ALEKSANDAR ACA SOFRONIJEVIĆ, VIRTUOZ NA HARMONICI
Njegov večiti osmeh pleni, ali zvuk njegove harmonike i lakoća kojom svira ostavljaju bez teksta. Majstor ovog instrumenta, Aleksandar Aca Sofronijević nas već pune dve decenije oduševljava svojim bravurama.
Od toga deceniju sa malih ekrana, iz emisija “Grand produkcije”, odakle se i vinuo među zvezde i stekao ogromnu popularnost u Srbiji, regionu, a i šire. Ali, nikad nije postao sujetan zbog toga što je omiljen i među kolegama i među publikom. Naprotiv, gledao je samo kako da od odlične karijere napravi još bolju, pa je tako protekla godina za njega bila poslovno veoma upečatljiva.
Piše: Katarina Joković
Pored toga što mu cifre “idu na ruku”, pa je 2020. bilo okruglo 20 godina rada na muzičkoj sceni i 10 godina rada u “Grand produkciji”, snimio je singl “Jabuke” i završio svoj studio muzičke produkcije “AS studioton”, za koji kaže da će biti najbolji na Balkanu.
A širom Balkana popularni Sofra i njegov bend, jedan su od najtraženijih orkestara za svadbe i druge privatne proslave. Bukirani su gotovo dve godine unapred, vrlo profesionalni, najbrojniji – u orkestru je 13 članova, i uvek isto obučeni. Unuformisanost im daje dodatnu dozu profesionalizma, koji je već na veoma zavidnom nivou. Ali kad neko toliko voli to čime se bavi, ništa mu nije teško. Naprotiv.
Osim muzike, sa Acom smo se u razgovoru za Premium Srbiju, dotakli i brojnih lepotica s kojim ga mediji “spajaju”, ali intervju, ipak, počinjemo pričom o njegovim jubilejima i profesionalnim uspesima u godini koju većina ljudi želi da zaboravi.
– Svakako ću proteklu godinu pamtiti po nekim lepim, nikako po ružnim stvarima. Žao mi je, izgubio sam par bliskih prijatelja zbog Kovida, ali sam se nekako trudio da cela ta situacija oko pandemije ne utiče na mene. Nismo mogli da sviramo, ali sam to vreme iskoristio za sebe i napravio studio. Snimili smo prvu pesmu “Jabuke”, kao najavu albuma i koncerta koji će se, nadam se, desiti ove godine. Krajem prošle godine smo jubileje trebali da proslavimo velikim koncertom, ali sve smo malo odložili za neko bolje vreme, kad budemo mogli da se okupljamo. U svakom slučaju, nisam hteo da dozvolim da mi Kovid pokvari godinu, nego sam napravio da mi bude lepo, završavam svoj studio, i to će biti jedan od najboljih studija na Balkanu.
* Kako Vam iz ove perspektive izgledaju profesionalni počeci?
– Sve je bilo neverovatno! Kada se desio taj prvi poziv, bilo je kao u bajci, a možda sam i ja sam sve to prizvao, jer sam uvek želeo da se bavim ozbiljnim stvarima u svom poslu. Tako da, kada me je pozvala “Grand produkcija”, oberučke sam prihvatio i nekako svesno ušao u celu priču. Svaki projekat za njih sam radio bolje nego što im je bilo to potrebno, i malo po malo sam dobio svoje mesto i u produkciji, i kod direktora, tako da sam postao deo tog zaista vrhunskog tima.
* Čini se da je rad u emisiji “Nikad nije kasno” bio obostrano koristan – i za Vas, i za emisiju?
– Jeste, ali samo moram da podsetim da smo mi počeli u emisiji “Narod pita”, i to je otvorilo celu priču. Tu emisiju je vodio Saša Popović, pa smo tek posle svirali u emisiji “Halo, halo”, pa u “Grand specijalu” i “Nikad nije kasno”. E, tad više nismo sve mogli da postignemo, pa smo se odlučili za “Nikad nije kasno”, jer je produkcijski bila najzahtevnija i najvažnija za Grand. Tako da smo faktički od 2015. godine u toj emisiji. U njoj smo pokazali šta možemo i kako možemo da zvučimo u svim žanrovima. Naši počeci su, kažem, ipak vezani za emisiju “Narod pita”, gde smo bukvalno pratili celu estradu koja je prošla kroz nju, a koja je imala najveću gledanost tog tipa na televiziji.
* Veoma ste zaslužni što je harmonika, inače jedno vreme gotovo potisnuta iz tradicionalne muzike, i dalje jedan od najpopularnijih instrumenata u Srbiji?
– Trudim se da tako bude, jer harmonika jeste instrument na kojem treba da se svira lepo, odnosno na njoj mora da se peva i svira, ne samo svira, jer je muzika umetnost koja ne treba da preraste u divljanje i izobličavanje lepih nota i zvuka, koji su nam naši majstori harmonike ostavili. Tako da se mnogo trudim da se oslanjam mnogo na muzičku tradiciju i da učim od svojih uzora i ljudi koji su nam tu muziku ostavili na čuvanje. A uvek na sve to dodam neke moje produkcijske zahvate, malo modernije aranžmane, tako imamo i kvalitet.
Želje za 2021. godinu!
– Od srca svima želim da nađu vremena za sebe, za svoju porodicu i za svoje zdravlje! O zdravlju stvarno moramo mnogo više da vodimo računa, da ovako neki virusi ne bi imali šansu da nas unište i naprave ovoliko problema. Kada bi ljudi bili okrenuti sebi i vodili račna, sve to bi sigurno bilo drugačije. Ali znam da je to teško. Tako da svima želim da žive što je zdravije moguće – poručuje ovaj virtuoz na harmonici.
* Kad već pominjete uzore, od koga ste naviše “krali” zanat?
– Zanat kao zanat sam najviše krao od mojih kraljevačkih harmonikaša, koji su bili prve harmonike Jugoslavije. Tu su Novica Negovanović, Miša Mijatović i Vlada Panović. Kratko sam učio kod Ljubiše Pavkovića i to mi je dosta značilo. Imao sam uzore i učitelje, ali sam uvek gledao da svoj stil oplemenim, tako da sam se trudio da od svih naših najboljih izvučem ono što se meni najviše dopada i da obogatim svoj način sviranja. I mladim kolegama bih savetovao da gledaju kako sviraju svi naši najbolji majstori, ne samo jedan, jer to nije dovoljno. U praksi moraš da budeš koristan muzičar i svirač.
* Volite li da zasvirate neki drugi instrument? Ili da zapevate onako, iz punog grla?
– Nažalost, nemam dara za pevanje. Iako imam apsolutni sluh, glasovni aparat mi nije dobar. Od instrumenata sam na akademiji naučio da sviram klavir i to je sve. Žao mi je što ne sviram još neki instrument.
* Kako ste se “odupirali” 2020. godini? Je li muzika lek za sve?
– Svakako da jeste. Muzika je lek za sve, ali moramo i mi sami da naučimo kako da se lečimo i održimo naše telo zdravim. Naravno da je muzika lek za dušu, ali moramo da vodimo računa o ishrani, da pijemo što više vode i čajeva, da jedemo zdravu hranu… Ako bi većina ljudi tako radila, sigurno bi ova pandemija manje žrtava odnela.
emisija“Nikad nije kasno” obogatio muzičkim bravurama
godinaje Aca Sofronijević na muzičkoj sceni
* Pored muzike, leči i ljubav? Da li Vam je dosadilo da Vas malo-malo pa spajaju sa raznim srpskim lepoticama?
– Nadam se da neće baš dotle doći, da moramo da sviramo online, jer to bi bilo prokletsvo! Što se mene tiče, to bi bio početak kraja našeg posla. Dosta sam prisutan na društvenim mrežama, naročito na Instagramu i Fejsbuku, tako da uvek odgovaram ljudima, čestitam im Novu godinu, oni meni, pitaju me neke kolege za savete, delimo mišljenja… Zanimljivo je to, nije loše, ali ne treba mnogo vremena provoditi na njima. Meni je to važno i za posao, kako bih mogao da budem u kontaktu sa svojom publikom i na taj način.
* Neke Vaše kolege prelaze na online rad? Šta mislite o tome?
– Ma ne, ne dosadi mi. Nekad mi je čak zanimljivo i zabavno. I sam se šalim na svoj račun. Na drugim ljudima je da spajaju, a na meni da uživam s onim s kime ja želim da provodim vreme. Tako da je sve to normalno i nikad se ne ljutim. A ljubav leči, kako da ne!
* Da li ste uspeli malo da proputujete ove godine?
– Van Srbije nisam išao nigde. Išao sam samo da obiđem neke prijatelje u Beču, na kratko, i nigde više nisam išao. Bio sam tu, pravio sam svoj studio, završavao neke životne obaveze. Dosta sam se bavio sportom protekle godine. Upoznao sam jednog fantastičnog trenera i bavim se tim nekim funkcionalnim treninzima, stižem da idem i na plivanje.
* Kako ste ispratili 2020?
– Bio sam u kući sa svojom devojkom i uživao sam u televizijskom programu, lepoj večeri… I to je bilo sve. Prvi put u životu sam Novu godinu dočekao kod kuće, posle 20 godina. Prijalo mi je.
* Koju pesmu ili kolce biste baš samo Vama od srca zasvirali ponekad?
– Mnogo volim onu pesmu od Silvane Armenulić “Srce gori, jer te voli”.
* U koliko emisija “Nikad nije kasno” ste svirali do sada?
– Pa evo, to možemo odmah da izračunamo. Svake godine po ugovoru moramo da snimimo po 40 emisija, pet godina smo emitovani, znači to je 200 emisija. Sad je šesta sezona, kad nju završimo biće 240! Bilo je tu pravih pevačkih bisera, ljudi koji možda ranije nisu imali sreće, ali eto imali su dara, koji se možda izgubio vremenom. U toj emisiju imaju priliku još jednom da probaju i da pokažu svoj žar i dar, da u 3-4 minuta daju maksimum od sebe. Uspeli smo da napravimo dobar ugođaj i da svima bude lepo. Ti ljudi se u emisiji jako lepo provode, proživljavaju fantastične trenutke i mi im ostvarujemo neke davno zaboravljene snove.
* Kakvi su Vam dalji planovi?
– Molimo boga da će mere da dozvole da možemo da se vratimo našim privatnim veseljima i svadbama. Imamo mnogo dogovorenih svirki ove godine, dosta ih je prebačeno iz prošle godine, tako da je plan – da sviramo sve to što nam je zakazano, ali i da idemo ka našoj sopstvenoj priči i napravimo “Putujuće muzičko pozorište”, kako bismo imali koncerte sa svojim programom, i kako bismo našu muziku promovišemo po Srbiji. To je plan na kome radimo.
* Šta je po Vama najbolje iz Srbije?
– Najbolja je naša domaća hrana, nešto što je autohtono naše. To je ono što jako poštujem i svim svojim prijateljima strancima uvek hvalim, preporučujem i pokazujem. Tu je, naravno, ono na čemu sam odrastao: proja, kajmak, kačamak, slanina domaća, sarma, sve sami specijaliteti. Lepote naše zemlje su, zatim, već poznate u svetu. A najbolje mogu da kažem da smo zaista sami mi – ljudi koji volimo i poštujemo našu zemlju.
