Divčibare – Lekovita planina za sve generacije

Na planini Maljen, na oko 40 km jugoistočno od Valjeva, i oko 100 km od Beograda, nalaze se Divčibare. Bajkovita planina koja je do Drugog svetskog rata bila najuglednije planinsko turističko mesto u Srbiji. A onda je usledila “tišina”. Druge planine su se izdigle u svojoj lepoti i turističkoj ponudi, a Divčibare, uz decenijske probleme sa snabdevanjem vodom, ostale negde pri dnu lestvice planina koje bi trebalo posetiti, obići i na njima provesti nekoliko dana lepog odmora.

Sada je situacija drugačija, pa su poslednjih godina borove šume ovih predela one po kojima se šetaju, trče i odmaraju strani i domaći turisti. Obogaćena je raznovrsnim sadržajima koji obećavaju uzbudljiv odmor posetiocima svih uzrasta, ali je ova visoravan na planini Maljen, ipak, postala poznata kao pravi mali raj za porodice sa decom. 

Problemi sa vodom su zaboravljeni, a blagotvorna klima, bujna priroda i izvrsna hrana učinili su da Divčibare postanu jedno od najposećenijih turističkih destinacija Srbije danas.

Divčibare su bajkovita visoravan na planini Maljen, do Drugog svetskog rata najuglednije planinsko turističko mesto u Srbiji

Istorijat turizma na Divčibarama

Divčibare su jedno od najstarijih turističkih destinacija u Srbiji. Veruje se da je i knez Miloš lično insistirao da Divčibare otkupi od Turaka, oduševljen njegovom božanstvenom prirodom i blagotvornom klimom. Počeci organizovanog turizma vezuju se 1926. godinu kada je Zdravstveno društvo Divčibare, koje je osnovalo 28 uglednih građana Valjeva, izgradilo naselje od 20 kućica – brvnara za odmor. Društvo je narednih godina izgradilo i prvi hotel, prodavnicu i druge prateće objekte, put od Kaone do Divčibara i pripremilo urbanistički plan. Već 1932. godine je Ministarstvo trgovine i industrije proglasilo Divčibare za klimatsko turističko mesto, a Ministarstvo građevina godinu kasnije, ograničilo uži letovališni region Divčibara i odredilo uslove za izgradnju objekata. Na odmor su počele da dolaze i porodice iz Beograda i drugih gradova… Ostalo je baš tako – istorija.

Ono što nije istorija i o čemu bi čelni ljudi zaduženi za brigu o ovoj planini trebalo da povedu računa jeste da je sačuvaju od raznih vašarskih šarenila i trećerazrednih “zanimljivosti”. Nepotrebno je to na planini ovakvog potencijala i lepote, na kojoj zaista nije preporučljivo sam centar, a ni oko centra, pretvarati vašarište. Još više se ne preporučuje da se u pseudo etno restoranu (svako ko stavi karirani stoljnjak daje sebi za pravo da se zove etno) služi teleća čorba sa karijem, kome nije mesto u kuhinji jedne srpske planine. Makar ne u jelovniku “etno” restorana. I u suštini, malo je na Divčibarama pravih, autentičnih restorana u kojima možete pojesti kačamak za doručak ili dobro kuvano jelo za ručak. Potrebno je sačuvati autentičnost i ne uništavati ono što je stvoreno za uživanje, lečenje, mirisanje i divljenje. 

Veruje se da je i knez Miloš lično insistirao da Divčibare otkupi od Turaka, oduševljen njegovom božanstvenom prirodom i blagotvornom klimom

Divčibare – Legenda imena

Legenda kaže da su Divčibare dobile ime po devojci, nažalost, ovoga puta priča je tragična, jer se ona utopila u reci. Naime, kroz centar današnje turističke naseobine teče reka Crna Kamenica, za koju se i vezuje nastanak imena Divčibare. Prema narodnom predanju, jednom se u toj reci, nabujaloj od letnjeg pljuska, utopila mlada čobanica. U spomen na nju i na taj događaj, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što u prevodu znači “devojačke bare”. Inače, ime Divčibare na Maljenu je veoma staro, jer se pominje još 1476. godine, kao selo u turskom detaljnom popisu Smederevskog sandžaka, kome su tada pripadale.

Sport i rekreacija na Divčibarama 

Zahvaljujući optimalnoj nadmorskoj visini od 1.000 m, blagoj klimi i čistom vazduhu, Divčibare imaju idealne prirodne uslove za pripreme sportista, rekreativni turizam, dečje i omladinske sportske kampove, nastavu u prirodi i aktivni odmor. Planinski centar Divčibare ima otvorene teniske, košarkaške i odbojkaške terene, i zatvoreni bazen u hotelu “Divčibare”, ali je i mnogo prostora za nove sadržaje koji bi ga učinili centrom za visinsku pripremu sportista. U čitavoj regiji Divčibara postoje velike mogućnosti za razvoj i unapređenje sportske infrastrukture kroz izgradnju novih otvorenih igrališta, sportskih sala, golf terena ili trim staza. 

Za skijanje je svakako, domaćinima najatraktivnija, staza na Crnom vrhu, dužine 850 m, sa dvosednom žičarom kapaciteta 1.200 skijaša na sat. Ipak, ovo je spust staza za takozvane “relaks skijaše”, kratka i nezanimljiva. Iako je namenjena veštijim ljubiteljima ovog zimskog sporta, ova staza nije dovoljno “opasna” da bi tu mogla da se organizuju takmičenja u spustu. Ali, ako nekom prija da bude u ski rizortu, a da sve vreme sedi u luksuznoj kafani u podnožju ski-staze, onda je Crni vrh idealno mesto za njih. 

Još jedna ski-staza nalazi se na suprotnoj padini Crnog vrha sa ski-liftom je i pogodna za većinu skijaša. Ova staza je osvetljena i pruža zadovoljstvo noćnog skijanja. Blage divčibarske padine pogodne su za sankanje, hodanje na skijama, snoubording. Divčibare možete upoznati i u vožnji čezama ili saonicama ili uživati u jahanju. I to sve zimi. Leto je namenjeno drugim sportskim aktivnostima, kojih ovde i te kako ima, ali i šetnji pešačkim stazama Divčibara.

Divčibare imaju idealne prirodne uslove za pripreme sportista, rekreativni turizam, dečje i omladinske sportske kampove, nastavu u prirodi i aktivni odmor 

Pešačke staze na Divčibarama

Kao i svaki turistički centar, i Divčibare imaju dobro uređene i lepo obeležene pešačke staze kojima možete hodati i uživati u lekovitom vazduhu i klimi ove visoravni. Najbolji način da osetite duh planine jeste da se prepustite ovim pešačkim stazama, koje će Vas provesti kroz božanstvene predele.

Zbog blagih padina i uspona, najveći deo regije Divčibara idealan je za šetnju, pešačke ture i planinarenje. Pešačke staze su označene planinarskim oznakama na stablima drveća – crvenim krugom sa belo obojenim središtem. Na početku staza i na raskršćima su drveni putokazi, takođe u crveno-beloj boji, tako da ne možete da zalutate.

Sve pešačke staze kreću iz centra Divčibara, pokraj crkve svetog Pantelejmona. A odatle možete na šest strana, gde god Vas srce bude povelo:

1. Golubac (1.050 m) – pešačenje oko 30 minuta
2. Paljba (1.051 m) – 40 minuta
3. Ljuti krš (962 m) – 40 minuta
4. Velika pleć (1.036 m) – 45 minuta
5. Crni Vrh (1.093 m) – 35 minuta
6. Kružna staza – Vrhovi Divčibara – 6 časova

Vidikovci Divčibare

Svi kažu da su kruna Divčibara svakako božanstveni vrhovi i vidikovci koji ih krase. Do njih vode obeležene i uređene pešačke staze. A do nekih, poput Paljbe, ravno i automobil. Svakako je preporuka da ih obiđete i garantujemo da nećete moći da se nadivite pogledu sa njih, ukoliko je dan sunčan i vedar. Ipak, baš kad smo pomenuli Paljbu, nemojte da zamišljate raskošan vidikovac, jer je on više stajalište pored puta (ako idete ka Divčibarama iz Kaone, ovaj vidikovac se nalazi pre skretanja desno za Požegu preko predivnog Tometinog polja), doduše sa drvenim klupicama i nadstrešnicom Ali, pogled je zaista sjajan.

Živopisni predeli Divčibara predstavlja neraskidiv spoj sa nizom u vencu valjevskih planina: Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen i Suvobor. Tako su visovi (vidikovci) koji okružuju ovu planinu, osim što su tačke sa kojih se pruža božanstven pogled na okolinu, i mesta koja je štite od vetrova, pa je i to jedan od razloga zašto je klima na Divčibarama lekovita i povoljna.

Visovi do kojih možete stići, na njima se odmoriti, uz zapanjujući pogled na okolnu prirodu su sledeće:

1. Kraljev sto (1.103 m) – Legenda kaže da je slavni car Dušan sa ovog visa posmatrao bitku sa Mađarima koja se vodila u kolubarskoj ravnici. Odavde se tokom vedrih, sunčanih dana mogu videti čak i Kopaonik i Avala
2. Crni vrh (1.098 m) – Drugi je po visini vrh Maljena. Sa ova dva vrha se vide šumadijske planine sve do Kopaonika, kao i Medvednik, Jablanik, Povlen, Sokolske planine, Jelova gora, Zlatibor, Tara, Zvezda i Golija. Sa Crnog Vrha je u vedrim jutarnjim satima moguće videti i masiv Durmitora
3. Paljba (1.051m) – Ukoliko niste ljubitelj šetanja, možete sebe nagraditi veličanstvenom panoramom na nekom od vidikovaca. Najpoznatiji od njih je vidikovac Paljba
4. Golubac (1.050m) – Vrh sa koga se vide sela valjevskog kraja i pruža svu lepotu izletniku, jer česta smena poljoprivrednih kultura čini pejzaž živopisnim. Nekada su šume ovog visa bile pune divljih golubova, po čemu je vis i dobio ime;
5. Velika pleć (1.036m) – Vrh koji takođe pruža lep vidik, a posmatran sa drugih maljenskih vrhova liči na ogromnu plećku, po čemu je i dobio ime.

Bogate Vode Divčibara

Divčibare su od davnina poznate po blagotvornim vodama. Ovo područje obiluje rečicama, izvorima i potocima koje pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Ovo regija Bukovska reka izvire pod visom Golupcem, teče živopisnom klisurom i kao pritoku prima Crnu Reku. Među brojnim izvorima i slapovima izdvaja se magično mesto – vodopad Skakalo, visok oko 20 m. Naime, ovaj vodopad sa kaskadama pravi reka Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom, najvišim vrhom planine.

Na nekoliko mesta ispod istočne strane Golupca izvire rečica Crna Kamenica koja protiče kroz Divčibare . Tu je, zatim, i Crna Reka koja nastaje od više potoka. Posebno su zanimljivi vodopadi visine 5-10 metara. Ostale reke ove regije su Bukovska reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica, Paklenica i Bela Kamenica koje takođe teku kroz interesantne klisurice bogateći hidrografiju ovog kraja. 

Pored reka i potoka ovaj predeo je bogat i mnogobrojnim izvorima. Izvor Žujan je neobičan, jer se nalazi u prostranoj močvarnoj livadi. Ne treba zaboraviti ni Hajdučku česmu na visu Čubrica, ni izvor Studenac, sa veoma hladnom – studenom vodom, po čemu je ovo vrelo i dobilo ime. Iz pukotine odakle izvire voda struji hladan vazduh, i pretpostavlja se da je iza izvora čitav pećinski sistem koji do danas nije ispitan.

Zaštićeni rezervati prirode

Ukoliko nikada niste bili na Divčibarama i ništa ne znate o njima, možda je činjenica da se na ovom području nalaze čak četiri stroga rezervata prirode – Crnu reka, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir, dovoljan razlog da spakujete kofere i krenete put ove visoravni. 

Maljenske rečice i potoci u svom toku stvaraju fantastične klisure, useke, vodopade, virove i osobenu floru i faunu. Klisuru Crne Reke sa grebenom Ljuti Krš, na pola sata od Divčibara, odlikuje više vodopada, izvora pitke vode, guste šume četinara i listopadnog drveća. Rezervat Crna Reka obuhvata površinu od 60 ha. Nalazi se oko izvorišta Crne Reke. U ovom rezervatu nalaze se posebne florističko-vegetacione vrednosti i veoma atraktivni elementi reljefa. 

Strogi prirodni rezervat je i Čalački potok, na kojem je izgrađeno akumulaciono jezero za napajanje Divčibara vodom. Čalački potok obuhvata površinu od 3 ha na kojoj raste mešovita šumska sastojina jele i bukve, sa mestimičnim stablima breze, smrče, belog i crnog bora i jarebike. 

Crna Kamenica protiče kroz klisuru izvanredne lepote, gradeći vodopade i virove, među kojima se izdvaja Vražji vir. Vražji vir se nalazi u blizini Divčibara, na padinama uzvišenja Velika pleć. Obuhvata 29 ha na kojima se nalazi mešovita šumska sastojina belog bora, breze, bukve, jarebike, hrasta kitnjaka i drugih vrsta. 

Rezervat Zabalac nalazi se u izvorišnom delu reke Bela Kamenica, ispod vrha Zabala. Čista je sastojina breze, sa pojedinačnim stablima bukve, jele, crnog i belog bora.

Živopisni predeli Divčibara predstavlja neraskidiv spoj sa nizom u vencu valjevskih planina: Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen i Suvobor 

Biljni i životinjski svet

Bogatstvo šumskog i biljnog sveta specifičnost su Maljena i Divčibara, među kojima ima endemičnih i zaštićenih vrsta, kao i značajnih vrsta lekovitog bilja. Najzastupljenije su šume belog i crnog bora, a od četinara javljaju se još jela, kleka, smrča i planinski bor.

Od listopadnog drveća najzastupljenije su bukva i breza, a zatim crni i beli jasen, hrast, cer i leska, lipa, grab, brest, topola, jasika, jova, vrba i bagrem. Od endemičnih biljaka ovde rastu bosanska i jadranska perunika, dok u zaštićene vrste spadaju lincura, božikovina i jeremičak.

Zbog velikog broja biljnih vrsta, Divčibare su preko cele godine u cveću. Sa topljenjem poslednjeg snega javljaju se jeremičak, crnjuša i kaćun. Odmah za njima, u aprilu, stižu jaglika i narcis (Narcicus poeticus), najlepši cvet planine, kojim su u jeku cvetanja, negde sredinom maja, prekrivene divčibarske planine. I tako redom…

Na Divčibarama raste šumska jagoda, zatim divlja kupina i malina, borovnica. Pri povoljnim vremenskim uslovima divčibarske šume pune su najukusnijih gljiva, poput vrganja, rujnice, sunčanice, gnojištarke i drugih.

Od divljači se ovde mogu naći srne, zečevi, divlje svinje, lisice i fazani, a nebo nad Divčibarama krasi i veliki broj raznih vrsta ptica, kao što su: orao, kobac, jastreb, sova, čavka, vrana, svraka, gavran, kukavica. slavuj, ševa, detlić, zeba, senica, vrabac, lasta, kos, čvorak, pupavac, prepelica, kreja, jarebica, grlica, žunja, golub… 

U spomen na mladu pastiricu koja se utopila u nabujaloj reci, ovoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što u prevodu znači “devojačke bare”

Ne propustite i…

Okolina Divčibara obiluje prelepim biserima prirode i fascinantnim mestima velike istorijske vrednosti. Ako se nađete na Divčibarama, onda svakako planirajte da obiđete i okolinu, koja je veoma zanimljiva. U okolini ove visoravni nalazi se šest zanimljivih manastira – Pustinja, Jovanja, Lelić, Ćelije, Dokmir i Bogovađa. Svaki od njih poseban je na svoj način. Možete posetiti i lekovitu Banju Vrujci, danas jednu od najrazvijenijih srpskih banja koja pruža mogućnosti i za zdravstveni i za rekreativni turizam. Poseta Valjevu neka bude u planeru Vaših jednodnevnih izleta, jer u ovom gradu ima se što šta videti, poput muzeja, zanimljivih građevina i romantičnih ulica, kao što je Tešnjar. U blizini je i opština Mionica, koja  skriva mnoga bogatstva, poput Ribničke pećine, a možete istražiti i kuću slavnog vojskovođe Živojina Mišića.

p.s. Na Divčibarama nema nijedne apoteke, čak je i apoteka pri ovdašnjem Domu zdravlja prestala da radi pre dve godine, pa pre nego što se “ugnezdite” među borove, jele, smrče i breze, budite sigurni da uz sebe imate sve što Vam je eventualno potrebno od lekova.