IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
VIDA BASARA, DRAMATURG I PISAC
Čovek
Čovek
ne treba da bude gladan, ljut, usamljen ili premoren
Retko da u Srbiji ima pisaca, naročito dama, koje imaju tako duhovit, ironičan, ubojit i britak dijalog kakav ima naša sagovornica – Vida Crnčević Basara. Dramaturg po obrazovanju i autor knjige Prekomerna upotreba sile (Dereta, 2011), dokazala je to ovim romanom–prvencem, ovenčanim Deretinom nagradom i tada “opasnim” kandidatom za NIN-ovu i Vitalovu nagradu Zlatni suncokret, kao i brojnim TV serijama rađenim po njenom scenariju.
Ova rođena Beograđanka, koja trenutno završava drugi roman (ali o njemu otom-potom), radila je kao filmska kritičarka, a u izdavaštvu i kao pi-ar i direktor marketinga Narodne knjige, sarađivala je sa brojnim marketinškim agencijama. Scenarista je igranih serija Čovek u srebrnoj jakni i Ljubav i mržnja, autor je i TV drame Niko ne zna gde je Stela Sven, napisala je i režirala komediju Nek mu je laka crna zemlja, koju su na “daskama koje život znače”, oživele naše čuvene glumice – Ljiljana Blagojević, Sonja Knežević i Danka Ignjatović. Režirala je i pozorišnu komediju “sa mucanjem, a zamalo i pucanjem” – Prevaranti, u kojoj su igrali Milorad Mandić Manda, Ljiljana Blagojević, Sonja Knežević i Kalina Kovačević.
Vida kaže da živi tako da uvek “gleda svoja posla”, i mada pisanje ume i te kako da joj bude (opravdano) “mračno”, privatno je uvek nasmejana. Tako, sa lakoćom i iskrenošću, odgovora i na naša Premium Leksikon pitanja, u kojima otkriva da najviše voli jagnjeću sarmicu u maramici, jer je najbolje spremala njena majka, i da dosad ni jedno putovanje po Srbiji nije zaboravila. Mnoga su je vina, kaže, oborila s nogu, a neka su joj se čak i dopala… A, šta joj ovih dana zaokuplja pažnju?
– Posle čitanja Vaših pitanja, možda nešto na ražnju? Ali, ne volim baš da prisustvujem okretanju istog. Moral mi padne kada žrtva pređe u tanjir.
* Koji restoran u Srbiji Vam je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
– Posle ražnja ide roštilj. U stvari, on bi bio moj prvi izbor. Kada je roštilj dobar, ime kafane nije važno. Poželjni su karirani stolnjaci i metalne piksle. Kada idem u grad i pravim se fina, jedem ribu u Poletu, mada su tamo odlična I druga jela. Na Banovom Brdu gde živim, ne propuštam espresso u Bibiju, a goste ili jedni druge na ručak ili večeru vodimo u Maximilian.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto?
– Jagnjeću sarmicu u maramici, jer je najbolje spremala moja majka.
* Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Kuvam, I nije baš da sam ponosna, ali volim da mi pohvale sarmu, pasulj ili bar gulaš.
* Najčudnije jelo koje ste probali?
– Ne sećam se da sam se čudila nekom jelu. Verovatno sam ziheraš, jer ne volm da ostanem gladna. Čovek ne treba da bude gladan, ljut, usamljen ili premoren.
* Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Pivo sam iz točilice, da tečem, da se menjam kao sve.
* Koje vino Vas je “oborilo s nogu”?
– Mnoga, a neka su mi se čak I dopala. Neštinsku ružicu iz nekih razloga nisam zaboravila.
Retko da u Srbiji ima pisaca, naročito dama, koje imaju tako duhovit, ironičan, ubojit i britak dijalog kakav ima naša sagovornica – Vida Crnčević Basara
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Kajsija mojeg čortanovačkog komšiluka, mada su i rakije od svih gore navedenih voćki tamo dobre.
Za malo, pa NIN
Sigurni smo da će drugi roman, koji naša sagovornica trenutno piše, osvojiti nagrade koje je prvi – Prekomerna upotreba sile, “za dlaku” propustio. Književnica, poznata među prijateljima po vedrini i optimizmu, tada je, na veliko iznenađenje napisala težak roman, koji govori o ljudskim slabostima i nesreći, o neprihvaćenim ljudima, a koji se čita u dahu. O tome su svedočili čitaoci koji su ga “gutali” u dahu, i kritičari kojima je njen prvenac privukao veliku pažnju. Tada Vida nije osvojila NIN-a i Zlatni suncokret, a mi joj, od srca, želimo, da se njima (i ne samo njima) ovenča njena nova knjiga.
* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje “leži” je…?
– Bezalkoholno, citrusnih nota, to je neka šala?
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?
– Boga mi ja to ne brojim. Preterujem sa hladnim Nesom I kratkim espressom. Sve bez mleka.
* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?
– Nisam zaboravila još ni jedno putovaje. Bar da znam.
* Mesto u našoj zemlji koje biste baš voleli da obiđete, i zašto?
– Mnoga. Sramota me je koliko sam malo putovala. Nekako i suprug i ja volimo da ponavljamo destinacije. Probaćemo to da popravimo, ali se bojim da nešto ne pokvarimo.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Ako je bez teksta da spokojno gledam u vodu i ne mislim ni o čemu, Ada i Košutnjak su mi najbliže opcije. Volim da sam na otvorenom. Nije da ne bih išla i u ove fensi spa, ali ne baš toliko da sam do sada to i učinila.
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme?
– Nekad smo se poznavali, sada ga ne kušam, ali s vremena na vreme ga se rado setim.
