih meandara stiže se za oko pola sata, pa je prava avantura otići do restorana na Uvcu, sa čijih se vidikovaca na meandre ove divne reke, pruža magičan pogled. Na putu od Kušića do Uvačkog jezera, mimoići ćete samo automobile, jer uz put nema kafana i kafića, nema ni kuća, samo nepregledni sjenički pašnjaci, na kojima na desetine krava pase i preživa, kako bi dale visoko kvalitetno mleko, od koga se pravi nadaleko čuveni kozji sir.
Kod naselja Kušići, u podnožju planine Javor, Karađorđe je svojim ustancima gradio jaka utvrđenja i šančeve, koji se i danas mogu prepoznati, a zovu se Karađorđevi šančevi
Javor – zimi i leti
Ne zna se kad su lepši predeli na ovoj planini, leti, zimi ili s jeseni, kada bogate šume Javora postaju paleta najdivnijih boja – tamno zelene, zlatne i crvene. Javor je planina koja na relativno malom prostoru ima znatan broj različitih prirodnih odlika i antropogenih motiva. Blagi tereni Javora sa livadskom vegetacijom pogodni su za zimske sportove i letnju rekreaciju, a brojni izvori i potočići bistre vode, koji se pojavljuju kroz šarenilo livada, pašnjaka, proplanaka i šuma, osvežavajući su i pogodni za odmor i oporavak. Najinteresantniji delovi Javora su:
- Duboki potok, sa strmim kanjonskim stranama i
- Doline, gde se u nizu nalazi 13 većih i nekoliko manjih vrtača
Planina Javor ima veliki potencijal za razvoj lovnog turizma, jer je ova planina poznata po divljači. Na ovoj planini možete da lovite zečeve, vukove, fazane i lisice, a naročito je interesantna srna, koje ima najviše u predelu Čestih vrela i Studene reke.
U ovom delu Srbije takođe se nalaze istorijski i kulturni spomenici, kao i spomenici krajputaši, koje je veoma interesantno videti. Tu su poznata škola i internat, koju je sagradio vladika Janje, u prvoj polovini 19. veka. Do škole vodi put-makadam, dugačak oko 5 km, ali veoma zanimljiv, jer prolazite kroz etno selo – prirodni rezervat pod zaštitom države, prepuno kuća od drveta, izgrađenih s početka (pa do kraja) 19. veka.
Javor planina je pravi ekološki biser Srbije, lekovita netaknuta oaza, pogodna za lečenje astme i bronhitisa, kao i za poboljšanje opšteg stanja organizma
Šume, vode i pašnjaci Javora
Planina Javor je obrasla listopadnom, bukovom šumom, dok sa njene južne strane rastu četinari. Bogata je pašnjacima, izvorima i potocima. Sve reke koje izviru na Javoru odlikuje čista i bistra voda, sa bogatim ribljim fondom. Neki od potoka i reka su: Bradića reka, Nošnica, Studena reka, Radevska reka, Lug, Duboki potok i tako dalje… Mnogo je izvora do kojih Vas mogu odvesti samo “lokalci”, jer su skriveni u dubokim borovim šumama. A kad dođete do njih, sevap je napiti se hladne. Čiste i bistre izvorske vode. U vodama javora najviše ima potočne pastrmke. Planina Javor ima dinarski pravac pružanja i na njoj vlada umerena planinska klima. Zbog odlične “ruže vetrova” koja na ovoj planini ima jake tri tačke, Javor je pogodan za lečenje bronhitisa i astme. Njegov čist i zdrav vazduh pogoduje boljitku opšteg stanja organizma i pobokjšanju imuniteta za sve uzraste.
Ako ga posetite krajem jula i avgusta, na Javoru ćete moći da uberete šumske jagode, i više od 40 vsta različitog lekovitog bilja, poput divlje nane, hajdučke trave, kantariona, kamilice… A ako se dogodi da na njemu bravite u drugoj polovini septembra, gde se okrenete naći ćete divlju borovnicu, sočne i slatke divlje kupine, koje su “bomba” za Vaše zdravlje, kao i žbunje šipurka koje vas prosto zove da ga berete. Brojni su i šumski plodovi na Javoru, a u njegovim bogatim i hladnim šumama naći ćete i pečurke, ali ako niste vrsni poznavalac (ne)jestivih gljiva, najbolje je da samo produžite dalje i da ih ne berete.
Domaći proizvodi
Bilo da odsedate u hotelu ili nekom od divnih seoskih kućica, osposobljenim za seoski turizam, veoma lako ćete naći gde i od koga da kupite kozji sir, surutku, mleko, sjenički sir, sezonsko (neprskano) voće, med, pa razna slatka, džemove i kompote. I u nekoj od lokalnih prodavničica možete naći domaće slatko i džem koje je pravila prodavačica, odnosno vlasnica radnje. Sve spremljeno kao za njih – zdravo.
Daleko su niže cene svega na Javoru nego na drugim popularnim planinama, poput Zlatibora, Kopaonika ili Zlatara. Ovde ljudi još “cepaju” drva u dvorištu, čuvaju krave, ovce i koze po pašnjacima i šumama (doduše uz pametne telefone na kojima čitaju vesti dok su stada mirna i poslušna), beru povrće koje kupujete direktno iz njihovih plastenika.
Ljubazni su i otvoreni ljudi na Javoru i kao da ste došli kod nekog “rođaka sa sela”, tako će Vas dočekati svaki domaćin iskreno i otvorenog srca, uz kafu i rakijicu. Pa dalje kako Vam volja.