Ooo, na toliko mnogo načina može da se uživa u predivnom crnom napitku zvanom – kafa. Kafa kroz svet putuje i ljudi širom planete je različito spremaju, ali svakako isto u njoj uživaju. Postoje tradicionalni načini ispijanja kafe, ali se i moderni šire svuda brzinom svetlosti. Negde se uz kafu započinje novi dan, dok se na drugom mestu dan upravo završava šoljicom ovog finog napitka. Neko je voli pre obroka, a neko njome “zasladi” dobar ručak ili večeru, onako uz neki fini dezert. Jedni je ne prinose ustima posle 17 časova, jer kažu ne mogu da zaspe, a drugi je popiju tik pred spavanje bez problema. Čitava nauka se može isplesti oko toga ko kakvu kafu pije i zašto.
Od kapućina, kafe s mlekom, instant kafe, domaće i espreso kafe, ovaj napitak se širom sveta pije na najmanje 70 načina. Sa cimetom, vanilom, mlekom ili šlagom je uobičajena, ali se negde kafa pije čak sa sirom i biberom. Severni Europljani će, na primer, radije popiti svetliju i slabije prženu, dok južni Evropljani vole jaču, tamniju, više prženu kafu, punijeg i intenzivnijeg ukusa. Načina i varijacija ispijanja kafe je mnogo, a evo priče o tome kakva kafa putuje od zemlje do zemlje, kroz svet:
Finci su vodeći narod u Evropi po količini ispijene kafe. Obožavaju jaku kafu i piju je apsolutno u svako doba dana. Njihov izbor za uživanje je uglavnom filter kafa. Ali, u Finskoj se pije i jedna od, za naše pojmove, čudnijih kombinacija, koja se pravi tako što se vrela kafa prelijeva preko kockica tek narezanog – sira.
Brojni su načini i varijacije ispijanja kafe, u koju se radi oplemenjivanja ukusa i aroma neretko dodaju cimet, vanila, karanfilić, pa čak i sir i biber
Norvežani imaju zanimljiv ritual, a to je da sa sobom nose kafu u termosu koja će ih zagrijati i okrepiti. Tur kaffe ili jednostavno planinska kafa je jedna od najstarijih tradicija koje ovaj narod njeguje. Takvu kafu ispijaju u pauzama tokom šetnje i planinarenja.
Italijani su prvi doneli kafu u Europu, postali pravi majstori u poslovima s kafom, a Italija je država u kojoj je otvoren prvi kafić. Venecija je tokom 17. veka predstavljala veoma važnu trgovačku stanicu, pa je zahvaljujući tome, 1645. godine, ovde nastao prvi lokal posvećen isključivo služenju ovog napitka. Kao i većina mediteranskih naroda, Italijani svoju kafu smatraju veoma posebnom. Piju uglavnom jak i bogat espreso iz malih porculanskih šoljica u svako doba dana, ali je važno da kratki espreso popiju iz najviše dva gutljaja. Svojoj kafi često pridodaju i čašicu grappe, poznate talijanske voćne rakije.
Turska predstavlja jednu od kolevki kafe, zahvaljujući sirijskim trgovcima koji su doneli prva zrna kafe u Istanbul. Još od sredine 16. vieka, kafa predstavlja važan element u svakodnevnom životu Turaka. Uz nju su se obavljali politički i trgovački dogovori, a čak i danas se u ovoj zemlji vjeruje da ispijanje kafe s nekim garantuje dugovečno prijateljstvo. Kafa u Turskoj često je začinjena cimetom ili karanfilićem, a tradicionalna se služi u ibricima. Kada voda proključa, u ibrik se sipaju dve/tri kašičice sitno mlevene kafe koja se opet kratko prokuva i posluži. Takozvana “turska kafa” se danas više pije u Srbiji i Grčkoj, na primer, nego u Turskoj, gde je čaj odavno omiljeniji i češće korišćen napitak.
U Francuskoj je čaj bio vrlo popularno piće sve do pojave kafe. Francuzi jutarnju šoljicu jake kafe mešaju sa mnogo vrućeg mleka i piju je iz velikih šoljica. To je tako popularna café au lait – late kafa. Espreso se tradicionalno i opušteno pije za šankom, a uveče se piju manje šoljice kafe. U Francuskoj je kroasan gotovo obavezan dodatak uz kafu koja se pije u velikim šoljama, a količina filter kafe i mleka je ista. U južnoj Francuskoj sa likerom od anisa i svežim šlagom. Tokom 17. i 18. veka, pariski kafići su bili česta mesta okupljanja pisaca, slikara i drugih umetnika, poput Sartra ili Voltera. Onore de Balzak važio je za jednog od najvećih ljubitelja kafe – pio je i do 50 šoljica ovog napitka dnevno.
U Holandiji kratka kafa se servira sa čašicom Calvadosa (rakija od jabuka), a Holanđani, kao i Šveđani piju srednje prženu kafu sa slatkim mlekom.
U Nemačkoj je kafa veoma popularna, a rado piju filter, instant, ali i kafu bez kofeina. Uz kafu vole da posluže čašicu višnjevače. Kao i Amerikanci, Nemci ne biraju vreme kada je ispijanje kafe u pitanju. Pored jutarnje kafe, koja je neizbežna, piju je veoma često i poslepodne. Kultura ispijanja kafe i rituali vezani za nju toliko su važni u ovoj zemlji, da na nemačkom jeziku postoji i posebna reč koja označava ispijanje kafe uz trač-partiju, Kaffeeklatsch.
Austrijanci uz kafu sa vrelim mlekom poslužuju ukusne kolače, čokoladu i razna peciva. Ova tradicija nastala je u bečkim kafanama poznatim po posebnom ugođaju čiji je duh još prisutan u delovima nekadašnje Austro-Ugarske monarhije. Bečka kafa svoj fini specifični ukus delimično duguje dodatku male količine suvih smokava. U Austriji je veoma popularan i Bečki Melange, mali espreso poslužen u velikoj šoljici sa toplim mlekom i mlečnom penom, kao i Mozart Café, dupli espreso s “poklopcem” od šlaga i vinjakom od višnje sa strane.
Švajcarci piju espreso sa dodatkom mleka, poznatiji kao macchiato, dok se u Rusiji crna kafa servira sa šećerom i kriškom limuna. Tradicionalno se uz to posluženje služi i čašica vodke.
Uprkos duboko ukorenjenoj tradiciji pijenja čaja, u Velikoj Britaniji je i kafa omiljeno piće. Englezi pokazuju veći interes za velikom šoljicom kafe nego za espresom. Kafa se često poslužuje u kombinaciji sa mlekom, a prilično je omiljen i kapućino.
Prototip espreso mašine napravljen je u Francuskoj 1822, ali su je Italijani usavršili i prvi počeli da je proizvode, tako da se Italija i danas smatra pravim domom espreso kafe
Irska kafa je često “zagrejana” viskijem, a neobična priča o nastanku prve Irske kafe, prema legendi, vezuje se za Drugi svetski rat, kada su na jednom aerodromu promrzli putnici zatražili kafu, a spretni konobar im je tu kafu „ugrejao“ Irskim viskijem.
Amerikanci najčešće piju kafu razblaženu sa vodom. U skuvanu jaku kafu dodaju čašu vruće vode i piju iz velikih šolja. U Americi je veoma popularna filter – kafa. Od početka 70–tih godina 20. veka Amerikanci počinju da pokazuju sve veći interes za kvalitet prženja, mlevenja i pravljenja kafa na europski način. Najveća količina kafe danas se popije upravo u ovoj državi, pa ne čudi što je jedan od najvećih lanaca kafeterija, čuveni Starbucks, potekao upravo iz Sijetla. Prvi Starbucks otvoren je 1971. godine, a danas u svetu postoji više od 23.000 ovih espreso barova. Zahvaljujući Starbucksu, kafa danas važi za najpopularniji topli napitak u SAD. Amerikanci najčešće konzumiraju espreso, ali i druge napitke na bazi espresa, poput kapućina, i nije im važno da li ih piju ujutru, popodne ili uveče.
U Grčkoj se tradicionalno pije “turska kafa” iz malih šoljica bez ručke, ali i espreso serviran sa čašom ledene vode. Tokom leta, za vreme velikih vrućina, pije se penasti frape od instant kafe, leda, mleka i šećera. Ova danas veoma popularna mešavina, prvi put je napravljena 1956. godine i pije se na slamku iz dugačkih, visokih čaša.
Dom svih kafa i zemlja u kojoj se više od 1.000 godina uživa u kafi je Etiopija. Etiopljani toliko vole ovaj napitak da je njeno spremanje dugotrajan proces koji može da traje satima. Ritual pod nazivom Bunna započinje se pranjem zrna kafe. Čista zrna peku se na peći, a proces je sličan pravljenju kokica. Kafa se zatim stavlja u mlin, u kome se drobi pomoću metalnog štapa, pa u saksiju u koju se zatim do vrha sipa ključala voda. U Etiopiji se kafa servira u šoljama poznatim pod nazivom cini.
Kubanci piju tamno prženu, bogatu i veoma slatku kafu. Većina Kubanaca dan započinje sa nekoliko šoljica espresa s dodatkom mleka. Kasnije, tokom dana piju čisti espreso, bez mleka.
U Brazilu je najpopularniji način ispijanja kafe napitak, koji se zove Kafezino, veoma sličan espreso kafi. Napravljen je od filtrirane kafe u kojem se zrna kafe i šećera melju zajedno.
Finci su vodeći narod u Evropi po količini ispijene kafe, dok je na svetskom nivou najviše konzumiraju Amerikanci, kojima je svako doba dana i noći pravo vreme za kafu
Vijetnamska tradicionalna kafa je vema slatka i jaka. Pravi se tako što se u šoljicu prvo sipaju mieko i led, a zatim i prethodno skuvana kafa sa šećerom. Decenijama ranije, Vijetnamci su koristili mrežicu kroz koju su prvo cedili kafu, a onda sipali toplu vodu. Proces je ponavljan tri puta i što se više vode dodavalo, to je ukus kafe postajao jači. Da bi napitak bio vruć, ostavljan je na zagrejanoj peći. Ovakav način pripreme kafe zadržan je do danas.
U Australiji se pije Flat white, kafa koja se pravi tako što se u šolju sipa jedna doza espresa, a onda se do vrha preliva sa gustom mlečnom penom, dok Meksikanci svoju kafu piju sa cimetom i služe je u glinenoj šolji sa nerafinisanim šećerom.
U Maroku i Senegalu se u kafu, pored cimeta i drugih slatkastih začina, dodaje čak i biber.
Indijci iz južnih regija kafu najviše piju tokom dana. Začine je palminim šećerom i mlekom, pa je poslužuju uz pikantne slatkaste grickalice – griz, rižu, kokos, luk…
