Kafa bez kofeina

Kafa bez kofeina, potreba ili ne, tek sve više je ljudi širom sveta, pa i u našoj zemlji, koji vole da je piju. Prave kafopije, one koje iz srca vole i “brane”, domaću, kuvanu, crnu, srpsku, “tursku” kafu, na sam pomen kafe bez kofeina odmahuju glavom i prevrću očima. Ali, ovaj napitak smatraju mnogi pravim izborom kada preteraju sa domaćom kafom, a voleli bi baš još jednu šoljicu popodne ili uveče. Trudnice se, takođe, sve češće opredeljuju za kafu bez kofeina, a neko i zbog toga što mu se ta “fora” dopada i misli da je moderno u kafićima i restoranima insistirati baš na ovoj vrsti crnog, toplog napitka – kafe bez kofeina.

Kako bilo, činjenica je da se kafa bez kofeina sve više pije i sve češće kupuje u marketima. A činjenica je, takođe, i da to nije “izmišljotina” savremenog čoveka i 21. veka. 

Kafa bez kofeina pravi se od zrnaca kafe, pri čemu se 97% kofeina uklanja; zrnca kafe se ispiraju u rastvaraču, dok se kofein ne izvuče, nakon toga se rastvarač uklanja 

Kako je nastala kafa bez kofeina?

Još u 19. veku je nemački naučnik koga je zapazio Gete – Fridliba Ferdinanda Rungea, radio na tada epohalnom otkriću i iz opasnog velebilja izolovao smesu koja izaziva širenje zenica posle konzumiranja. Gete, koji je osim toga što je bio poznati pesnik, filozof i državnik, bio i veoma dobar naučnik, bio je angažovan i na proučavanju zrna kafe, pa je Rungea zamolio da analizira zrnevlje. I analizirao je, otkrivši tako drogu koja se verovatno najviše konzumira u modernom svetu – kofein.

Od tada je do danas kofein, kao stimulans, neraskidivo vezan za kafu, iako se nalazi i u velikom broju raznog pića i namirnica.

Prvi pokušaj dekofeinizacije dogodio se početkom 20. veka, sasvim slučajno, kada je čelnik kompanije Kafe Hag, takođe Nemac – Ludvig Rozelius, 1903. godine otkrio da kafa iz džaka koji je pokvasila morska voda ima isti ukus i aromu, iako je kofein raszopila so iz vode. Rozelius je tada razvio industrijski metod da bi ponovio taj proces, pa je pomoću pare zrno izlagao različitim kiselinama, posle čega je koristio rastvor benzena da bi odstranio kofein. To je bila prva kafa bez kofeina na svetu. Ubrzo se ispostavilo da je benzen mogući karcinogen, pa je potraga za novim tehnikama izvlačenja kofeina iz zrna nastavljena. Ipak, vrsni poznavalac kafe i metoda dekofeinizacije – Kris Steman, izvršni direktor britanskog Udruženja proizvođača kafe, tvrdi da se većina tehnika iz najranijih dana koristi i danas, i da sam proces nije uopšte jednostavan.

Kompanije specijalizovane za dekofeinizaciju, danas su, uglavnom, smeštene u Evropi, Kanadi, Severnoj Americi i Južnoj Americi.

Šta je kafa bez kofeina?

Kafa bez kofeina je napitak koji se dobija takođe iz zrna biljke kafa, ali iz kojih je prethodno uklonjeno gotovo 97 % kofeina. To znači da i kafa bez kofeina zadrži malu količinu ovog alkalodia. Zrna kafe se ispiraju u rastvaraču, dok se kofein ne izvuče, posle čega se rastvarač uklanja. Kofein takođe može biti uklonjen pomoću ugljen dioksida ili filtera sa drvenim ugljem.

Nedavno proučavanje je ustanovilo da jedna šoljica od 180 ml bezkofeinske kafe sadrži 0-7 mg kofeina. S druge strane, u zavisnosti od vrste kafe, metoda pripreme i veličina jedne srednje velike šolje normalne kafe sadrži oko 70-140 mg kofeina.

Metodi dekofeinizacije kafe

Postoji više metoda dekofeinizacije, a u današnje vreme većina uključuje vodu, organske rastvarače i ugljen-dioksid.

Proces dobijanja kafe bez kofeina sastoji se iz sledećih 5 koraka, kroz koja zrna kafe prolaze:

1. POTAPANJE U VODU – zrna kafe se potapaju u vodu ili se izlažu pari, na temperaturi između 70 i 100 stepeni
2. IZLAGANJE HEMIKALIJAMA – zatim se podvrgavaju dejstvu hemikalija, koje mogu biti  ugljen-dioksid, ulje kafe, etil-acetat, metilen-hlorid, rastvarači…
3. VAĐENJE IZ TEČNOSTI – zrna se potom vade iz tečnosti bogate kofeinom
4. VRAĆANJE TEČNOSTI – tečnost bez kofeina se vraća u zrna kako bi im se povratio ukus izgubljen prilikom ekstrakcije
5. SUŠENJE I PRŽENJE – zrna bez kofeina su potom spremna za sušenje i prženje

Nutritivna vrednost kafe bez kofeina trebalo bi da bude gotovo ista kao i nutritivna vrednost kafe koja ga sadrži. Međutim, miris i ukus su malo blaži.

Nutritivna vrednost kafe bez kofeina trebalo bi da bude gotovo ista kao i nutritivna vrednost kafe koja ga sadrži, međutim, miris i ukus su malo blaži

Benefiti kafe bez kofeina

Bez obzira na to što kafa ima dokazane pozitivne efekte na čovekovo zdravlje, velika količina kofeina u njoj može da prouzrokuje razne tegobe. Zbog toga mnogi običnu kafu zamenjuju kafom bez kofeina, koja ima brojne benefite po naše zdravlje (mada ima i onu drugu stranu medalje). Ali, prvo o prednostima:

Sadrži antioksidanse i hranljive sastojke

Kafa bez kofeina sadrži antioksidanse poput hlorogenske kiseline i drugih polifona koji neutrališu slobodne radikale, a time smanjuju oksidativna oštećenja i pomažu u lečenju brojnih zdravstvenih tegoba kao što su bolesti srca, rak i dijabetes. Bogata je i hranljivim materijama, te jedna šolja kafe bez kofeina sadrži  2.4 % preporučenog dnevnog unosa magnezijuma, 4.8 % kalijuma, 2.5 % niacina i vitamina B3. 

Smanjeni rizik od mnogih bolesti

Ispijanje kafe, kako obične, tako i ove bez kofeina, povezano je sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2. Šolja kafe dnevno može da smanji rizik od dobijanja ove bolesti do 7 %, što zapravo ukazuje na činjenicu da su drugi elementi, a ne kofein, zaslužni za to. Prema jednom istraživanju kafa bez kofeina pozitivno utiče i na funkciju jetre jer snižava nivo insulina. Osim toga, ispijanje ove kafe povezano je i sa smanjenim rizikom od prerane smrti, kao i dobijanja moždanog udara i srčanih bolesti. 

Redukovanje gorušice

Prekomerna upotreba i jedne i druge vrste kafe može prouzrokovati gorušicu. Međutim mnoga istraživanja pokazala su da kafa bez kofeina izaziva značajno manje kiseline nego regularna. Pored toga, jedna do dve šolje bezkofeinske kafe dnevno smanjuje rizik od razvoja karcinoma rektuma do 48 %. 

Štiti neurone u mozgu

I jedna i druga vrsta kafe imaju pozitivne efekte na mentalnu degeneraciju povezanu sa starenjem. Pojedine studije su dokazale da kafa bez kofeina može da zaštiti neurone u mozgu. Zahvaljujući hlorogenskoj kiselini pomaže u sprečavaju neurodegenerativnih oboljenja poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. 

Pojedine studije su dokazale da kafa bez kofeina može da zaštiti neurone u mozgu i da  pomogne u sprečavaju oboljenja poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti 

Štetnosti (mane) kafe bez kofeina

Kafu bez kofeina mnogi smatraju dostojnom zamenom za običnu, pa je tako konzumiraju i više nego što bi trebalo, misleći da im to koristi. Međutim, istina je sasvim suprotna. Ovaj popularni tamni napitak ima i svoju “tamnu” stranu, pa tako, između ostalog može da izazove anksioznost, nesanicu, dijareju, intenzivno znojenje, ubrzano lupanje srca i treperenje mišića. Pored ovih, neke od štetnih strana kafe bez kofeina su i sledeće:

Rizične hemikalije

Zrna kafe prirodno sadrže kofein, a taj stimulans je teško ukloniti na prirodan način. Zrna se uranjaju u hemijski rastvor koji izvlači kofein. Neke od tih hemikalija su iste one koje koristimo u razređivačima za boje i sredstvima za uklanjanje laka sa noktiju. Iako je Agencija za hranu i lekove (FDA) te hemikalije proglasila bezbednim u uklanjaju kofeina iz kafe, naročito diklormetan, još predstavljaju niz rizika za zdravlje.

“Masna” zrna rizik za holesterol

Inhalacija hemikalije diklometan, koja se koristi za uklanjanje kofeina iz kafe, a koja uopšte nije blaga, može da prouzrokuje iritaciju nosa i grla i utiče na nervni sistem. Smatra se da diklometan privremeno usporava i naš centralni nervni sistem, a kako je i potencijalni mutagen, stručnjaci ga opravdano smatraju kancerogenim za ljude. Neke studije su pokazale i potencijalni rizik od nastanka reumatoznog artritisa. Čini se da je sam postupak uklanjanja kofeina i korišćenje hemikalija tek deo problema, a rizik nastaje već pri odabiru zrna. Kafa bez kofeina tipično se izrađuje od zrna koja imaju veći udeo masnoća nego uobičajena kafa arabica, a to predstavlja rizik za povećanje nivoa holesterola i dugoročne probleme sa srcem.

Kofein se i dalje unosi

Bezkofeinska kafa, kao što smo već naglasili, nije apsolutno bez kofeina. Šoljica ovakve kafe obično sadrži oko 5 % kofeina, pa ukoliko zbog zdravstvenih razloga želite da prestanete da pijete kafu, bezkofeinska kafa Vam u tome neće baš mnogo pomoći. Mada je manje kisela od “prave”, kafa bez kofeina ipak povećava koncentraciju seruma gastrina kog podstiču kiseline. U osnovi, sve opasnosti obične kafe iste su i kad je reč o kafi bez kofeina. Čak i rezultati komparativne studije zaključuju da je zamena kofeinske bezkofeinskom kafom, u suštini, potpuno neopravdana.

Prava kafa VS Kafa bez kofeina

Proces uklanjanja kofeina kafu pretvara u ultraprocesuiranu namirnicu. Pa, iako je kafa prilično prirodna, njena verzija bez kofeina je upravo suprotno. Osim očitih prednosti konzumiranje prirodnih supstanci nasuprot veštačkih, obična kafa ima brojne zdravstvene benefite koje kafa bez kofeina nema.

Prirodne bioaktivne sastavnice kafe jačaju naš imunološki sistem, ali one se gube prilikom procesa uklanjanja kofeina. Među njima se posebno ističe hlorogena kiselina koja aktivira imunitet i usporava ćelijsko starenje. Pojedina istraživanja ukazuju da zrna koja se koriste za izradu kafe bez kofeina nemaju isti kardioprotektivni učinak kao zrna obične kafe.

Kafa bez kofeina – cena

Sa porastom potražnje kafe bez kofeina na tržištu, raste i broj proizvođača ovog napitka. Prave je sve veće kompanije. Za 100 g Nescafe Classic kafe bez kofeina potrebno je izdvojiti 499,99 dinara, dok ćete Grand kafu Aroma Dekofe u pakovanju od 200 g platiti između 340,00 i 410,00 dinara, u zavisnosti u kom marketu je kupujete. Sve popularnije su i organske kafe bez kofeina. Na brojnim forumima piše se o tome koja je bolja, koja zdravija, ali izgleda da je “pobedu” forumaša odnela SuperFood 100% organska kafa bez kofeina, za čiju je teglicu od 100 g potrebno izdvojiti 910,00 dinara.