Dvorci Vojvodine

Možete li da zamislite kako su živeli i kako su se u davnim vremenima odmarali veleposednici, spahije, moćnici Austrougarske monarhije? Kako su izgledala zdanja u kojima su se odvijali tajni poslovi i sklapali sporazumi, u kojima su se pravili balovi i skupljali imućni ljudi tog doba tek da odu u lov? Ne morate da zamišljate, možete “put pod noge” pa da vidite zanosne dvorce Vojvodine. Dobro, mnogi od njih danas nisu “zanosni”, ne sijaju punim sjajem, u neke čak nije moguće ni ući, ali videti ih i s polja, događaj je posebne težine.

Velelepna zdanja širom Vojvodine građena su u 18, 19. i 20. veku i apsolutni su odraz sjaja i moći tih vremena i njihovih vlasnika. Dvorci Vojvodine građeni su na prostranim spahijskim imanjima, u gradskim centrima, to su predivni objekti od kojih je većina okružena očuvanim zelenim parkovima. Danas su čuvari istorije i arhitekture, a svaki krije posebne priče koje su se vekovima odvijale u njima.

U Vojvodini se nalazi oko 70 dvoraca, od kojih su neki proglašeni za kulturna dobra, neki su pretvoreni u hotele, a neki tako samo nemoćno stoje i čekaju neko bolje vreme, u kojima će  neko, ako i dalje budu postojali, naći sredstva, srediti ih i uvrstiti u bogatu turističku ponudu naše zemlje.

Dvorci Vojvodine Vas čekaju, možete da napravite vikend turu, možete ih obići na jednodnevnom izletu, stvar je vremena i organizacije, ali ih svakako ne smete propustiti, jer zaista donose romantiku nekih minulih vremena i plene svojom lepotom.

Dvorci u Vojvodini – 13 čuvara istorije

1. Dvorac Fantast (Bečej)

U vrhu liste dvoraca Vojvodine koji svakako morate posetiti je Fantast, koji se ponosno uzdiže u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici, nedaleko od Bečeja. Ovaj dvorac je sazidao Bogdan Dunđerski, a u čitavom zdanju samo su zidovi i vrata ostali autentični. Tokom rata nestalo je sve ostalo: raskošni nameštaj, nakit, tepisi, kristalni lusteri i vredne slike. Na recepciji ćete dobiti sva uputstva za obilazak, a obavezno se popnite do vrha na kulu i uživajte u pogledu sa vidikovca. Na imanju se nalazi i kapela svetog Đorđa, koju je podigao Bogdan Dunđerski, a oslikao čuveni Uroš Predić. Na imanju je i ergela sa oko 80 grla, staza za trening galopera, a u ogromnom parku francusko-engleskog tipa nalaze se staze za šetnju i teniski tereni. 

Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, danas pretvoren u luksuzni hotel i otvoren za posetioce.

Dvorci Vojvodine građeni su na prostranim spahijskim imanjima, u gradskim centrima, to su predivni objekti od kojih je većina okružena očuvanim zelenim parkovima 

2. Dvorac porodice Dunđerski (Kulpin)

Kompleks od dva dvorca sagrađen je za porodicu Stratimirović, koja je bila vlasnik 120 godina. Početkom 20. veka kupio ga je Lazar Dunđerski, koji je doprineo razvoju Kulpina. Manji dvorac izgrađen je krajem 18. veka, a veći polovinom 19. veka. Veliki dvorac obnovljen je i rekonstruisan 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice, i ovaj deo dvorca otvoren je za turiste. Porodica Dunđerski zadržala je posed sve do nacionalizacije 1945. godine. U velikom dvorcu danas je Poljoprivredni muzej, sa nešto rodoslova porodica Stratimirović i Dunđerski, dok je mali dvorac pretvoren kancelarije kulpinskih udruženja građana. Park oko dvoraca i zgrada velikog dvorca su dobro očuvani, dok je mali u lošem stanju i zatvoren za posetioce
Oba dvorca proglašena su spomenicima kulture od velikog značaja.

3. Dvorac Lazar (Ečka)

Dvorac Lazar poznat je i kao Kaštel, nalazi se u selu Ečka, nedaleko kod Zrenjanina. Vlastelin Lazar Agošton je ovde, na levoj obali Begeja, 1820. godine otvorio novi vlastelinski dvorac, a Kaštel je godinama bio centar okupljanja ljubitelja lova, iz zemlje i inostranstva, čiji su česti gosti bili austro – ugarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Iako znatno izmenjena u enterijeru i eksterijeru, zgrada dvorca u Ečki je u graditeljskom smislu jedinstven objekat u kojem je svirao Franc List lično i gostovao čuveni grof Esterhazi. U okolini dvorca se nalaze crkva, ribnjak i vodotoranj. Danas je među retkim uspešno revitalizovanim spomenicima kulture i funkcioniše kao restoran i istorijski hotel. Okružen je predivnim parkom otvorenim za sve posetioce koji žele da uživaju u miru i lepoti. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovački dvorac Kaštel.
Proglašen je spomenikom kulture i otvoren je za posetioce.

4. Patrijaršijski dvor (Sremski Karlovci)

Zgrada dvora sagrađena je oko 1895. godine, po projektu arhitekte Vladimira Nikolića. Sagrađena je na mestu nekadašnjeg Pašinog konaka, prve rezidencije poglavara Srpske pravoslavne crkve, nakon što je arhiepiskopija iz Peći preseljena u Sremske Karlovce. Dvor je izgrađen za vreme mitropolita Georgija Brankovića, a dvorsku kapelu oslikao je čuveni umetnik Uroš Predić. Palata Patijaršije danas je administrativno sedište Srpske pravoslavne crkve, ali i riznica dragocenosti, poput ikona, portreta mitropolita i najznačajnijih crkvenih velikodostojnika, predmeta primenjene umetnosti, retkih i vrednih rukopisa i starih štampanih knjiga. Zgrada je stalna rezidencija vladike sremskog, letnja rezidencija srpskog patrijaha i muzej SPC. I dvorac i park se besprekorno održavaju.
Dvor je proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja i otvoren je za posetioce.

5. Dvorac Maldegem (Novi Kneževac)

Dvorac Maldegem, danas Zgrada kulturnog centra, izgrađen je 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem poreklom iz Belgije, i nalazi se u Novom Kneževcu. Unuci grofa Artura Maldegema živeli su u ovom letnjikovcu za vreme Drugog svetskog rata. Pred kraj rata dvorac je opljačkan, a na lomači se našlo 7.000 knjiga porodične biblioteke! Takođe je odnet i uništen vredan nameštaj, brojne dregocenosti, porcelan, umetnička dela, među kojima i dve Rubensove slike! 

Danas se u dvorcu nalazi Narodna biblioteka Branislav Nušić i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stanju. Posle Drugog svetskog rata i pre nego što je u dvorac smeštena biblioteke, u dvorcu je jedno vreme bila smeštena bolnica, pa internat, uprava policije i banka.
Dvorac Maldegem je danas kulturno dobro od velikog značaja i otvoren je za posete.

6. Dvorac Zobnatica (Bačka Topola)

Dvorac porodice Terlei nalazi se u opštini Bačka Topola, na poljoprivredno-turističkom kompleksu Zobnatica. Zgradu dvorca izgradio je 1882. godine spahija Đula Terlei na svom imanju, na kome se nalaze biroške kuće, ekonomske zgrade i štala. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma, sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca, na obali jezera nalazi se nekada tajni izlaz iz zgrade. Zahvaljujući dobrom gazdovanju ergelom ceo kompleks u Zobnatici u prostranom parku odlično se održava, a ograđen je visokom zidanom ogradom.
Danas je imanje porodice Terlei poznato kao Ergela Zobnatica. U kompleksu je hotel i restoran Jadran. Osim rasnih konja, tu se mogu videti i divlje svinje, srndaći, nojevi i paunovi.
Dvorac je proglašen za kulturno dobro i otvoren je za javnost.

Neki od brojnih dvoraca proglašeni su za kulturna dobra, neki su pretvoreni u hotele, a neki samo nemoćno stoje, urušavaju se i čekaju neko bolje vreme

7. Kaštel Schulhoff (Padej)

Kaštel Šulhof je 1896. godine sagradila porodica Šulhof, odnosno Lajoš Šulhof, bogati vlastelin jevrejskog porekla, kao letnjikovac i mesto gde će se Lajoš baviti vinogradarstvom. Na svojih više od 300 hektara zasadio je francuske sorte vinove loze i pravio odlično vino. Građen u klasicističkom stilu, Kaštel Schulhoff je svojom lepotom i vrednošću doneo svetlost u malo i tiho mesto Padej na severu Banata. Burna svetska istorija 20. veka nije mogla a da ne ostavi trag i na ovom dvorcu. Prvi svetski rat je ovaj kaštel nekako i “preživeo”, ali na početku Drugog svetskog rata  Lajoš Šulhof iz Padeja beži u Budimpeštu, a nacisti konfiskuju svu njegovu imovinu u Padeju. Sve što je bilo vredno u kaštelu ukradeno je. Godine 2006. kaštelu je Darko VIšnjić počeo da vraća stari sjaj. Višnjić je kupio zamak, renovirao ga dve godine, a čak je uspeo da povrati i oko 70% starih primeraka nameštaja, otkupljivanjem od meštana. Danas je kaštel Šulhof luksuzno ekskluzivno mesto za odmor do devet osoba. Na 800 metara udaljenosti je reka Tisa, a Kaštel je opremnjen svim savremenim pomagalima u cilju razonode: od štapova za golf, do terena za košarku, bazena, teretane, saune, bicikla, jahanja konja…

8. Jodna banja (Novi Sad)

Ni jednu banju sigurno ne zamišljate ovako, poput novosadske Jodne banje. Izgrađena je krajem 19. veka, kada je kod Futoške šume pri bušenju arteskog bunara izbila topla, mineralna, jodna voda, čija je lekovitost kasnije i potvrđena. Izgradnju dvora inicirao je novosadski lekar, balneolog, dr Vilhem Wilt, a projektant je bio poznati arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Tako je gradnja ove velelepne zgrade u Jodnoj banji započeta 1908. godine. Rađena je u stilu secesije i spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada. Kao stacionar za banjske goste 1931. godine izgrađen je hotel Park, po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića. Krajem 2002. godine obnovljena je i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni čvorovi, a unutrašnjost zgrade je temeljno renovirana.
Banja je otvorena za posetioce.

9. Vila Stanković (Čortanovci)

Stara vila Radenka Stankovića, kardiologa, ministrа prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra Prvog i namesnika kralja Petra Drugog, sazidana je 1930. godine. Ovo atraktivno delo arhitekte Dragiše Brašovana, projektovano je u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smešteno je u čortanovačkoj šumi, na imanju od 35 jutara na šest nivoa, odnosno na šest terasa. Zdanje je konfiskovano posle Drugog svetskog rata i bilo je rezidencija brojnih državnih funkcionera, uključujući i Josipa Broza Tita. Tokom godina menjala je vlasnike, a 1972. godine vraćena je Vojvodini. U vili Stanković se nalaze sala za sastanke, spavaće sobe, TV salon, a poseduje i bazen, terene za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova. Danas služi za protokolarne prijeme Izvršnog veća Vojvodine i dobro se čuva. U vili je sniman film Soje Jovanović Silom otac.
Vila Stanković nije otvorena za posetioce.

10. Vladičanski dvorac (Vršac)

Teško je reći da li je vršački Vladičanski dvorac zapravo dvorac ili muzej. Najbliže istini je da je i jedno i drugo. Građen kao rezidencija banatskih episkopa, Vladičanski dvor predstavlja važan spomenik kulture, čiju posebnu vrednost čine kapela iz 18. veka i izvanredan barokni ikonostas. Pored toga, čitava rezidencija je svojevrsna izložba retkih i vrednih umetničkih dela. Prvi portret vršačkih episkopa iz 1763. godine, kabinet episkopa sa vrednim slikama, ikone na platnu čiji je autor Uroš Predić, dvorska biblioteka i veoma reprezentativan nameštaj, samo su neke od vredsnoti koje Vladičanski dvor čine svojevrsnim muzejom. Zbog toga, kada se sledeći put nađete u Vršcu obavezno posetite i Dvorsku ulicu br. 20, ali možete i planski “skoknuti” do Vršca na obilazak, kafu i ručak u Vršcu. Zašto da ne? Toliko je predivnih stvari koje će Vas dočekati u Vladičanskom dvorcu i gradu u kome se nalazi.

Velelepna zdanja širom Vojvodine građena su u 18, 19. i 20. veku i apsolutni su odraz sjaja i moći tih vremena i njihovih vlasnika 

11. Dvorac Kapetanovo (kod Starog Leca)

Brojne legende, neke ne tako lepe, vezane su za ovaj velelepni dvorac koji je sagradio župan Botka Bela 1904. godine, a njegova osnovna koncepcija određena je idejom srednjovekovnog zamka. Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin–Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je nekada bio prostran park s fontanom. Godine 1938. župan Bela je izgubio zamak i tada ga je kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu. Milan je zadržao dvorac u vlasništvu do kraja Drugog svetskog rata, kada je Kapetanovo nacionalizovano. Zgrada je primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije, veoma skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene. 

Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Privatno je vlasništvo i još nije otvoren za javnost. Zasad ga je moguće videti samo spolja.

12. Dvorac Bezeredi (Čelarevo)

Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko objekata u prostranom parku, predivnog engleskog tipa. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, ali je ovo zdanje izgubilo na autentičnosti kasnijim izmenama. Sledeći vlasnik Nikola Bezeredi je oko 1837. godine sagradio veliki dvorac – klasični primer spahijske rezidencije sa odlikama klasicizma. U dvorcu je bio Muzej Vojvodine sa izložbom primenjene umetnosti i autentično očuvanog nameštaja i enterijera nekadašnjih vlasnika, porodice Dunđerski. Do Prvog svetskog rata bio je stecište značajnih političkih i kulturnih ličnosti – posećivali su ga Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute. 

Iako je dvorac Bezeredi pod zaštitom države, proglašen je spomenikom kulture od izuzetnog značaja, u lošem je stanju i nije otvoren za posete. Međutim, možete da uživate u lepoti egzotičnog rastinja oko dvorca, u parku koji je krajem 2006. godine uredila čelarevska kompanija Carlsberg Srbija, koja je stekla status njegovog staratelja.

13. Dvorac Danijel (Konak)

Dvorac u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. godine, po kome je ovo predivno zdanje i dobilo ime. Uz glavnu zgradu, koja je služila za stanovanje veleposednika, postoji još jedna skromnija građevina za sluge, kao i ekonomski objekti: konjušnica, štale i druge pomoćne prostorije. Dvorac Danijel okružuje veoma lep park, koji se prostire na nekoliko hektara, a u kome se nalaze retka stabla raznih egzotičnih vrsta. Dvorac se nalazi u blizini reke Brzave, na izlazu iz Konaka, prema Vršcu. Danas se u dvorcu nalazi OŠ Vuk Karadžić, a u ekonomskim objektima borave predavači i radnici u školi.

Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, a park je zaštićen kao spomenik prirode II kategorije. I pored toga, dvorac Danijel nije otvoren za posetioce.

Mnogo je još vrednih zdanja širom Vojvodine, koja bi mogla biti prelepi dvorci, što su nekad i bili, i fantastična mesta za zaradu od turizma, šanse koju svako u svetu i te kako koristi. Samo neka od njih su dvorac Špicerovih u Beočinu, sjajne eklektične arhitekture, zatim dvorac Sokolac u Novom Bečeju, koji je Lazar Dunđerski izgradio krajem 19. veka, pa dvorac Ilion u Sremskim Karlovcima, danas Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnološkom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom s kraja 19. veka. Svi ovi dvorci su proglašeni spomenicima kulture od izuzetnog značaja i svaki od njih je potpuno ruiniran i zatvoren za javnost, kao i na desetine velelepnih građevina poput njih. 

Do nekih boljih vremena…