Kopaonik – Srebrni krov Srbije

Još od srednjeg veka, eksploatiše se ova planina. Po tome je i dobila ime – Kopaonik. Prvo se kopalo rudno bogatstvo, danas, vekovima kasnije isto se kopa, odnsono ukopava, i to temelji za brojne hotele, koji na ovoj divnoj planini “niču” čini se, preko noći. Zato nemojte da se čudite ako ovih dana na Kopaoniku umesto čistog ozona udišete cement, jer je ova planina godinama već veliko gradilište. Samo na potezu koji pripada opštini Raška trenutno se gradi oko 30 hotela i ko zna koliko još kuća, koje je popularno na našim planinama u poslednje vreme zvati – vilama. E, te vile se grade “za sprat više od komšijine”, pa je sve više smeštaja koja umesto u predivne i bogate kopaoničke četinarske šume, pašnjake i livade, gledaju u betonske zidove. Nismo očajni, ne kukamo, samo prenosimo realnu aktuelnu situaciji na jednoj od najlepših srpskih planina.

Ako imate sreće, pa smeštaj nađete ipak malo dalje od “gomile” betonskih objekata, onda ćete moći ovu planinu da doživite onako kako ona to i zaslužuje – u punom sjaju, prelepu, čistu, atraktivnu, blagotvornu, planinski ćudljivu i divnu.

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, smešten na jugozapadu naše zemlje, najveći je skijaški centar, a još ga zovu i Sunčana ili Srebrna planina.

A Kopaonik bi to morao da ostane. U suprotnom, samo će se jednog dana urušiti od silnog iskopavanja, potkopavanja i ukopavanja, kao kula od karata ili ona od peska. Šalu na stranu, ali ovoj visokoj i elegantnoj planinskoj lepotici bi moralo hitno da se vrati malo divljine, ako mislimo da i naši potomci i potomci naših potomaka uživaju u njenim blagodetima.

p.s. I da, ukoliko ljudi zaduženi za funkcionisanje ove planine ne ojačaju infrastrukturu, brzo će doći čas kada od broja automobila (manje) i od kamiona i bagera (više) apsolutno neće moći da se dođe od tačke A do tačke B. Svako ko je poslednjih godina bio na ovoj planini u vreme, recimo dočeka Nove godine, zna o čemu pričamo, jer se za razdaljinu za koju je inače potrebno 15 minuta vožnje automobilom, putovalo i po tri i po, četiri sata. Mislite o tome.

Malo geografije Kopaonika

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, dugačak 75 km i u srednjem delu širok i do 40 km. Nalazi se na jugozapadu Srbije, a najbliža opština mu je Raška. Od Kraljeva je udaljen 100 km, od Beograda 270, 370 od Novog Sada i 118 km od Niša. Deo ove planine je, zbog očuvanih celina i autohtonih šumskih sistema, proglašen Nacionalnim parkom Kopaonik, u okviru kojeg je smešten i najveći skijaški centar u Srbiji. Poznat je po dominantnim četinarskim i jelovima šumama i pašnjacima, na kojima se nalazi raznovrsna flora i fauna, među kojima su endemske vrtse: kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka i kopaonička ljubičica, kao i: sivi soko, suri orao, divlja mačka, sova buljina. Ulaz u ovaj deo zaštićenog dela planine i prolazak kroz njega naplaćuje se 300,00 dinara dnevno, odnosno 800,00 dinara za nedeljnu kartu.

Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh, nalazi se na visini od 2.017 m, a na njemu je smešten i mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka Josifa Pančića. Čitav planinski masiv je dobio ime po velikom rudnom bogatsvtu, a u ovom delu Srbije nalaze se brojni kulturno-istorijski spomenici iz perioda od 12. do 15. veka.

Zanimljivo je da je po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, naselje Kopaonik brojalo svega 19 stalnih žitelja. 

Kopaonik je poslednjih godina sigurno jedna od najpopularnijih turističkih tačaka naše zemlje. Njegova privlačnost, između ostalog, leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. I zaista, nikad Vam neće dosaditi da gledate njegov pejzaž, u kome se uzbudljivo smenjuju planinski pašnjaci, guste zimzelene i mešovite šume, prostrane livade i planinski vrhovi sa kojih se vide Šar-planina, Stara planina i ostale okolne planine, koje Vam se neumorno urezuju u sećanje.

Istorija i početak turizma na KopaonikuBiftek u svetu i kod nas

Istorija nam govori da je Kopaonik oduvek bio u žiži zbivanja, pa i ne čudi što je i danas toliko popularan. Nalazio se u ključnom području kada se, u srednjem veku, formirala prva srpska država, o čemu svedoče srednjovekovna utvrđenja Maglič i Ras, centar prve srpske države. A istorija ove planinske lepotice i njeno ime vezuju se za razvoj rudarstva, koji počinje još od rimskog perioda. Naime, Rimljani su u 1. veku naše ere stvorili provinciju Gornja Mezija, u okviru koje se nalazio i Kopaonik. Dalje se razvoj ovog područja nastavlja i kroz srednji vek.

Sa razvojem srpske države, razvijao se i Kopaonik, da bi u turističkom smislu postao atraktivan 30-tih godina 20. veka, kada se otvara železnica Kraljevo – Raška. I mada je to period kada na Kopaonik stižu prve grupe turista, za početak planskog razvoja turizma uzima se tek 1964. godina, kada je urađen put od Jošaničke Banje, preko Kopaonika, do Kruševca. Iste godine je izgrađen i prvi ski-lift. Posle 16 godina započeta je izgradnja centra Staro Rudište, koji je danas jedan od najpoznatijih turističkih i ski centara u našoj zemlji.  

Poslednjih godina Kopaonik je sigurno jedna od najpopularnijih turističkih tačaka Srbije, a njegova privlačnost leži i u izuzetnoj dinamici reljefa ove planine

Kopaonik – Najveći ski centar Srbije

Kopaonik je najveći ski centar u Srbiji, sa odlično pripremljenim stazama za uživanje u svim kategorijama – od početnika do vrhunskih skijaša. Skijaški centar Kopaonik prostire se na više od 64 km staza i ski puteva uređenih za alpsko i nordijsko skijanje, a staze Pančićev vrh, Karaman greben i Malo Jezero su u samom centru skijališta osvetljene za ljubitelje noćnog skijanja. Za najmlađe skijaše i druge početnike, obezbeđena su tri prostora – “ski vrtića”, sa pokretnim trakama, koje olakšavaju da ovladate osnovnim skijaškim veštinama.

Čak i u ovim godinama kada zime baš i ne obiluju snegom, nemojte da brinete, jer je sistemom za veštačko osnežavanje pokriveno čak 97 odsto skijališta. Sve staze su veoma dobro povezane sistemom žičara i ski-liftova, čiji je kapacitet više od 34.000 skijaša na sat. Žičara četvorosed Pančićev vrh tokom čitave zimske i letnje sezone, osim skijaša i snoubordera, prevozi i posetioce centra koji se ne bave zimskim sportovima, već jednostavno žele da uživaju u panoramskom razgledaju centra.

Ako više volite da se sankate, opet ste na pravom mestu, jer Ski centar Kopaonik ima i sankalište na stazi Karaman greben, na kojoj možete da uživate u Vašoj omiljenoj zimskoj disciplini. 

Za decu je Kopaonik pravi raj i Vašim mališanima ovde sigurno nikad neće biti dosadno, jer na njemu postoje posebni sadržaji osmišljeni upravo za njih.

Kopaonik – Raj za decu

Za decu je Kopaonik pravi raj. Vašim mališanima na ovoj planini sigurno nikad neće biti dosadno, jer na njoj postoje posebni sadržaji upravo za njih. Pa, ukoliko ste na porodičnom odmoru na ovoj planini, Vaša deca će moći da uživaju u brojnim kvalitetnim aktivnostima. Osim škole skijanja, tu je i Avantura park – tematski park koji se prostire na 2.000 kvadratnih metara i sadrži najrazličitije prepreke: pešački most, poligon za decu, sprave za provlačenje, mini zip lajn, veliki šah, krugove za sinhrono hodanje, penjalice, brdo za provlačenje i spuštanje, kućicu i staze za igru. Za dva sata u parku moraćete da izdvojite 450,00 dinara, bez obzira na nivo i broj prepreka koji ste izabrali.

Pored ovih avantura, sa Vašim mališanima možete da uživate i u drugim kvalitetnim aktivnostima: panoramskoj vožnji žičarom, porodičnoj vožnji biciklom, bobu na šinama, tjubingu, dečjem gradu…

5 TOP mesta koja morate videti na Kopaoniku

Najveće turističke atrakcije na planini svakako su njeni prirodni rezervati, reljefni oblici, ali i važni lokaliteti. Od značajnih mesta koja se nalaze baš na samoj planini, izdvajamo TOP 5 koja se moraju naći na Vašoj turi kroz Kopaonik:

1. Izletišta – Kroz ove predivne prirodne prostore sa čistim vazduhom se morate prošetati. Najpoznatije izletište je Đorov most, smešten na samom ulazu u Nacionalni park Kopaonik. Okruženo je bukovom šumom, a u njemu je i nekoliko letnjikovaca, u kojima će uživati svaki ljubitelj prirode i izleta na otvorenom. Barska reka je, takođe, divno izletište na kome se nalazi istoimeni vodopad visok 915 m
2. Paničićev vrh – Najviši vrh planine je upravo Pančićev vrh, na kome se nalazi mauzolej našeg naučnika Josifa Pančića. Pančićeva želja da bude sahranjen na Kopaoniku ispunjena je 1951. godine, kada je njegov kovčeg prenet na vrh Kopaonika, koji od tada nosi naziv Pančićev vrh. Tu je i mauzolej – prvi kulturni spomenik na planini. Sa Pančićevog vrha se pruža pogled koji oduzima dah
3. Nebeske stolice – Prošetajte se i do čuvenog arheološkog lokaliteta, koji potiče iz antičkog i ranohrišćanskog perioda. Smešten je odmah ispod Pančićeog vrha, na visini od 1.800 m. Ovde je otkrivena građevina iz vremena Dioklecijana, kao i ranohrišćanska bazilika sa mozaikom na podu. I Nebeske stolice su na dovoljnoj visini da Vas ostavi bez teksta lepota pogleda koji se odavde pruža na zadivljujuću kopaoničku prirodu
4. Spomenik Đački grob – Ovo mesto se nalazi u drugoj zoni zaštite Nacionalnog parka, a posvećen je srpskim vojnicima koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Posle godina i godina zapuštenosti, Nacionalni park Kopaonik je 2018. obnovio spomenik i otvorio ga za posetioce
5. Vodopad Jelovarnik – Uzbudljive lepote je i najviši vodopad u Srbiji, koji se nalazi u podnožju Kopaonika, skriven u šumi Nacionalnog parka. Najviša tačka ovog vodopada je 1.116. mnv, a put do njega je prava planinska avantura, koja se i te kako isplati

Manifestacije na Kopaoniku

Kopaonik je, osim odlične turističke ponude, razvio i brojne raznovrsne manifestacije, čiji će programi sigurno upotpuniti Vaše letnje, jesenje i zimske odmore. Atraktivni događaji na ovoj planini svakako su Dani borovnice, koji okupljaju ljubitelje prirodnih lepota, čistog vazduha i proizvoda od šumskih plodova, a održava se poslednje nedelje jula. Ski opening već 10 godina označava početak nove zimske sezone. Ova manifestacija traje četiri dana i prvim spustom označava početak ski sezone i ostalih zimskih aktivnsti. Održava se svake godine od 3. do 6. decembra, a prvi dan skijanja je uvek besplatan. Za ljubitelje biciklizma, tu je jedinstvena biciklistička trka i jedan od najuzbudljivijih maratona na našim prostorima – Tri strane Kopaonika, koja se svake godine održava 30. jula. Kulturna manifestacija koja je “obojila” čitavu ovu oblast Srbje svakako su Raške duhovne svečanosti, koje se u Raškoj uvek održavaju od 15. do 19. jula i kada se u ovom kutku naše zemlje sjate najznačajnija imena srpske scene iz oblasti književnosti, nauke, umetnosti…

Istorija ove planinske lepotice, kao i njeno ime – Kopaonik, vezuju se za razvoj rudarstva, koji počinje još od rimskog perioda

Josif Pančić i Kopaonik

​Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, očuvanost prirodnih šumskih kompleksa i autohtonih vrsta razlozi su zbog kojih je deo Kopaonika proglašen Nacionalnim parkom i zaštićenim prirodnim dobrom od posebnog značaja. A na to da se svo to bogatsvto otkrije “uticao” je naš čuveni prirodanjak, biolog Josif Pančić. Veza Kopaonika sa našim najvećim botaničarom upečatljivo je obeležje planine.

Josif Pančić je svoju ljubav prema botanici ostvario baš na Kopaoniku. Tokom 16 dolazaka na ovu planinu otkrio je brojne vrste biljaka, a posvetio joj je i knjigu Kopaonik i njegovo podgorje, u kojoj je, mnogi tvrde, dao najlepši opis njene prirode. Svojim studentima je rekao: 

– Dopustite mi de se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasni kraj Srbije u kome sam često i rado boravio da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili o čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao a da ne bi poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je  – Kopaonik i njegovo podgorje.

Ne propustite…

Jedna od važnih prednosti posete Kopaoniku jeste njegov položaj, kao i brojne lepote koje se nalaze u njegovoj blizini. Tokom tura i izleta po kopaoničkoj okolini ne smete propustiti i lepote brojnih mesta koje ga okružuju. Tu su Semeteško jezero – neobična atrakcija ovog kraja, koja se nalazi u podnožju planine. Misteriozno jezero, čija ostrvca plutaju, pruža mogućnost da se turisti na njima “provozaju”. U podnožju Kopaonika, u dolini reke Jošanice, nalazi se i Jošanička banja, bogata šumom i lekovitim vodama. Nemojte zaobići ni Dolinu jorgovana na Ibru, u kojoj svakog aprila cvetaju jorgovani, koje je pre sedam vekova zasadio kralj Uroš Prvi Nemanjić, kako bi planinski krajolik upriličio za doček svoje izabranice, francuske princeze Jelene Anžujske. U blizini Kopaonika su i velike pravoslavne svetinje, koje bi svakako trebalo posetiti – Žiča, udaljena sat i po vožnje; Studenica – smeštena na oko 65 km od planine, kao i Sopoćani, koji su na oko sat vožnje od Kopaonika.