IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
JELENA HELC, GLUMICA, NOVINARKA, TV VODITELJKA
Srbija
Srbija
je prelepa i treba je negovati
Ona je divna majka (četvoro dece), buntovnica (uvek sa razlogom), pozorišna, filmska i glasvona glumica, novinarka, TV voditeljka, a pre svega iskren i dobar čovek, vedrog duha i kad joj ne ide sve baš kako je zamislila. Beogradska glumica Jelena Helc se zbog ljubavi preselila u Nemačku, ali je posle završene Akademiju umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u klasi profesorke Vide Ognjenović, od 2003. godine bila redovni član ansambla Narodnog pozorišta, dok je živela u rodnom Beogradu. Pozorišna publika je pamti iz predstava Car Edip, Velika drama, Vesele žene vindzorske, Dr, Pokondirena tikva, Kanjoš Macedonović…
Onda su je brak i majčinstvo odveli prvo u Bukurešt, a potom u Berlin, gde i danas živi. Gledamo je, kao novinara-reportera na Televiziji srpske dijaspore, ali jednom glumica – uvek glumica. Dok je čekamo da se vrati pred filmske kamere i na daske koje život znače, a verujemo da će se i to uskoro dogoditi, razgovaramo sa ovom šarmantnom i duhovitom damom o tome šta je za nju najbolje u Srbiji. Koje je to jelo koje je „zakucano“ na mestu broj 1, koje predele u našoj zemlji bi volela da obiđe, a otkriva nam Jelena i zašto je višnja njena omiljena voćka u rakiji, koje vino ju je „oborilo s nogu“ i zašto je teta Pavu, koja im je kuvala kafe na Akademiji u Novom Sadu, uvek izluđivala.
* Šta Vam ovih dana zaokuplja pažnju?
– Domaći zadaci, kašalj, rapidni pubetret i da mi ćerke nakit, koje maznu dok ne vidim, ne zavuku u rernu ili kauč. To je standadno predmet moje pažnje, plus naš pas i gostujući pas, dok su mu vlasnici na odmoru. Ono mozga što mi preostane posvećujem praćenju globalne svakodnevice – od Korone do skandala u Srbiji, kojima izgleda nema kraja. A ni početka, čini mi se.
* Koji restoran u Srbiji Vam je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
– Ja sam sada van Srbije već duže vremena pa je moguće da ću zapostaviti nekoga nepravedno. Prva asocijacija na potpuni ugođaj mi je Mala fabrika ukusa – taj spoj tradicionalnog i modernog me svaku put oduševi, kao i način na koji služe hranu a i terasa u zelenilu, pa još u kraju u kom sam odrasla… Pogodili su sve što je meni važno. Plus imaju parkić za decu. Neprocenjivo za nas sa decom, koji bismo u restoran sa njima, ali bez tableta i mobilnih telefona.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto? Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Prvo i nenadmašno mesto za mene zauzima ajvar. Drugo – pita od bundeve. Rolovanu pileću džigericu takođe bih mogla da jedem dok ne puknem. Od mojih Ličana ne mogu da ne pomenem „police“ – krompir, presečen uzduž na pola pa zapečen u rerni sa kriškom sira ili režnjem slanine, a od Kikinđana supicu sa domaćim knedlama i nakon toga rindflajš sa sosom od višanja…
* Najčudnije jelo koje ste probali?
– Ako mislite na svetsku kuhinju, u Berlinu sam isprobala toliko raznovrsnih kuhinja sa svih strana sveta da zaista ne znam koju bih izdvojila, ali od naših eksperimenata izdvojila bih rolovane suve šljive sa kozjim sirom, koje su ozbiljno ugrozile rolovanu džigericu na visokom trećem mestu.
Pamtim potresan obilazak Kosova
Na pitanje koje putovanje po Srbiji nikad neće zaboraviti, i zašto, jelena odgovara:
– Nikada neću zaboraviti obilazak Kosova, nakon pogroma 2014. Glumci Narodnog pozorišta snimili su tada spot, a otac Gerasim iz Đurđevih stupova organizovao je kulturno umetnički program po enklavama. Doživela sam da spavam u Gračanici i družim se sa monahinjama na terasi manastira, dok se vojnici raspoređuju po dvorištu i zatvaraju kapije kada pada mrak. Bilo je to potresno ali i neuporedivo dragocenije od svih ostalih putovanja, a bilo ih je puno lepih. Imamo prelepu zemlju i šteta je što sva ta prirodna blaga ne negujemo, umesto što uništavamo.
* Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Leti sam definitivno pivo a zimi, jednako definitivno, vino. Ne umem da objasnim, jednostavno mi se tako dogodi. Svežina piva po žezi je osećaj koji govori sam za sebe a opet, kuvano vino kada je napolju sneg i hladno…možda baš zbog tog osećaja prijatnosti. Rakiju samo ponekad, uglavnom u Srbiji.
Beogradska glumica Jelena Helc je posle završene Akademiju, u klasi profesorke Vide Ognjenović, od 2003.godine bila redovni član ansambla Narodnog pozorišta
* Sa voljenom osobom najviše uživam kada: otvaramo bocu dobrog vina, popijemo kvalitetno pivo, degustimo neku novu rakijicu?
– Pod rizikom da me proglase klasičarkom, nekako mi je vino sinonim za romansu. Pivo mi je, nekako, više za druženje. Mada, sa pravim ljudima – bilo da je reč o ljubavnim ili prijateljskim odnosima – radost je i bez alkohola.
Doživela sam da spavam u Gračanici i družim se sa monahinjama na terasi manastira, dok se vojnici raspoređuju po dvorištu i zatvaraju kapije kada pada mrak
* Koje vino Vas je “oborilo s nogu”?
– Cuvee Nr 1 Zvonko Bogdan. Inače sam uvek pomalo sa podsmehom gledala na one somalijere amatere, kad počnu da mi vrte vino po ustima i mućkaju, ali taj osećaj, kada sam probala ovaj Cuvee, a bilo je to pre mnogo godina, drži me i danas. Apsolutno je neuporediv sa ijednim drugim vinom koje sam okusila.
Godinama se spremam da obiđem etno selo Slatkovac, mesto u koje su moje prijateljica, Ana Mirković i njene sestre, uložile silnu ljubav
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Višnja. Odnosno višnjevača. Moja baka je sama spremala, a posle sam od komšinice, po nekom receptu iz New York Timesa probala da je napraim sa votkom i malo džina, koji se doda nakon onih famoznih 40 dana na suncu. Rumuni takođe prave sjajnu „Višinatu“. Dolazi u obzir i dunja, ali samo domaća.
* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje “leži” je…?
– Teško pitanje. Volim razna piva i svakoga leta osvoji me drugo. nekada tamno, nekada točeno, konkretno ovog leta – sa limunom i mentom
Prvo i nenadmašno mesto za mene zauzima ajvar, drugo – pita od bundeve, a rolovanu pileću džigericu takođe bih mogla da jedem dok ne puknem
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?
– O, da. Obožavam kafu, ne mogu da zamislim dan bez nje i definitivno preterujem. Srećom, ne smeta mi, jer imam neuobičajeno nizak pritisak. I tu volim da menjam – od tradicionalne turkske do espressa, koje stalno gledam da pronalazim nove vrste jer mi dosadi ukus. A volim i da se prešaltam na filter. Na Akademiji smo imali našu kafe kuvaricu teta Pavu, koja je ludela od mene. Ukupno nas je bilo 40-ak glumaca na sve 4 godine i ona je za svakoga znala kakvu kafu pije. Jedino sam ja stalno menjala. Sa mlekom, bez mleka, sa malo šežera, bez šećera, ultra slatka… Ta studentska navika održala se do danas. Ajs kafu doživljavam kao neprestižni slatkiš. ali i Tiramisu. Zapišite tamo: definitivno ovisna o kofeinu
* Mesto u našoj zemlji koje biste baš voleli da obiđete, i zašto?
– Godinama se spremam da obiđem etno selo Slatkovac. Moje prijateljica, Ana Mirković i njene sestre su uložile silnu ljubav u to mesto i redovno gledam fotografije, sanjajući i planirajući odlazak tamo.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Joj, tu sam slaba. Ne zato što ih nema, već zato što hotele i spa centre uglavnom posećujem kada sam u inostranstvu. Po Srbiji sam ili u kućama domaćina, prijatelja ili po etno selima, salašima… Volim tu domaću atmosferu.
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme? Inspirišu li Vas klaberi da i Vi nekad plešete do jutra i u koje gradske klubove onda odlazite?
– Noćni život Beograda obožavam. Bar u Beogradu ima toliko izbora. Ja nisam nikada bila klaberka, ali na žive svirke ću ići dok me bude. Volim dobre rok svirke, koncerte, volim i tamburaše. Moj noćni život u Beogradu uglavnom je bio u klubu Narodnog pozorišta jer, opet, život – to su dragi ljudi, oni koje volimo i oni vole nas, znamo koja pesma koga i zašto pogađa, razumemo se pogledima i ne napuštamo kafanu dok ne ostanemo bez glasa ili nas iznureni konobari oteraju kući.
Kafe obožavam, sa mlekom, bez mleka, sa malo šežera, bez šećera, ultra slatka, turska, espresso… Zapišite tamo: definitivno ovisna o kofeinu
