Hranom protiv holesterola
Dukati su već vekovima važan deo srpske monetarne istorije. U ovom članku istražujemo različite vrste dukata koji su korišćeni u Srbiji i njihovu ulogu u ekonomiji i kulturi.
OpširnijeJoš u doba vinčanske kulture ognjište je bilo centralni deo doma. Na vatri bi se uvek nešto krčkalo, a oko vatre okupljala porodica. Oduvek je trpeza bila centralni deo porodice, a hrana raznovrsna, pa i onda kada se imalo samo za krompir i pasulj. Pripremali su to Srbi na razne načine, uvek drugačije, a poznat po stočarstvu, voćartsvu i povrtarstvu, srpski seljak je vazda imao ono što danas spada u tradicionalnu srpsku kuhinju – sir, kajmak, jaja i raznovrsno povrće.
Spremanje hrane predstavlja poseban deo tradicije i kulture. Odlikuje je različitost ukusa, nastalih mešanjem uticaja raznih naroda. Tako je srpska trpeza postala bogata različitostima, a neka od jela ili posebnih ukusa mogu se okusiti samo kod nas. Ne postoje čak ni reči u jezicima drugih nacija na koje bismo preveli kajmak, ajvar, čvarke, pršutu, pihtije, turšiju, gibanicu – savršene srpske specijalitete.
A ko bi odoleo prasećem i jagnjećem pečenju, musaki, gulašu, sarmi, pasulju, đuveču ili svadbarskom kupusu? Da li vas je negde na Vašim putovanjima iko dočekao uz slatko i vodu? Ili pogaču, so i rakiju? U Srbiji je to deo tradicije i nesebičnog gostoprimstva srpskog domaćina, iz čije kuće nikako ne možete otići, a da niste naučili da je šljivovica “najbolje piće na svetu” i da morate da kažete “živeli” gotovo pred svaki novi gutljaj. A kako je treba piti i sve što niste znali o šljivovici pročitajte u tekstu “Šljivovica – zauvek srpski brend”
Po najnovijim istraživanjima, gotovo je sigurno da sir i mlečni proizvodi vode poreklo sa Balkana. Ko nije probao naš sir i kajmak, taj kao da nije posetio Srbiju. Sjenički, zlatarski, somborski sir, čačanski i kraljevački kajmak, uz ostale srpske đakonije, melem su i za sita nepca. Srpski specijaliteti od mleka i mlečnih proizvoda nazivaju se “belim mrsom”. Beli mrs je naziv koji se u Srbiji odavnina koristi za mleko i mlečne proizdvode – sir, kiselo mleko i kajmak. Ništa slađe od kajmaka ravno iz drvenih čabrica, u koje su žene na selu od davnina s mleka skidale kajmak i sirile sir. Ni tada, kao ni danas, tradicionalna srpska trpeza nije se mogla zamisliti bez belog mrsa.
Poput svakog srpskog domaćinstva koje pred goste, obavezno služi sir i kajmak, tako i svaki domaći restoran koji drži do renomea, ima beli mrs u svojoj ponudi. Tvrdi, star, mladi, sir u paprici, kriškama, sitni, kravlji, kozji, slani, masni, punomasni. Kajmak isto – stari, mladi, neslani… Pred jelo, uz glavno jelo, u čorbama i ispod ćevapa i pljeskavica. U tek izvađenoj pogači iz peći na drva, u tradicionalnoj užičkoj lepinji ili sa vrućim uštipcima. Pa ko kako voli, nek izvoli.
Zanimljivo je, a potvrđuju zapisi iz Etnografskog muzeja, da je sir bio najstarija namirnica koju je Srbija izvozila.
Voćarstvo i vinogradarstvo su veoma značajna grana poljoprivrede u Srbiji. Nadaleko su poznate srpska malina i šljiva, ali na našem tlu su slatki kao med i grožđe, jabuke, kruške, jagode, kajsije, breskve, borovnice, kupine… Raskoš ukusa srpskog voća, osim u svežem obliku, čuva se i u prerađevinama, poput slatkog, džema, marmelade, pekmeza, kompota…
Poslednje decenije vidna je i osetna ekspanzija ove poljoprivredne grane, a voćarstvo nam je svetla tačka i u spoljnotrgovinskoj razmeni sa ostatkom sveta. Srpsko voće i prerađevine od voća putuju po svim kontinentima, a vrhunski kvalitet našeg “slatkog blaga“, poput maline, kupine, višnje, šljive, dunje, stranci i te kako prepoznaju.
U srpskim restoranima možete konzumirati sveže ili suvo voće, možete ga jesti u odličnim domaćim pitama (najbolje sa ručno razvučenim korama), u fiziji sa šlagom u voćnoj salati, slasnim palačinkama, domaćem soku i sirupima, koji poslednjih godina postaju pravi delikates modernih restorana.
Pročitajte i...
Dukati su već vekovima važan deo srpske monetarne istorije. U ovom članku istražujemo različite vrste dukata koji su korišćeni u Srbiji i njihovu ulogu u ekonomiji i kulturi.
OpširnijeKarađorđeva šnicla je jedno od najpoznatijih jela srpske kuhinje, nazvano po vođi Prvog srpskog ustanka, Karađorđu. Ova sočna šnicla, punjena sirom i šunkom, zatim uvaljana u prezle i pržena, predstavlja savršenu kombinaciju ukusa i tekstura.
OpširnijePoslastice su neizostavan deo naše ishrane, ali su često prepune šećera i nezdravih namirnica, te se većina trudi da ih zaobiđe u širokom luku.
Međutim, to ne mora uvek da bude slučaj!
Zamislite prohladno, zimsko vreme. Zamislite dolazite kući ili idete u posetu nekome posle napornog radnog dana. Domaćin Vam kuva kafu, sipa obavezno jednu “ljutu” da se zgrejete, a na ovalu stiže i uživancija u zalogajima – kuvana jaja, miks kravljeg, kozjeg, feta i sjeničkog sira, mladi kajmak, tanko naseckana pršutica, kulen, čajna kobasica, pihtije, slaninica i duvan čvarci, a sa strane zdravlje u bojama – ajvar, kiseli krastavčići, kiseli kupus s prstohvatom tučene paprike, zeleni paradajz, karfiol, šargarepa, cvekla… Uz sve to vruća proja.
“
Mezetluk je od davnina posluženje jelom uz piće, oko koga se okupljaju porodica i prijatelji, a zanimljivo je da je nekada meze bilo slatko i najčešće se mezetilo voće poput grožđa ili jabuke
”
Još bogatije je tradicionalno srpsko meze, uz koje se tokom hladniih dana, okupljaju prijatelji i rodbina, te se uz čašu dobre rakije, kasnije i vina, druže, pričaju, smeju, dogovaraju. Pa sve je lakše u toj atmosferi. Nije hladno ni nogama, ni oko srca.
Čućete od starih domaćina da je to “samo mezetluk”, ali ako ne umete da “kontrolišete situaciju”, teško da ćete se zaustaviti u mackanju kajmaka na vruću lepinju ili proju, uz brojne delikatese i tradicionalnu srpsku zimnicu, veoma često poslužene bez kompletnog pribora.
Meze, mezetluk je po definiciji posluženje jelom uz piće i razgovor. Zanimljivo je da je u stara vremena meze bilo slatko, a najčešće se mezetilo voće, poput grožđa ili jabuke. Tek kasnije se uz čokanj rakije počeo služiti takozvani beli mrs ili beli smok, odnosno sir i kajmak. Pa i druge đakonije, poput suhimesnatih domaćih proizvoda i preukusnih i zdravih salata i zimnice vredne srpske domaćice.
U restoranima širom Srbije se, naravno, može služiti i meze, u zavisnosti u kom ste tipu restorana, modifikovani su i ovi zalogaji, od kremastih namaza i projica sa raznim vrstama žitarica i brašna, do “pravog” srpskog tradicionalnog mezetluka, koji može da “drži” (podnese) jaku srpsku šljivovicu i vino.
Ajvar - Srpski kavijar, je još jedan od naših brendova, koji je 2011. godine dobio međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), u kome je zaveden kao “Leskovački domaći ajvar”. Ajvar jeste srpsko tradicionalno jelo, odnosno salata/zimnica, koja svaku hranu pretvara u pravu gozbu. Ajvar je gospodar zimnice, a nije redak slučaj da “moderne” srpske domaćice posle prvog iskustva spravljanja ove zimske poslastice kažu: “Ko mi pokloni teglu ajvara, najbolji mi je prijatelj”.
Za razliku od turšije, fantastične zimnice i tegli punoj zdravlja, koju je relativno lako napraviti, jer se ređa šta želite i volite od povrća – zeleni paradajz, karfiol, šargarepa, krastavčići, uz mirođiju ili bez nje, neretko i voća, poput belog i crnog grožđa ili kivija, za ajvar Vam je potrebna crvena “šilja” paprika, koja je, svi znaju, u Srbiji najbolja u leskovačkom kraju. Potrebno je dosta paprike, još više posla oko nje, da bi se dobila teglica ukusnog domaćeg narandžastog namaza, sa kojim fabrički proizveden ajvar nikada neće moći da se meri.
“
Gospodar zimnice je drugo ime za ovaj srpski brend koji je u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO) 2011. zaveden pod nazivom “Leskovački domaći ajvar”
”
Proces proizvodnje ajvara je dug, neretko naporan, ali se sve zaboravi pri prvom probanju gotove smese. Paprika posle pečenja (najbolje na šporetu na drva, takozvanom “Smederevcu”) mora malo da odstoji, a onda ju je potrebno: oljuštiti, isprati, iscediti, pa samleti ili iscepkati. Zatim se, uz dodatak ulja i soli, kuva na tihoj vatri, sipa u tegle koje se malo zapeku u rerni i ređa na police u ostavi ili podrumu. A onda se, kako umeju da kažu srpske domaćice “pojede pre nego što se otvori”.
Ajvar može biti slađi, blaži, ljući ili baš ljut. Prija uz sva slana jela, ali se najbolje slaže sa gibanicom, projom, pršutom, kajmakom. Ipak, vrhunski ukus dobija uz kombinaciju sa kriškom dobrog sira i čašom vina sa nekih čokota poznatih srpskih vinogradarskih krajeva.
Srpski ajvar, turšiju i druge namaze i salate bogate zimnice iz svih krajeva naše zemlje, možete naručiti u svakom boljem restoranu tradicionalne srpske kuhinje. Ako dosad niste probali, u nekom od ovih restorana, pre glavnog jela, ili uz njega, obavezno naručite i “gospodara zimnice”. Svaki zalogaj će Vam učiniti lepšim.
Nismo zaboravili ni domaće slatkiše. Ostavili smo ih za kraj, jer je tada pravo vreme za ono najslađe! A srpski džem, pekmez, marmelada i slatko to svakako jesu. Vrhunske su poslastice kojima jednostavno ne možete odoleti. Od šljiva, grožđa, kupina, šumskih i pitomih jagoda, pa od lubenice, seckanih i rendanih dunja, smokava… Sa čokoladom ili bez nje - varijanti je bezbroj, a kad se spreme po tradicionalnom receptu srpskih baka, mogu da pariraju svetskim specijalitetima. Zapravo, srpski džem već stoji “rame uz rame” sa njima i to u marketima u centru sveta - Njujorku. Do Menhetna su stigle naše luksuzne poslastice, pa tako i u ovom delu sveta možete pazariti naš pekmez od kajsija sa majčinom dušicom, probati kombinaciju džema od šljiva sa ruzmarinom ili slatko od višanja sa crnim biberom. Zanimljiva kombinacija ukusa, nema šta!
Kažu, nema ništa slađe od rukom spravljenog džema ili slatkog. To je istina, jer sve što je industrijsko, ne može nikad biti tako kvalitetno. S druge strane, poslednjih godina sve je više privrednih društava ili manjih, porodičnih fabrika, koje proizvode džemove manjih količina, uz poštovanje recepata starih majstora kuhinje. Pa ko nije u situaciji da sam sprema, može ipak osetiti ukus prave marmelade, džema ili pekmeza i ako ga pazari u prodavnici.
Jednostavni su uglavnom recepti za proizvodnju ovog slatkog specijaliteta. Potrebni su Vam voće, šećer i voda, (po)veća šerpa za kuvanje i tegle u koje ćete sipati Vaš budući džem.
Možete ih napraviti od koga god voća želite. Džem je poslastica koja se odlično slaže sa palačinkama, pogotovu oni koji “kise”, kao što su džem od šljiva, šipuraka ili kajsija, a fantastičan su dodatak raznim vrstama kolača.
Džemovi, slatko, marmelade i pekmezi mogu biti i divan i praktičan suvenir sa proputovanja po Srbiji, jer ih možete kupiti u teglama predivnih oblika, prekrivene kariranim poklopcem, i uvezane mašnicom od kanapa ili šarene trake. A možete i na nekom seoskom imanju učestvovati u pripremanju ove poslastice. Srpska domaćica Vas nikada neće pustiti da odete praznih ruku.
A srpski džem je luksuzna i ekskluzivna poslastica, za koju ćete poželeti da Vam je uvek “pri ruci”.
Ostali tekstovi na temu hrane...
Nekoliko predloga koji vam mogu promeniti rutinu. Ako imate i Vi svoje preporuke, podelite sa nama u komentaru.
OpširnijeSlanina je delikates koji, tokom svoje duge istorije postojanja, ima brojne “uspone i padove” – od “razapinjanja na kolac”, do kraljice na trpezama.
OpširnijeSlatkiši zauzimaju veoma bitan segment u odrastanju svakog deteta i nešto zbog čega smo se svakodnevno radovali.
OpširnijeBorovnica je prosperitetno i sve traženije voće, pa za ozbiljnog proizvođača ni u 2022. godini, prema stručnim proračunima, neće biti zime za njihov plasman.
OpširnijePo definiciji, turšija je ukiseljeno povrće ili voće, ili kombinacija povrća i voća, uz dodatak aromatičnog bilja ili plodova koji podstiču fermentaciju.
OpširnijeSve popularniji detox sokovi su, kao i mnogo toga pre njih, podelili publiku na one koji im „slepo“ veruju i one koji ih „nikad ne bi probali“
OpširnijeZlatar, osim jedinog “tačnog” imena koje je mogao da ponese, turistima nudi i odličnu hranu, sa lokalnim proizvodima kojima je teško odoleti.
OpširnijeMnogi ispred pogodne klime i predivne prirode, kao faktor zbog koga biraji Divčibare za odmor, stavljaju upravo hranu, jer je ona u valjevskom kraju neodoljiva.
OpširnijeSjenički sir spada u grupu belih sireva u salamuri. Proizvodi se kao autohtoni sir od ovčijeg ili od mešanog ovčijeg i kravljeg mleka.
OpširnijeŠampinjoni, smrčci, hrčci, zekice, mlečnice, reduše, kružoliske, prstenke, mastiljavke, pupavke, lisičarke, vrganji, puhare. Da li ste znali da ih ima ovoliko?
OpširnijeBiftek je goveđi file, jedno od najkvalitetnijih i najmekših crvenih mesa koje predstavlja pravu gastronomsku poslasticu koju možete priuštiti Vašem stomaku.
OpširnijeStomačne tegobe mogu biti posledica i psihičke napetosti, ishrane siromašne balansiranim nutrijentima, kao i manjka fizičke aktivnosti.
OpširnijeUrmolada je istinski zdrav namaz koji predstavlja kombinaciju urmi i drugog voća bez dodatog šećera, aditiva i konzervansa.
OpširnijeMagareće mleko, visoko cenjeno kod starih naroda, danas je jedno od najlekovitijih, najskupljih, ali i najzdravijih kada se pije nekuvano.
OpširnijeMiročki sir ne samo da spada u TOP 10 srpskih sireva na listi Premium Srbije, već na njoj zauzima prvo mesto!
OpširnijePlatforma Mali proizvođači hrane u Srbiji okuplja na hiljade gazdinstava koja se bave proizvodnjom zdravih i kvalitetnih namirnica, bez aditiva i drugog.
OpširnijeJogurt je fermetisani mlečni napitak, koji se dobija zagrevanjem mleka i dodavanjem bakterija iz mlečne kiseline. Jedan je od najpopularnijih mlečnih proizvoda.
OpširnijeKiselo mleko se s pravom može nazvati našom narodnom hranom, jer je jedan od retkih mlečnih proizvoda koji je postao toliko omiljeno jelo.
OpširnijeI kefir i jogurt imaju značajno i dobro dejstvo na naše zdravlje. Neko je “tip” za kefir, a neko više voli jogurt. Važno je da ih podjednako unosimo.
OpširnijeMlečni proizvodi su proizvodi koji se dobijaju od mleka, sa brojnim benefitima za naše zdravlje, a ljudi ih za revitalizaciju organizma koriste već vekovima.
OpširnijeĆuretina je veoma bogat izvor proteina, gvožđa, cinka, selena, kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, kao i B vitamina i folne kiseline.
OpširnijeU Holy Smokes-u možete probati junetinu, teletinu, svinjetinu, piletinu pripremljenu na teksaški način, a teksaški roštilj na svim takmičenjima uvek nekako pobedi evropski.
OpširnijeMuzej čokolade je svoja vrata za Beograđane i njihove goste otvorio februara 2020. godine, dok je pet meseci kasnije i Senta dobila svoju čokoladnu atrakciju.
OpširnijeVreme je sve lepše, pa eto i više razloga da za vikend spakujete torbice, sednete u automobil i pravac put – Vrmdžanskog jezera.
OpširnijeKulen je mesni proizvod koji je, bilo da je bački, sremski, baranjski ili slavonski, rado viđen gost na trpezama širom Srbije.
OpširnijeSrpska vina su iz godine u godinu sve kvalitetnija, sve više se ističu po raznolikosti sortimenta i stilova.
OpširnijeAko biste morali da izdvojite jednu namirnicu, odnosno salatu bez koje se zimi ne može, to bi...
OpširnijeKajmak je jedna od reči iz srpskog gastronomskog sveta koja teško može da se prevede na neki drugi jezik, iako se u određenim varijacijama pravi i koristi u zemljama širom sveta. Reč kajmak je turskog porekla i, pored Srbije,...
OpširnijeHladno pivce u vrelim letnjim danima ali i kad nije tako toplo! Uz ručak ili čaša posle ručka. Tek...
OpširnijeJutro je, 10 sati. Gosti kao po dogovoru, u zakazano vreme, počinju da stižu na Salaš 137. Tezge...
OpširnijeTartufi su najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu. Veoma su cenjena namirnica u...
OpširnijeProhladno zimsko jutro. Stižemo u ulicu slavnog Laze Kostića, u Kovilju, iza čije kapije nas...
OpširnijeStari, mladi, tvrdi, meki, takozvana gruda, sitni, kremasti, slani, kravlji, ovčji, kozji,...
Opširnije“Mala gastronomija” – mesto za velike ljubitelje delikatesa i gurmane – je stigla u Beograd....
OpširnijeRetki su oni koji mogu da im odole, a sigurno su na meniju svakog “poštenog” gurmana. Po ovom specijalitetu je, između ostalog, poznata Srbija. Duvan čvarci!
OpširnijeKnedle sa šljivama su sigurno jedan od satkiša koji nas vraćaju u detinjstvo čim pomislimo na...
OpširnijeVerovatno nema osobe na planeti koja neće reći da je čokolada slatkiš broj 1 ili lekovita, ako je crna čokolada u pitanju.
OpširnijePost je vreme koje podrazumeva uzdržavanje od telesnih užitaka, a osim toga što ima duhovni...
OpširnijeKada smo lepo okitili i dekorisali naš dom u iščekivanju novogodišnje večeri, vreme je da polako...
OpširnijeUgostitelji širom sveta, pa i Srbije, ne pamte period u kojem im je bilo ovoliko teško da opstanu...
OpširnijePotreba da jedemo da bismo živeli razvila je čitavu kulturu ishrane, koja je tako postala jedna...
OpširnijeČokolada je, nesumnjivo, svetski slatkiš broj 1! Kroz istoriju dugu više od 3.500 godina,...
OpširnijeZa sladoled nismo baš sigurni ko i kada je izmislio, ali kada bi se to sa sigurnošću znalo, mnogi...
OpširnijeSrbija je zemlja tradicionalno dobrih zalogaja! Hrana je ovde vrhunskog kvaliteta, i nema osobe...
Opširnije