Prvi put se pivo u Srbiji pominje u 15. veku, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. Pivo je u Srbiju došlo od severnih suseda, a vrlo brzo je našlo svoje i danas dragoceno mesto u našem narodu. 

Kuvalo se svuda, od domaćinstava, preko kafana, manastira, pa do same rezidencije vladara. Svetlo, tamno, sa ukusima raznog voća, bezalkoholno, u staklenoj flaši ili konzervi, tek danas je retko koji dom bez ovog slada u svojim frižiderima. Pije se uz ručak, posle obeda, a najslađe je uz neku fudbalsku utakmicu. Mada je kroz vekove menjalo izgled, ukus, načine i uslove proizvodnje, svojstva piva su ostala ista. Danas je pivo treće najpopularnije piće na svetu, posle vode i čaja.

Zanatsko pivo

Zanatsko pivo je pivo koje se uglavnom proizvodi u kućnim uslovima ili u malim registrovanim zanatskim pivarama (kraft pivo). Osnovni sastojci zanatskog piva su voda, ječam, hmelj i pivski kvasac. Potencijal zanatskog piva u Srbiji je veliki, ali u godišnjoj proizvodnji piva koja je poslednjih godina pet miliona hektolitara zanatska učestvuju samo sa jednim procentom. Potencijal godišnje proizvodnje piva u našoj zemlji je više od dva puta veći od dosadašnje proizvodnje i iznosi oko 12 miliona hektolitara. Dakle, ogroman je prostor za proizvodnju ovog popularnog pića, a taj potencijal bi mogle da iskoriste i naše zanatske pivare.

Najznačajnija razlika zanatskog od standardnog piva je ta što se za zanatsko pivo koriste sirovine u izvornom obliku, a fermentacija i odležavanje se rade na tradicionalan način, najčešće se ne filtrira i ne pasterizuje, što, doduše, otežava transport i prodaju. Pored osnovnih sastojaka, ječmenog slada, hmelja i pivskog kvasca, u zanatska piva se mogu dodavati i druge žitarice, razni začini, voće i povrće.

Proizvodnja zanatskog piva u Srbiji ima ogroman potencijal. Time bi se znatno povećala i proizvodnja nepravedno zapostavljenog domaćeg hmelja, koji po svojim osobenim svojstvima sa našeg geografskog područja može da bude upečatljiv sastojak domaćeg zanatskog piva. Proizvodnja zanatskog piva, u urbanim sredinama ima veće mogućnosti plasmana, s obzirom da se mnoge “male” pivare odlučuju da svoje “kraft” pivo plasiraju u svojim ugostiteljskim objektima, pivnicama, koje namenski otvaraju radi lakšeg plasmana.

Šta je "kraft" pivo?

Nema razlike između termina zanatsko pivarstvo i kraft pivo. Možda se samo proizvodnja kraft piva više prirpisuje malim registrovanim zanatskim firmama, a “zanatsko” pivo domaćinstvima, u osnovi je to isto. Kraft pivo karakterišu kvalitetni prirodni sastojci, tradicionalna načela proizvodnje i odsustvo procesa filtracije i pasterizacije. Zanatsko pivarstvo ne teži kvantitetu već kvalitetu.

Danas ljudi znaju šta je kraft, prepoznaju pivske stilove, umeju da razlikuju pivo vrhunskog kvaliteta od solidnog, ili solidno od lošeg piva. U Srbiji trenutno ima oko 70 kraft pivara. U tržišnoj trci koja postaje sve ozbiljnija, profesionalan pristup poslovanju, održavanje i povećanje kvaliteta, kao i privlačenje novih ljubitelja piva, utiču i na to da se pojedini kraft pivari izdvajaju i postaju jasno prepoznatljivi, pa nisu samo piva brendovi, nego to postaju i pivare.

Kraft pivo je poslednjih nekoliko godina napravilo pravi “bum” u Srbiji. Statistika, pak, kaže da je to tek početak i da je potencijal za spravljanje piva na ovakav nečin izuzetno veliki, te u budućnosti tek očekujemo porast proizvodnje kraft piva.

Promociji i popularnosti ove vrste piva, doprinose brojni festivali, među kojima je možda najpopularniji beogradski “Bir fest”, koji pored najrazličitijih vrsta piva, stotinama hiljada posetilaca iz godine u godinu nudi i koncerte najboljih muzičara sa naših prostora. A iskustvo nam govori da se pivo najbolje slaže sa muzikom i fudbalom, ali i ljutom kobasicom ili ozbiljnim burgerom.

Zanimljivosti o pivu...

Vrste kraft piva

U Srbiji je, kao i na prostorima Balkana nova pivska revolucija u toku. Pojava kraft piva poklapa se i sa jačanjem svesti potrošača o važnosti kvaliteta i insistira se na čistim i izvornim sastojcima piva: slad, hmelj i pivski kvasac. Ako i Vi spadate u “pivopije” koje razlikuju samo svetla i tamna piva, evo još nekoliko vrsta, prema kojima možete biti vrsni znalac bilo gde da Vas put odvede. Da li u sve popularnije kraft pivnice u Srbiji ili nekom drugom kraju sveta, lepo je da znate da su većina zanatskih (craft) piva "ejlovi" (ALE), ali razlikuju se brojni stilovi:

• IPA,
• APA,
• PALE ALE,
• CITRA PALE ALE,
• PORTER,
• STOUT,
• WHEAT BEER(Weizen, Hefeweizen, Witbier),
• IMPERIAL IPA,
• IMPERIAL STOUT,
• SMOKED BEER,
• BARELY WINE…

Možda je najlakše da zapamtite da se na osnovu vrste kvasca, piva dele na:

• LAGER (piva donjeg vrenja)
• ALE (piva gornjeg vrenja)

Sigurni smo da ćete iz mnoštva kraft piva i Vi pronaći ono koje odgovara Vašim afinitetima i željama i koje će, takođe, pojačati ukus hrane, uz koju ih konzumirate.

Lager

Lager (u prevodu sa nemačkog znači “čuvati”) pivo je najpopularniji stil piva na svetu. Ovo pivo ostavlja se posle pripreme da odležava na temperaturama oko nule nekoliko meseci. Lager je pivo donje fermentacije, što znači da se koriste kulture kvasca koje se talože na dnu i tu vrše svoju fermentaciju pri niskim temperaturama – hladno vrenje. Najpoznatiji su nemački, češki i holandski tipovi Lagera. U Srbiji se uglavnom proizvode standardna piva donjeg, hladnog vrenja, odnosno Lager piva. Standardna svetla lager piva čine više od 90 odsto domaće proizvodnje i potrošnje piva. Lager piva se piju:

• rashlađena na temperaturama 5 -­14° C
• u čaši daju bogatu i trajnu penu, punog su ukusa
• imaju izraženu gorčinu i aromu

Vrste Lager piva se u osnovi razlikuju:

• prema tvrdoći vode
• razgrađenosti i boji slada za pripremu sladovine

ALE

Proizvodnja kraft piva uglavnom je karakteristična po proizvodnji ejlova (ALE). Ejl su piva gornjeg vrenja, druga po popularnosti u svetu, u Srbiji slabije zastupljena, Ova piva piju se topla pri temperaturi od 20 stepeni C. Sipana u čašu mogu praviti slabu, nestabilnu penu, ili gustu visoku i stabilnu. Najpoznatiji stilovi među ejl pivima su:

• Amerikan Pejl Ejl (koriste se američke sorte hmelja, a karakteriše ih jači ukus hmelja i aroma citrusa),
• Indijan Pejl Ejl (kako bi sačuvali kvalitet i aromu piva tokom dugog puta od Engleske do Indije, koja je tada bila britanska kolonija, dodavali su velike količine hmelja, koji je služio kao konzervans, pa je u ovim ejlovima bilo i više alkohola),
• Porter (proizvodi se tako što se u blagi braon ejl dodaje veća količina hmelja, čime se povećava trajnost, ali i količina alkohola. Boja portera varira od tamne do crne).

PALE ALE - Ikona kraft piva

Ejlovi su prepoznatljivi po tome što imaju manje pene jer su manje gazirani, a sve to je zbog načina fermentacije. Ovaj stil piva je najrasprostranjeniji kod potrošača, ali i kraft pivara, i označava ikonu zanatskog piva. Srpski kraft pivari nisu previše razmišljali i odmah su prihvatili ejlove. Upravo je ovaj stil bio prvo pivo neke nove zanatske pivare u nas. No, Pale Ale, bio on engleski ili američki, prepoznatljiv je po boji koja može varirati od zlatne do bakrene, kojoj se dopušta određena doza mutnoće. Karakteriše ga i debela bela pena, ali i jake citrusne, cvetne hmeljne arome, kao i arome slada kao što su keks, hleb, tost i karamela. Pale Ale mora imati solidnu gorčinu i umerenu količinu alkohola.

IPA

Među ljubiteljima piva posebno mesto zauzima Indija Pejl Ejl, takozvana IPA (Indian Pale Ale).Otkirli su ga Britanci, kako bi sačuvali pivo koje su slali svojim vojnicima u Indiju, tadašnju britansku koloniju. Kako bi sačuvali kvalitet i aromu piva tokom dugog puta, dodavali su “običnom” pivu velike količine hmelja, koji je služio kao konzervans, pa je u ovim ejlovima bilo i znatno više alkohola. Tako je neslućeno dobijeno prvo IPA pivo, fantastičnog kvaliteta. Vremenom je postajalo sve bleđe i više osvežavajuće, kako bi se prilagodilo klimi Indije. U Srbiji je jako voljeno i dosta rasprostranjeno, pa ukoliko naginjete ka drugačijim stilovima piva, IPA je nešto što morate probati!

APA

Najpoznatiji među ejl pivima je svakako i Amerikan Pejl Ejl, odnosno APA pivo (American Pale Ale). Kao i za mnoga američka piva, engleska istorija pivarstva je i ovde ostavila trag. APA pivo je nastalo početkom 80-tih godina prošlog veka, a u odnosu na britanska Pale Ale piva Američiki Pale karakteriše jači ukus hmelja i aroma citrusa. Srbija takođe ima proizvođače kraft piva koja spadaju u ovu vrstu piva, a našem narodu se nekako posebno dopao ovaj stil i ukus APA piva. Nije ni čudo, jer je APA pivo trenutno jedno od najtraženijih i najpopularnijih stilova.

PŠENIČNO PIVO

Kao što im ime kaže, pšenična piva u sebi imaju veliki udeo pšenice. Uglavnom su gornjeg stepena fermentacije, nefiltrirana, mutna, sa dobrom penom, voćno-kiselkastog ukusa i jedva primetnom notom hmelja. Ali, hmelj u pšeničnom pivu igra sasvim sporednu ulogu. Tri su glavne karakteristike koje pšenična piva razlikuju od standardnih svetlih lagera:

1. Veliki udeo ječmenog slada zamenjen je pšenicom koja sadrži više proteina
2. U proizvodnji se koristi kvasac gornjeg vrenja, koji sintetizuje aromatične spojeve, kojih nema u standardnom svetlom pivu
3. Ova piva se ne bistre, pa ostaju mutna. Karakteriše ih gusta i kremasta pena, koja dugo ostaje u čaši i čuva punoću ukusa

Pšenična piva imaju i specijalan ritual točenja. Idealno je da se toče pod uglom od 45 stepeni, polako i postepeno u visoku čašu, usku pri dnu i proširenu na vrhu. A pre toga, obavezno ohladite čašu, kako Vam najdragocenija aroma ne bi brzo isparila.

Sajmovi (manifestacije) kraft piva u Srbiji

Sajmovi, festovi i festivali svakako su mesta gde se pivo najbolje promoviše. To su mesta gde u isto vreme posetioci mogu uživati u najrazličitijim vrstama kraft piva, probati najbolja piva domaćih proizvođača, a uz pivo, uživati i u vrhunskoj hrani i muzici. To su, takođe, i prilike kada možete upoznati i otkriti najnovije trendove u proizvodnji piva, nove recepture i stilove piva. Industrijska, serijska, ali i kraft piva našla su put do srca onih koji i te kako znaju šta je ozbiljno pivo. Mali proizvođači sa ogromnim iskustvom serviraju svoje znanje i umeće pred gostima i pomeraju granice doživljaja piva. U Srbiji postoji nekoliko festivala ovog popularnog pića, te tako vrsne pivopije, ali i oni koji bi hteli prvi put da probaju odlična piva, mogu to uraditi na tradicionalnom Novosadskom festivalu (oktobar), beogradskom festivalu kraft piva -“Vrteška” (maj), sedmodnevnom kraft-festivalu koji se početkom avgusta odvija u Staroj pazovi, dvodnevnom festival zanatskog pivu u Nišu (septembar) kao i jednom od najdužih i najpopularnijih mesta za masovno ispijanje piva – Birfestu (Beogradski festival piva), koji se u srpskoj prestonici svakog avgusta održava od 2003. godine. Birfest je jedan od najposećenijih festivala ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Istočnoj Evropi. Godišnej ga poseti oko 500.000 pivopija, a rekordnu posetu imao je 2010. godine, kada je na ovoj pivskoj manifestaciji uživalo čak 900.000 ljudi!

Kraft pivnice

Pokreti koji promovišu zanatsko (kraft) pivarstvo u svetu se javljaju 70-tih godina prošlog veka. U Srbiji je taj termin popularan malo više od decenije, ali je interesantno da je kraft u Srbiji počeo da se proizvodi još 1991. godine, tiho i sramežljivo. Vremenom se razvijalo, postavljali su se standardi i širila se lepeza proizvoda. Kad je kraft pivo u pitanju, nije bilo tradicije, učilo se na greškama, eksperimentisalo. Ljubav prema pivu i proizvodnji ovog popularnog slada doprineo je tome je broj kraft pivara u Srbiji rastao iz godine u godinu, povećavao se izbor piva, pojavili su se novi ukusi i arome, pa i pivski stilovi do nedavno sasvim nepoznati većini konzumenata.

Uz oblikovanje kraft pivara, oblikovalo se i domaće tržište. Danas u Srbiji posetioci mogu uživati u najrazličitijim kraft pivima, uz hranu ili bez nje, sa duhovitim nazivima i ponudom kakva se nalazi i na svetskom nivou. Ovakve pivnice karakteriše veliki broj točilica za pivo I svim posetiocima je uvek interesantno da prebroje koliko točilica ima u kojoj pivnici I kakva je ponuda. Često gosti kraft pivnica degustiraju više različitih stilova i komentarišu svako pivo ponaosob. Poseta ovakvim pivnicama predstavlja svojevsnu igru u kojoj je uvek neizvesno na kojoj vrsti piva će se neko zadržati I naručiti još jednom isto. Zbog toga imaju posebnu draž I veoma lako se prepozna klijentela koja osim piva uživa upravo I u toj igri.

Kraft pivo "za poneti"

Živimo u ludom, brzom vremenu, gde se sve nekako svodi na “trčanje” – s posla do kuće, u vrtić ili školu po decu, “gomilu” obaveza privatnih i poslovnih, zbog kojih nam se, kako u celom svetu tako i u Srbiji, život sveo na “za poneti”. “Za poneti” imamo hranu, čajeve, kafu. Naravno, izuzetak nije ni pivo. Točionice i kraft pivnice su poslednjih godina, prateći tokove savremenog života, uvele i ovu opciju u svoju ponudu. I mada je ispijanje piva, kao i kafe, ranije predstavljalo vreme za predah, druženje, zabavu i razgovore, sve češće se u ovom piću uživa “uspu”, “za poneti”. No, ne mora to da znači da se manje uživa u ovakvom konzumiranju piva. Naprotiv.. Možete organizovati piknike ili pivo “srknuti” u toku dana između obaveza, nesmanjenog kvaliteta. S druge strane, oslobodiće Vas nošenja i zveckanja staklene ambalaže – flašica i gajbica, do prodavnice i natrag. Na ovaj način nećete zagledati u datum na ambalaži ili doći u situaciju da, daleko bilo, probate pivo kome je istekao rok trajanja. Pivo “za poneti” možete pazariti u čašama, flašama litarske, ili veće zapremine, možete kupiti nekoliko različitih vrsta kako biste sa prijateljima i porodicom, isprobalii različite ukuse, ili neku devojku zadivili Vašim poznavanjem piva. Još jedna dobra strana kraft piva “za poneti” je ta da u njegovim kvalitetnim gutljajima možete uživati u potpunoj intimi Vašeg doma, ukoliko ne želite vreme da provedete u točionicama i pivnicama punim ljudi.

Iznajmljivanje točilica

Koliko je samo pivopija sanjalo o tome da u udobnosti svoga doma ima sopstveno pivo na točenje? Sada je to omogućeno ne samo ljudima odlične platežne moći, već svakome ko je voljan da proživi svoj san. Tako je, točilicu možete iznajmiti i “biti glavni” na žurci koju organizujete za društvo ili intimnijoj porodičnoj proslavi. Ili jednostavno, želite samo sebi da ispunite taj davno sanjani san. Pa, zašto da ne? Možete i Vi “na gajbi” imati koje god pivo poželite. Dakle, bilo koji povod da je u pitanju - rođendan, slava, godišnjica, okupljanje za nedeljno gledanje fudbala - za koji vam je potrebno više od jedne boce piva, kako se ne biste previše maltretirali odlaskom u nabavku i nošenjem ambalaže, možete iznajmiti točilicu i uživati u svim prednostima ovog načina ispijanja piva. Naručite piva koliko mislite da će Vam biti potrebno, iznajmite točilicu, ako ne znate njom da rukujete, već će Vas uputiti u aparaturu pivnice od kojih iznajmljujete, i Vaše je samo da zadivite koga ste želeli ili da jednostavno uživate u ovakvoj vrsti ispijanja piva – “na gajbi”.

Pivo i hrana - Koja se hrana najčešće kombinuje sa pivom

Pivo je danas najrasprostranjenije piće u svetu. Kroz istoriju je smatrano najvažnijom životnom namirnicom, korišćeno je kao lek, novac, pripisivana mu je čak i mitska uloga. Pivo je niskoalkoholno piće, koje i samo spada u hranu, a kao svaka hrana, i pivo je bogato vitaminima, naročito vitaminom B, a sadrži i mineale – silicijum i vlakna. Pivo je u Srbiji odvajkada bilo asocijacija za proslave, žurke, vezivalo se za uspeh, prijatelje, porodicu.  Svetla piva će se nabolje “složiti” sa picama, burgerima i hot-dogovima, dok će piva na bazi voća pojaćati ukus hrskavo prženoj piletini. Hladnim pastama će tokom leta, najbolje “leći” tamno ili lager pivo, a svetlo pivo će Vam sigurno upotpuniti ukus divnih srpskih tradicionalnih specijaliteta – suvog mesa, pršute, slaninice, kulena..., a uz sir se opredelite za srednje tamno pivo. Ukusne letnje salate će biti još lepše uz pivo na bazi voća, a odličnu kombinaciju ukusa ćete, koliko god neobično zvučalo, dobiti ukoliko uz Vašu omiljenu čokoladu pijete hladno pšenično pivo.

Svi ostali tekstovi o pivu...