Ako hladnije, zimske dane povezujete više sa kuvanim vinom ili vrućom rakijicom, znači da i niste neki pivopija, jer strastveni zaljubljenici u pivo znaju da ovo piće nema sezonu. Pivo se pije zimi i, uprkos uvreženom mišljenju, jednako dobro “leže” kao i leti. Naravno, hladno vreme će retko koga naterati da posegne za lakšim pivima, koja osvežavaju u letnjim danima, ali svakako da postoji i pivo koje će vas ugrejati. I tu na scenu stupaju piva upravo pravljenja sa tom svrhom. Kod nas takozvano Zimsko ili Praznično pivo, a u Velikoj Britaniji i SAD-u poznata kao Winter warmers. U Nemačkoj se naziva Weihnachtsbier i nije tamno, kakva su, uglavnom, piva koja više prijaju zimi.
Piva koja više prijaju zimi su “teža” i “jača” piva, ona koja u sebi sadrže više alkohola, čije su arome jače, tamnije su boje, punijeg ukusa i gušćeg tela
Kada govorimo o tim pivima koja više prijaju zimi, ne govorimo o posebnom tipu piva, već se pod tim nazivom podrazumevaju “teža” i “jača” piva: ona koja u sebi sadrže više alkohola (u poređenju sa lagerima, pilsnerima i laganim ejlovima), čije su arome jače, boje tamnije, ukus puniji i telo gušće, a koja više prijaju uz isto tako “težu” i “jaču” hranu u kojoj više uživamo u jesenjim i zimskim mesecima.
Upravo u jesen i počinje kuvanje zimskih specijala koji se služe sve do proleća, a imaju dugu tradiciju u svetskom pivarstvu. Samo Belgija danas broji nekoliko desetina vrsta zimskog piva, iako je kao prvo moderno komercijalno božićno pivo 1926. lansirana Stella Artois, koju danas poznamo samo kao industrijski lager. Najpoznatije praznično ili božićno pivo verojatno je Samichlaus (Sveti Nikola), koji je počeo da se pravi u Cirihu 1980. godine, kada je sa svojih 14% alkohola bio najjači na svetu.
Hladno vreme će retko koga naterati da posegne za lakšim pivima, koja osvežavaju u letnjim danima, ali svakako da postoji i pivo koje će vas ugrejati
Količina alkohola u zimskim pivima kreće se uglavnom od 5,5 %, na kojima završavaju klasični lageri, pa dostižu i više od Samichlausovih 14 %, što se postiže većim udelom slada, dok se punije i intenzivnije arome dobijaju dužim odležavanjem, ali i raznim dodacima i začinima, kao što su suvo voće, kesten, muskatni oraščić, čokolada, cimet i ko zna šta sve još ne. Dok u srednjoj Evropi u zimskim mesecima prevladavaju lageri, a Belgijanci, Britanci i Irci piju jake aleove, Amerikanci svemu tome dodaju i med, pa na njihovim stolovima neretko završi i medeni pilsner. Dakle, jasno je da za zimska/praznična piva zapravo nema uvreženog pravila, jer to nije stil, već tradicija.
To dokazuje i činjenica da je 1700. godine u Londonu nastao najpoznatiji stil među zimskim pivima – Porter, koji je ime poneo po jakim lučkim radnicima koje su tamošnji stanovnici nazivali porterima – nosačima. Porter je pivo najčešće crne boje, ali se može naći i u rubin crvenoj ili smeđoj boji.
Dakle, piva koja se piju zimi nisu izmišljotina novijeg doba, koje je donela kraft revolucija, niti ekperimenti zanesenjaka zanatskih pivskih specijaliteta, koji sve više nude upravo piva koja će Vas, pored dobrog društva ili nekog romantičnog kamina, još više zagrejati. Oni samo vraćaju pivo njegovim korenima, samo što ono koje su pili naši preci dopunjuju i oplemenjuju brojnim novotarijama.
Upravo u jesen i počinje kuvanje zimskih specijala koji se služe sve do proleća, a imaju dugu tradiciju u svetskom pivarstvu
A zimski ječmeni specijali, koji su se kuvali baš za božićne praznike kojima obiluje kraj godine, donedavno su bili sasvim uobičajeni i sveprisutni. To sad izgleda možda malo čudno, jer smo poslednjih decenija naviknuti na uniformisanost piva iz velikih industrijskih pivnica, ali su još 80-tih godina prošlog veka, razne pivare kuvale tamno pivo koje je na etiketi imalo Sneška Belića kako poteže iz flaše u zimskom pejzažu, a Sarajevska pivara je za Zimske Olimpijske Igre 1984. godine skuvala pivo Olimpik, čiju je nalepnicu krasila figura Vučka, maskote ZOI, sa šalom i kriglom piva u ruci. Da ne kažemo šapi.
Dok u srednjoj Evropi u zimskim mesecima prevladavaju lageri, Belgijanci, Britanci i Irci piju jake aleove, a na američkim stolovima neretko završi i pilsner sa medom
Pivo koje ponese epitet zimskog ili božićnog specijala, po pravilu ide korak dalje od puke razlike u jačini alkohola, boji i jačini ukusa. Takvo pivo kombinuje više vrsta hmelja i slada, duže odležava i uopšte pravi se tako da bude dostojno veličine praznika kojem je namenjeno.
Sarajevska pivara je za Zimske olimpijske igre skuvala pivo Olimpik
I da zaključimo: U zimskim pivima se nalazi najbolje od najboljeg – pa iskoristite ovo hladno doba i uživajte u njihovim aromama. Zimsko pivo je ono pivo koje Vama prija, tako da nema potrebe da se opterećujete “podelom” na zimska i letnja pića uopšte. Samo izaberite “Vašu šolju piva” i uživajte u njoj.
Zimsko pivo je ono koje Vama prija, za njih zapravo nema uvreženog pravila, jer ovakva vrsta piva nije stil, već tradicija
p.s. Winter warmeri se dobro slažu s pečenim mesom, jakim sirevima, pikantnim desertima i pitom od jabuka. Možete li lepšu trpezu da poželite?! Pa, prijatno i živeli!
