Sladoled – Savršenstvo ukusa za svakog od nas

Za sladoled nismo baš sigurni ko i kada je izmislio, ali kada bi se to sa sigurnošću znalo, mnogi bi rekli da tvorcu treba dodeliti Nobelovu nagradu.

Prvi sladoled napravljen je u Kini pre 3.000 godina. Tako se makar priča, jer ne postoji ni jedan konkretan dokaz za tu tvrdnju. Više je legend o tome. Kažu i da je Neron dao da se led sa Apenina pomeša sa medom i vinom, te je tako nastao sladoled. Ima i ona koja poreklo sladoleda vezuje za Mongolsko carstvo, te da je u Evropu stigao zahvaljujući Marku Polu. Kako god i gde god da je nastao sladoled je jedna od omiljenih poslastica danas, a ko god da ga je izmislio svaka mu čast i veliko hvala.

Kada na internet pretraživaču ukucate sladoled izlaze stranice i stranice recepata za ovu poslasticu. Tako da imate bezbroj recepata, pa i za one najzahtevnije sladokusce, ali neke osnovne podele sladoleda, možda ne bi bilo loše da znate.

Podela sladoleda

U današnje vreme ove ledeno poslastice dele se na tri osnovne vrste:

Različiti ukusi ledenih poslatica

Ledene poslastice mogu biti od najrazličitijih ukusa, bilo da je u pitanju sladoled, đelato ili sorbet (osim što sorbet podrazumeva voćne ukuse). Osnovni ukusi su vanila, čokolada, lešnik, jagoda, banana, šumsko voće, ali lepeza savršenstva za naša nepca je mnogo veća. Tu su i: kokos, keks, straćatela, pistaći, kikiriki… Mnoge kompanije koje proizvode ovu poslasticu svake godine na tržište izbacuju nove ukuse ili kombinaciju ukusa.

I u Srbiji se poslednjih godina mnogo polaže na ovaj “slatki” biznis, te “niču” lokali specijalizovani baš za – sladoled. U njima ćete okusiti samo vrhunske zalogaje, najrazličitijih ukusa. Možda i nekih za koje nikada ne biste rekli da je od njih moguće napraviti ovu saltku poslasticu. Utrkuju se naši proizvođači ko će napraviti bolji ukus Čiz-kejka ili plazma sladoleda, a danas je nezamislivo sve ove ledene zalogaje probati, a da nisu servirani uz komade voća, čokolade ili keksa uz nih.

Zanimljivi su zaista oblici i načini serviranja. Sladoled možete jesti kašičicom iz posude, čaše ili kartonske kutijice. Može vam biti serviran u kornetu, na kugle, ali i na štapiću.

Sladoled je nezaobilazan detalj kada pričamo o poslasticama. Osnovni je sastojak svake ledene torte, bilo da ima koru ili je između redova topljena čokolada. Sjajan je dodatak vaflu ili vrućoj piti, a možete čak naručiti i pohovan sladoled.

Tačnih podataka o tome koliko se godišnje sladoleda proizvede i pojede u svetu nema, ali recimo postoji podatak da se recimo u Velikoj Britaniji godišnje na ovu poslasticu potroši oko 1,3 milijarde funti. Kada su pitanju Sjedinjene Američke Države statistika kaže da su najveći potrošači sladoleda i da prosečan Amerikanac tokom godine pojede makar 23 litre ove ledene poslastice. Zanimljiva je i činjenica da se u Rusiji više sladoleda pojede zimi, nego leti, iako obično sladoled važi za desert kojim se rashlađujemo u vrelim, letnjim danima.

Fabrička proizvodnja sladoleda počela je u Americi polovinom 19. veka, kada je izmišljena prva mašina za pravljenje sladoleda. Tamo se u prodaji, u samo tri restorana u Njujorku, nalazi i najskuplji sladoled na svetu. Porcija košta 1.000 dolara, a sastoji se od vanile sa Madagaskara, jestivih listova 23-karatnog zlata, trešnjama u marcipanu, zlatnog kavijara, kandiranog voća iz Pariza. Ukrašen je zlatnim bombonama i svetom od zlata za čije je pravljenje potrebno osam sati. Njegovo ime je „Serendipity Golden Opulence Sundae“. Poslužuje se u kristalnim čašama, a kašičica je napravljena od 18-karatnog zlata.

Oko toga da li je sladoled dobar ili ne mnogi nutricionisti širom sveta lome koplja. Neki Britanski naučnici smatraju da je sladoled odlična “hrana” kada ste na dijeti, dok drugi naglašavaju da jedna porcija sladoleda od oko 100 grama sadrži 200 kalorija.

Takođe, ova poslastica ne preporučuje se dijabetičarima, hipertoničarima, osobama sa povišenim holesterolom. Ipak, u jednom su svi složni – uživajte u sladoledu, ali nemojte preterivati u konzumaciji.