Pinta piva – Sve mere piva

O tome koliko je važno pravo pivo piti iz pravih čaša, već smo pisali. A tada smo pomenuli i pintu – univerzalnu pivsku čašu koja podržava sve uslove za pravilno konzumiranje piva. Kod nje je, kao kod pehara, otvor širi, stakle je tanje nego kod popularnih krigli, tako da je boja piva bolje naglašena. Ali, pinta je i mera za zapreminu piva i omiljena reč u engleskim, i ne samo engleskim, pabovima. Litar nije jedinica kojom se meri ova tekućina u mnogim zemljama, pa ukoliko u nekom od kafića naručite pola litra piva, “malo” ili “veliko”, verovatno nećete dobiti to što ste zamislili.

Jeste malo zbunjujuće, ali je lepo da znate, kad već “baratate” pivom, da baratate i većinom informacija vezanim za ovo kvalitetno i hranljivo piće. Pinta piva je svakako jedna od njih.

Pinta je engleska, odnosno anglosaksonska jedinica mere za zapreminu tečnosti i razlikuje se od amreičke pinte, koje takođe ima dve vrste – tečna i suva

Šta je pinta piva?

Zvuči komplikovano, a možda je dovoljno da kažemo da ukoliko se prvi put nađete u nekom pabu “na strani”, tražite pintu piva i uživajte u svom omiljenom piću.

Pivo je, posle vode i kafe, najpopularnije piće na svetu. Konzumira se širom sveta i teško je pronaći tačku na kugli zemaljskoj gde se pivo ne pije u prilično velikim količinama. Ali, u svakom tom kutku kultura i istorija konzumiranja piva je različita. Uz ovu zlatnu tekućinu koriste se specijalna jela, određene grickalice, kao i pivnice u kojima je uživanje u pivu poseban osećaj.

Kako se drugačije konzumira, tako se u mnogim zemljama koriste njihove jedinice za merenje volumena piva. Mi smo navikli da se tečnost meri u litrama. Međutim, u brojnim zemljama, naročito u Engleskoj, Irskoj i SAD, pivo se meri u – pintama. Pinta je engleska, odnosno anglosaksonska jedinica mere za zapreminu tečnosti i razlikuje se od amreičke pinte. Ali se i američke pinte svrstavaju u dve vrste – tečna i suva pinta.

Engleska i američka pinta

(Ili koliko je piva u pinti piva?)

Odgovor na pitanje koliko je piva u pinti piva i nije tao jednostavan, jer se ove dve vrste pinti razlikuju po zapremini koju obeležavaju:

• Engleska pinta iznosi 568 mililitara, odnosno sadrži 20 unci tečnosti
• Američka tekuća pinta ima 473 mililitra ili 16 unci, a suva 551 ml

Sve ove pinte su 1/8 galona i okvirno su “pretočene” u mililitre. Carska, odnosno engleska pinta iznosi tačno 568.26125 ml, a američka tekuća 473.176473 ml. A možda je i lakše da zapamtite da je carska pinta 20 % veća od amerićke.

Istorija muzeja u Beogradu

Kao i svaki fenomen, i pinta ima jedinstvenu istoriju. Pinta se u 16. veku pojavila kao deo galona i sačinjavala njegovu osminu. Sam galon definisan je tada kao zapremina 8 kg pšenice, a kasnije su i drugi proizvodi počeli da se mere u galonima.

U Sjedinjenim Američkim Državama galon je “stigao” 1707. godine, kao mera za britansko vino, i od tada je, kao američka „tečna“ pinta, postao glavna mera svih tečnosti. Nešto kasnije pojavio se „kukuruzni“ galon i kao rezultat toga nastala je američka „suva“ pinta.

U Britaniji je pinta kroz vekove bila promenljiva merna jedinica, a posle 1824. godine Parlament uvodi jedan „carski“ galon i definiše ga kao 10 kg destilovane vode. Tako nastaje moderna britansko-irska pinta, kojom se u Engleskoj, osim piva, izražava i zapremina jabukovače, neretko i mleka.

Engleska, Irska i SAD nisu jedine zemlje u kojima su se koristile pinte. Francuska, Holandija i neke druge evropske zemlje takođe su intenzivno koristile ovu mernu jedinicu, a pinta je i dalje važeća mera u Kanadi, Australiji ili drugim bivšim engleskim kolonijama.

Pivo se meri i kvartom

Govoreći o pinti, njenoj istoriji i vrstama, trebalo bi spomenuti još jednu meru usvojenu u zemljama engleskog govornog područja – kvart. Jednako često se koristio za merenje zaoremine piva, a jedan kvart jednak je četvrtini galona, odnosno obuhvata dve pinte. Stoga je kvart evoluirao isto kao i pinta, pa se ova merna jedinica takđe razlikuje u Engleskoj i u Americi. Postojao je i Vinčesterov kvart, koji je imao zapreminu kao dve engleske pinte. U Poljskoj je kvart identičan litri. Ova mera je korišćena i u Rusiji, gde je nekada bilo uobičajeno količinu piva meriti u šoljicama, pri čemu je “šoljica” bila krigla zepremine 1,23 l, nazvana ruski kvartet.

Malo smo se i mi “umorili” od ovih mernih jedinica za pivo. A pivo je pivo. U flaši, u čaši, u krigli, “malo”, “veliko”, draft, lager… Uzmite sebi jedno, nemojte ga meriti, samo ga polako popijte i uživajte. I, naravno, budite umereni bilo da ga pijete u zemlji u kojoj se meri litrama, pintama ili kvartom.