VIKTOR SAVIĆ, GLUMAC

Godina
Godina
suočavanja sa samim sobom
ps favico
viktor savic 1
Boban u “M(j)ešovitom braku”,
Viktor u “Košarkašima”,
Diler u “Zaustavi vreme”, Relja u “Šišanju”,
čuveni Milutinac – Milutin Ivković u “Montevideo, Bog te video”,
pa Geometar Laza, Vuk, Neven Tatić, Voja,
Kapetan Zdravko Brkić, pa Relja
u “12 reči”…
Tek plodonosno su se ređale brojne uloge od početka karijere sada jednog od naših najpoznatijih glumaca – Viktora Savića.
Piše: Katarina Joković

G

odina na izmaku je mnogima donela neočekivane situacija, ali umetnici su se našli u prostoru u kome nisu navikli da budu – bez pozorišta, sa prekidima snimanja filmova i TV serija, uz otkazivanje zakazanih projekata. Tek, kultura je čini se platila gotovo najveći danak u ovoj godini, kakvu niko nije očekivao, a kroz kakvu svi prolazimo.

Tako je i za Viktora Savića, kako kaže u Premium intervju, ova godina bila godina puna iskušenja, ali i suočavanja pre svega sa samim sobom. Brojne su sigurno uloge, neke od njih već potpisane, u kojim ćemo Viktora gledati narednih godina, ali sada za premiumsrbija.rs, sa Savićem sumiramo ovu 2020, a na pitanje kako će on pamtiti godinu na izmaku, Viktor odgovara:
– Pamtiću je kao godinu iskušenja. Nikad više ih nije bilo nego sada. I pamtiću je kao godinu suočavanja, pa mogu da kažem, sa samim sobom, baš zbog svega ovoga što se dešava. Provera stabilnosti i psihičke i zdravlja, postavljanje pitanja i traženje raznih odgovora… Sigurno će mi ostati urezana po gomili izbora i odluka.

Godina na izmaku je mnogima donela neočekivane situacija, ali umetnici su se našli u prostoru u kome nisu navikli da budu – bez pozorišta, sa prekidima snimanja filmova i TV serija, uz otkazivanje zakazanih projekata. Tek, kultura je čini se platila gotovo najveći danak u ovoj godini, kakvu niko nije očekivao, a kroz kakvu svi prolazimo.

Tako je i za Viktora Savića, kako kaže u Premium intervju, ova godina bila godina puna iskušenja, ali i suočavanja pre svega sa samim sobom. Brojne su sigurno uloge, neke od njih već potpisane, u kojim ćemo Viktora gledati narednih godina, ali sada za premiumsrbija.rs, sa Savićem sumiramo ovu 2020, a na pitanje kako će on pamtiti godinu na izmaku, Viktor odgovara:

– Pamtiću je kao godinu iskušenja. Nikad više ih nije bilo nego sada. I pamtiću je kao godinu suočavanja, pa mogu da kažem, sa samim sobom, baš zbog svega ovoga što se dešava. Provera stabilnosti i psihičke i zdravlja, postavljanje pitanja i traženje raznih odgovora… Sigurno će mi ostati urezana po gomili izbora i odluka. Ali ću ovu 2020. svakako najviše pamtiti po vaskrsu naroda u Crnoj Gori, po istorijskoj pobedi crkve kakvu mi još nismo blizu da doživimo ovde, u Srbiji. Ali na to definitivno treba da se ugledamo. Kao najvažniju i najsvetliju stvar ove godine ću, dakle, sigurno pamtiti tu situaciju u Crnoj Gori.

Ali ću ovu 2020. svakako najviše pamtiti po vaskrsu naroda u Crnoj Gori, po istorijskoj pobedi crkve kakvu mi još nismo blizu da doživimo ovde, u Srbiji. Ali na to definitivno treba da se ugledamo. Kao najvažniju i najsvetliju stvar ove godine ću, dakle, sigurno pamtiti tu situaciju u Crnoj Gori.

* U najmanju ruku je malo čudna bila ova 2020; Kako ćete je ispratiti? Šta ćete poželeti u ponoć?

– S obzirom da sam hrišćanski vaspitan, Nova godina mi ne predstavlja nikakvu prekretnicu i prelazak iz jednog u drugo. Nikada nisam voleo te godišnje rezolucije i sumiranje godine iza sebe. Jednostavno se trudim da živim dan za danom, da živim u trenutku, tako da onako kako nastojim da dočekam sledeći dan, tako ću da dočekam i sledeću godinu. Naravno, ako već moramo da pričamo o željama, poželeću isključivo zdravlje.
“
Godinu na izmaku ću pamtiti sigurno po gomili izbora i odluka, proveri stabilnosti i suočavanja sa samim sobom
”

* Nedavno ste posetili nišku eparhiju i grob Nikolaja Rajevskog, po kome je rađen lik Vronskog iz čuvenog dela Lava Tolstoja „Ana Karenjina”. Da li ste, pored toga, uspeli, ipak, malo da proputujete ove godine po Srbiji?

– Jedino gde sam i uspeo da proputujem ove godine, to je bilo po Srbiji. I to ne toliko koliko sam planirao. Mislim da nas malo uspori i ulenji ceo ovaj ritam, ali imao sam tu sreću da sam snimao film “Bilo jednom u Srbiji”, dole u južnim krajevima naše zemlje. Bio sam smešten u Vlasotincu skoro dva meseca, tako da sam imao dosta prilike da obilazim te krajeve koje nisam poznavao dobro. Video sam mnogo toga što me zanima, pogotovo sam obišao dosta manastira. Između ostalog i manastir svetog Romana, gde se nalazi grob čuvenog pukovnika Vronskog.

* Da li Vam je inspiracija bila “jača” zbog skučenosti u svakom smislu koju nam je svima donela 2020. godina?

– Iskreno, mislio sam da će mi inspiracija biti još jača. Jednostavno, teme koje su dosta aktuelne, koje trenutno inspirišu, mene ne inspirišu dovoljno na nešto kreativno, i jednostavno želim da se sklonim od njih. Tako da sam više bežao u serije, muziku, filmove, knjige… Nisam jednostavno nalazio inspiraciju ni za šta preterano kreativno i, kao što rekoh, mislim da sam se prilično olenjio. Mogu da kažem i odmorio, ali ne znam kako ću se vratiti u ritam. Ako do toga uopšte dođe.

* Kakvi su Vam planovi kad je posao u pitanju za narednu godinu? Možda neka uloga koju sanjate, ili neki sasvim novi projekti?

– Generalno ne pravim planove. Bože zdravlja, imam posao koji treba da završim, to je snimanje filma “Bilo jednom u Srbiji”, tu nam je ostalo još snimajućih dana. Pored toga, moguće da nas očekuje snimanje nove sezone serije “12 reči” i, ukoliko se sve vrati u normalu, čeka me naravno rad u pozorištu, kako u mom matičnom “Boško Buha”, tako i u “Teatru na Brdu”. Tako da… Videćemo, ali dan za dan. Ovo vreme nas i tome uči.

viktor savic 2
“
Ostalo nam je još snimajućih dana za film “Bilo jednom u Srbiji”, moguće da nas očekuje snimanje nove sezone serije “12 reči”, a lepa vest je da nas u 2021. očekuje nastavak snimanja filma “Košare”
”

* Da li se zna sudbina filma “Košare”

– Nisam se previše upućivao ni na tu temu. Znam da su postojale neke prepreke, ali s obzirom na to da ja ne mogu da utičem na njih, niti na njihovo razrešenje, nisam hteo da se uplićem. Mislim da je to značajan i važan projekat, ali ono što je lepa i pozitivna vest je da su se te, mogu da kažem, “zaraćene” strane oko nesporazuma, izmirile i sporazumele, tako da nas u 2021. očekuje i nastavak snimanja filma “Košare”.

* Šta je to što Vam se dogodilo u godini na izmaku, a pamtićete večno?

– Šta bih pamtio? Pa mislim da bih pamtio ono što će svi pamtiti, a to je novo poglavlje za sve nas, odnosno ulazak u sasvim novo poglavlje u našim životima.
“
Nikada nisam voleo te godišnje rezolucije i sumiranje godine iza sebe, jednostavno se trudim da živim dan za danom, da živim u trenutku
”

* Šta biste poželeli sebi i drugima u Novoj, 2021. godini?

– Poželeću i sebi i svima zdravlje, stvarno! Kao što rekoh, ova situacija nas je tome naučila, da je sve ostalo neizvesno. Naravno, pored zdravlja, poželeću nam svima i samosvest, odnosno samokritiku, odnosno pokajanje, jer isključivo u pokajanju leži naše spasenje. Nije u vakcinama, ni maskama, ni u čemu drugom, već u pokajanju. I ako shvatimo da smo jednostavno sve ovo zaslužili, da smo doveli do ovoga sami, onda će nam biti lako da dođemo i do toga.

Humanitarni Njezz

Viktoru je, pored uloga u filmovima, serijama i u pozorištu, pa čak i nagrada, možda još važniji humanitarni rad, u kome je veoma angažovan. Učestvovao je u akciji „Plivaj i pobedi reumatske bolesti kod dece“. Sa kolegama Andrijom Miloševićem i Aleksandrom Radojičićem organizovao festival „Dance 4 Manya“, bio promoter istog festivala koji je godinu kasnije promenio ime u „Dance4Life“. Jedan je od organizatora humanitarne žurke, od čije je prodaje ulaznica kupljen medicinski aparat za rano dijagnostifikovanje kancera i retkih bolesti. Pored humanitarnih akcija, Viktor se pre nekoliko godina otisnuo i u rep-vode. Osnivač je “Beat pokreta”, a umetničko ime mu je Njezz. Ovaj podatak ne čudi, jer mu je otac poznati bluzer Jovan Lole Savić, osnivač benda „Zona B“.