Ko ne voli kad mu jutro zamiriše na kafu? Tako topao, aromatičan, lep i magičan momenat, koji uvek učini da pomislimo kako taj dan sigurno nije pripremio nikakve prepreke za nas. A i ako jeste, lako ćemo s njima izaći na kraj uz koju šoljicu ovog na svetu tako omiljenog napitka. Jer, kafa razbuđuje, ona će nas prodrmati i dati nam energiju. Za to je zaslužan kofein, prirodni alkaloid, koji se dobija iz zrna kafe, listova čaja i kakao zrna. Jedan je od prirodnih psihostimulanasa, supstanci koje utiču na centralni nervni sistem.

Nekoliko šoljica kafe na dan ima pobuđujući uticaj na ljudski organizam, prouzrokuje jasniji i brži tok misli, smanjuje pospanost i povećava budnost. Na svetu se dnevno popije oko 1,5 milijardi šoljica kafe! Pored blagotvornih dejstava kafa može dovesti i do komplikacija ako se prekomerno konzumira.

Istorija kafe i trendovi

Istorija kafe seže do sredine 15. veka i veoma je turbulentna. Na samom početku koristila se u religijskim obredima u Jemenu, dok se u Otomanskoj turskoj tokom 17. veka nije koristila iz političkih razloga (iako to i nije baš potkrepljeno dokazima). Prvu prodavnicu kafe u Beču je otvorio Srbin - Franjo Đura Kolčić, koji je posle Turskog opsedanja Beča zaplenio velike količine kafe i počeo da ih prodaje bečkim damama. One su je prihvatile kao sjajan razbuđujući napitak. A onda su po ugledu na njih kafu prihvatile i ostale države Evrope. Na svom putovanju kroz vekove kafa se ustalila na svim kontinentima.

Kafa je kroz istoriju uvek imala izuzetno važnu ulogu u društvenom, socijalnom i hedonističkom segmentu svakog društva. U Srbiji se uz kafu najlepše ćaska, ogovara, pravi pauza od posla. Predah i odmor su najlepši uz ovaj crni napitak. A mnogi su kafu počinjali da piju iz “dečjih radosti” – gledanja u šolju, odnosno gatanja. Soc od kafe, kada se šoljica okrene, donosi poruke, u nju se gleda i od nje se mnogo očekuje. Kafu nosimo u goste kao poklon domaćinu, a nikako ne ostajemo bez nje kada očekujemo goste. Ona se prvo ponudi, a nekada može da služi i kao piće kojim ćemo goste ispratiti. Ta kafa se od davnina u našoj zemlji zove još i – sikteruša.

Kafa je toliko značajna ne samo kod Srba, već u celom svetu. U Japanu sve više dobija primat nad čajem, pa je u Zemlji izlazećeg sunca 1. oktobar zvanično priznat i proslavlja se kao Dan kafe. (Za razliku od Japana, zanimljivo je da su se Turci okrenuli čajevima, a “tursku kafu” gotovo i da ne piju).

Mada je uvreženo mišljenje da se u našoj zemlji godišnje popije mnogo kafe, i da smo generalno narod koji obilato konzumira ovaj napitak, statistika nas pobija i Srbiju ne svrstava ni među 70 prvih po godišnjoj potrošnji kafe po glavi stanovnika.

Pripremanje i uživanje

Čak i miris koji se razleže po kući kada neko kuva kafu, dovoljan je da Vas razbudi. A tek prvi gutljaj! Za mnoge ne postoji ništa lepše od buđenja uz kafu. “Prva jutarnja” je važna za dobar početak dana, a na poslu čim glava “počne da klanja” – vreme je za kafu.

Kafa se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Služi se uglavnom topla, ali ima i hladnih varijanti.

Biljka kafa je najrasprostranjenija u ekvatorijalnim regionima Južne Amerike, Južne Azije, Indije i Afrike. Uzgaja se u više od 70 zemalja i jedan je od najvažanijih izvoznih proizvoda tih zemlaja. Najtraženije su dve vrste: arabika i robusta.

Arabika je meka, ne preterano gorka i nežnija vrsta kafene biljke, dok je robusta manje sofisticirana, jača, izdržljivija i otpornija na bolest „kafina rđa“.

Kad biljka sazri, ubiraju se zeleni plodovi, zatim se obrađuju i suše. Zelena (nepržena) zrna kafe su jedan od najprodavanijih poljoprivrednih produkata u svetu. Ta zelena zrna se prže na različitim temperaturama kako bi se postigli željeni ukusi, a onda se kafa melje. Čak i to na koji način je i kojim intenzitetom kafa mlevena utiče na ukus i način pripreme.

Kafa se priprema na različite načine i način varira od države do države. Najpoznatije su turska kafa (ili sada poznatija kao domaća ili crna na Balkanu), filter kafa, espreso, instant i irska kafa. Alternacija ima mnogo. Recimo turska kafa može da se kuva ili zapržava, filter kafa može da bude sa više ili manje vode, espreso se može nadograđivati pa dobijamo makijato, produženi espreso, kafe late, kapučino, instant kafa može biti različitih ukusa, a irska kafa se diči alkoholom koji se dodaje u nju. Ono što je zajedničko poslednjih godina za kafu je da svaka od ovih vrsta može biti i bez osnovnog sastojka, a to je kofein.

Najskuplja kafa na svetu

Neverovatno zvuči, ali najskuplja kafa na svetu se dobija od – životinja! Do nedavno je to bila sorta Kopi Luwak, koja se prozvodi u Indoneziji i na Filipinima.

Dobija se tako što se cibetke (vrsta torbara), hrane plodovima kafe, a kada ih “propuste” kroz digestivni trakt dobija se, kažu, savršeno zrno kafe – neverovatno bogate i jake arome.

Sto grama ove kafe možete pazariti za oko 75 dolara i najveći promet ima u Americi.

Međutim, ona je danas “jeftina” u odnosu na kafu, koju istim principom kao cibetke, daju – slonovi sa Tajlanda. Kilogram ove kafe košta 1.100 dolara, dok je za šoljicu ove dragocene tekućine potrebno izdvojiti 50 “zelembaća”.

Ostale zanimljivosti vezane za kafe i čajeve...