Šljiva ranka – Kraljica srpske šljive
Šljiva ranka poslednjih godina ponovo privlači pažnju proizvođača, koji smatraju da današnje sorte jesu dobre, ali nisu isto što i naše staro blago, rodne ranke
OpširnijeNajbolja je ako imate prijatelje. Opasna je ako vam je ona jedini. To je rakija.
Žestoko alkoholno piće koje je na Balkan stiglo sa Turcima u 15. veku, ali kao lek, da bi u drugoj polovini 16. veka na Balkanu došlo do velikog skoka konzumiranja i proizvodnje rakije.
Kasnije, po oslobođenju od Turaka, dolazi do značajnog povećanja proizvodnje rakije, da bi u najmasovniju upotrebu na našim prostorima ušla u 18. veku, koji se naziva još i “rakijski vek”. Tada se u Srbiji prvi put popilo više rakije nego vina.
Rakiju su pili i srpski ustanici, pila se i u Kraljevini Srbiji. Na svetsku izložbu u Parizu 1889. iz Srbije se, između ostalog, šalje i pet vrsta rakija - šljivovica, komovica, trešnjevača, kruškovača i klekovača, a 11 godina kasnije, takođe na svetskoj izložbi u Parizu, ocenjeno je da ponudu Kraljevine Srbije najbolje karakteriše „srpska šljiva kao i od nje napravljena šljivovica".
Naziv “rakija” u srpski jezik je ušao iz turskog, na kome se isto piće zove “raki”. Turci su kod nas uveli i bakarne kazane, bez kojih je danas nemoguće zamisliti najbolju srpsku rakiju i ostala žestoka voćna pića. Po srpskim kafanama i restoranima uvek se prvo pita za “domaću” rakiju, ali ipak, u našoj zemlji postoje i odlične industrijske rakije.
Rakija se pravi od raznih vrsta voća – šljive, jabuke, kajsije, dunje, kruške, grožđa, smokve, maline, kupine. Koristi se za likere poput višnjevače i orahovače, a veoma često se u nju dodaju razno lekovito bilje (travarica, komovica i kleka) i med (medovača), kako bi se poboljšao ukus i kvalitet. Po svojim osobinama slična je vodki i brendiju, a mnogi smatraju da određene vrste ove žestine mogu da pariraju viskiju. Neretko ćete čuti Balkance da se “kunu” da je rakija bolja od viskija. No, o ukusima ne treba raspravljati. Činjenica je da i rakiju i viski treba konzumirati veoma umereno.
Popularna šljivovica jedini je zaštićeni brend Srbije, iako su kajmak, ajvar i neke druge namirnice sigurno potekle sa ovih prostora, nismo se dovoljno potrudili i požurili da ih zaštitimo kao srpski brend, već su to uradile neke druge zemlje, poput Bugarske ili Slovenije.
“
Rakija je na stolu da dočeka goste i da ih isprati, uz rakiju se u Srbiji odvajkada veseli i tuguje, a većina ljudi će Vas posavetovati da popijete jednu “naštinu” ujutru, pre kafe, meda i doručka
”
Rakija lošeg kvaliteta se u srpskom narodu zove “brlja”, a ona čiji je kvalitet odličan nosi još naziv i “gromovača”. Ovo žestoko piće mora se čuvati u drvenim buradima ili staklenoj ambalaži, nikako u plastičnim flašama, jer joj plastika i neadekvatna ambalaža oduzimaju kvalitet. Rakija je bezbojna, a ona koja je divne zlatno braon boje, čuvana je u drvenim bačvama, najčešće od hrastovog drveta.
Pije se iz malih čaša (najviše 0.5dl), ali je u Srbiji poseban gušt kada rakijicu probate iz čokanja. Poslednjih godina se i u Srbiji prati trend finog odabira čaša za žestinu u kafićima i restoranima, pa ćete sve češće šljivovicu, kajsijevaču i druge voćne rakije dobiti u čašama sa stopom, predivnog oblika.
Za bolje upoznavanje čaša za rakiju i načina služenja i konzumiranja pročitajte tekst Čaše za rakiju - sve što treba znati
Bilo da je pijete iz malih čaša, čokanjčića ili čašica sa stopom, naučite da uživate u degustaciji ovog tradicionalnog i žestokog srpskog pića. Živeli!
U Srbiji svaki seoski domaćin koji drži do sebe ima kazan i pravi svoju rakiju. A priče koje nastaju uz taj specifičan čin, koji se uvek obavlja u dvorištu domaćinstva uz društvo i neretko pesmu, dugo se pamte u prepričavaju. Svako, naravno, ima svoj “tajni sastojak” zbog koga je njegova rakija bolja od bilo čije druge i strastveno brani svoje mišljnje kako bi i zašto rakiju trebalo baš tako peći.
Kažu da je srpska šljivovica bolja od svih drugih, jer se u našoj zemlji u kazan stavljaju samo prva i druga klasa datog voća (šljive, jabuke, dunje…), dakle samo od kvalitetnih sirovina, dok se na zapadu i u drugim zemljama prave od treće industrijske frakcije, koja ne može da se upotrebi ni za šta drugo.
Voće koje se koristi za pečenje rakije trebalo bi da bude neprskano, čisto, da se odvoji od koštica, trave i granja. Da svi sudovi budu čisti, vatra dobra, a raspoloženje svih članova oko kazana na zavidnom nivou. I pečenje može da počne. I rakija tada mora biti odlična.
Ukoliko niste bili u našoj zemlji u vreme pečenja rakije ili Vam septembar uvek proleti na neke druge obaveze, nemojte biti lenji. Raspitajte se čija rodbina u selu, vikendici ili komšiluku peče domaću rakiju i idite “na ispomoć”. Uživaćete u tom jedinstvenom događaju, a sigurni smo da ćete naučiti nove lekovite recepte kad je ovo tradicionalno srpsko piće u pitanju.
Pa probajte je i Vi. Direktno iz kazana. Jedna za lek uvek dobrodođe.
Saznajte više o rakijama Srbije...
Šljiva ranka poslednjih godina ponovo privlači pažnju proizvođača, koji smatraju da današnje sorte jesu dobre, ali nisu isto što i naše staro blago, rodne ranke
OpširnijeRakije travarice su rakije koje se dobijaju kada se lekovito, aromatizovano bilje (trave), po određenoj proceduri, pomeša sa lozovačom ili nekom voćnom rakijom.
OpširnijeRakija od kleke – klekovača je legendarna srpska rakija. To je vrsta rakije, prepečenice, koja se ne proizvodi samo iz plodova kleke (smreke).
OpširnijeU srednjem veku se peklo u kazanima od pečene gline. Kasnije dolazi do pomaka, kad domaći proizvođači počinju da preuzimaju inovacije iz Francuske, koja je bila poznata po svojim kazanima.
Proizvodnja rakije vrhunskog kvaliteta je nešto što danas krasi Srbiju i čini je prepoznatljivom u celom svetu.
“
Poslednjih decenija su ovom srpskom brendu vraćeni duša i identitet, a sve više ljudi postalo je svesno odličnog kvaliteta ovog pića, te se godinama u Srbiji razvila i kultura ispijanja rakije
”
Posle Drugog svetskog rata dolazi do modernizacije, pa seoska domaćinstva nabavljaju aparaturu po standardima koja im omogućava proizvodnju kvalitetnih voćnih rakija.
U poslednjih nekoliko decenija javljaju se male, porodične firme koje počinju da proizvode rakiju na tradicionalan način. Tako su polako poslednjih decenija i ovom srpskom brendu vraćeni duša i identitet, a sve više ljudi postalo je svesno odličnog kvaliteta ovog pića, te se godinama u Srbiji razvila i kultura ispijanja rakije.
Na tržištu se pojavljuje sve veći broj odličnih destilerija i one počinju polako da osvajaju kako domaće tako i inostrano tržište.
Postoje dve osnovne vrste rakija – obična (meka – dobija se posle prve destilacije i sadrži manji procenat alkohola) i ljuta (prepečenica – dobija se destilacijom meke rakije i ima više stepeni, odnosno gradi)
Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje sadrže šećer. Prema afinitetima, nižu se šljivovica, kajsija, jabuka, dunja… Sve one spadaju u rakije od voća. Pored njih, prema vrsti sirovina od kojih se proizvode, prirodne rakije, postoje još i rakije od grožđa i specijalne prirodne rakije.
Osim toga, rakija se može praviti od raži (viski), krompira (vodka), pirinča (sake; uobičajena za Japan) i od žita (korn, potiče iz Nemačke).
Šljivovica je bez premca najpopularnija rakija u Srbiji, a i šire. Pije se skoro u svakoj prilici, i na svim mestima. Nacionalno je piće Srbije, jer oko 80% prinosa šljive odlazi na njenu proizvodnju. Vrhunske sorte šljiva za ovu vrstu rakije su: požegača, crvena ranka, metlaš, trnovača, čačanska rodna, čačanska lepotica, čačanska rana, moravka, piskavac, bele šljive, dženerike, petrovke, mirisavke… Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, džibre), zatim i njegove destilacije.
Srpska šljivovica u svetu poznata je kao izuzetno bogata rakija različitim aromama i veoma privlači potrošače širom sveta. Šljivovica je, takođe, selo u Srbiji u opštini Čajetina u Zlatiborskom okrugu. Ime je dobilo po tome što su u njemu po prvi put posađene šljive, a 2008. godine se u njemu održao i sajam rakije.
Kajsijevača je prepoznatljiva po svojoj izuzetnoj aromi. Za proizvodnju vrhunskog kvaliteta rakije uglavnom se koriste sorte kajsije kao što su „Kečkemetska ruža“ i „Mađarska kajsija“. Za dobijanje rakije, plodovi krajsije trebaju da budu prezreli. Proces fermentacije kod kajsijevače traje oko četiri nedelje. Kao i kod svih rakija destilacija se obavlja dva puta. Rakija od kajsije se odlaže u hrastovim buradima radi dobijanja arome.
Dunja sama u sebi sadrži malu količinu voćnih sećera, pa se plodovi dunje koja će se koristiti za proizvodnju rakije ostavljaju da odstoje do potpunog prezrevanja. Proces fermentacije traje tri nedelje. Dunjevača se uglavnom čuva u hrastovim buradima. Boja ove rakije je zlatno žuta, a pre samog konzumiranja potrebno je razrediti destilovanom vodom. Rakija od dunja je vrlo cenjena u svetu i izuzetetno je skupa.
U poslednje vreme u Srbiji je otpočela proizvodnja jabukovače intenzivnije nego do sada, što se može povezati sa potražnjom ovog proizvoda na tržištu ali i iskorišćavanjem viška jabuka u godini dobre rodnosti.
Kvalitet jabukovače zavisi od sorte i kvaliteta jabuka. Slatke jabuke daju slabu jabukovaču koja nije podesna za duže čuvanje, kisele jabuke daju jabukovaču koja se može čuvati preko zime.
Najbolje jabuke su one koje imaju kiselo-slatke osobine.
Viljamovka je rakija od kruške koja nastaje od sorte “Vilijam”. Plodovi kruške koji se koriste za proizvodnju rakije potrebno je da dostignu ekstremnu zrelost, jer tada u sebi sadrže najviše prirodnog šećera i minerala. Kruške pre procesa vrenja ostavljaju se na promaji, da bi se nepotrebni skrob fermentisao u potreban šećer, a peteljke pre procesa pretvaranja skroba u šećer potrebno je odstraniti. Posle izvršenih destilacija potrebno je izvršiti razređivanje rakije destilovanom vodom, i taj postupak traje dve nedelje. Nakon filtriranja i razblaživanja viljamovka se čuva isključivo u inox ili staklenim posudama.
Lincura je zakonom zaštićena vrsta koja je zbog svojih lekovitih svojstava veoma cenjena u narodu. U narodnoj medicini koristi se vekovima, poznata je po izraženoj gorčini u kojoj se krije tajna njene lekovitosti. Gorštaci su pravili rakiju od lincure i koristili je za stomačne tegobe, imunitet i jačanje srca. Lincura se zbog arome dodaje alkoholnim pićima – biterima, što je uticalo da ova biljka gotovo nestane sa svog prirodnog staništa. Svojom gorčinom lincura stimuliše rad pankreasa i jetre, povećava apetit, poboljšava motilitet creva i apsorpciju hranljivih materija iz hrane i poboljšava opšte zdravstevno stanje organizma.
Orahovača je slatkasti napitak koji se priprema od zelenih oraha, šećera i domaće rakije. To je stari lek za štitnu žlezdu i ubrzavanje metabolizma! Naši stari su obožavali liker od zelenih oraha. U kućama naših predaka uz domaću rakiju i domaće vino, uvek se mogla naći i domaća rakija orahovača. Vremenom je otkriveno da ovo slatkasto, ukusno piće zapravo ima mnogo prednosti, te da poboljšava zdravstveno stanje ukoliko se konzumira umereno.
Sve o rakijama u Srbiji...
Pored dunjevače i kajsijevače, koje su u poslednje vreme potpuni hit po restoranima i kafićima, rakija od borovnice ulazi krupnim korakom.
OpširnijeKažu da ova biljka leči sve bolesti, a ipak je najpoznatija po žestokom piću. Lincura rakija,...
OpširnijeRakija od maline, odnosno malinovača se sve više pravi i pije, a to je voćna rakija destilovana iz fermentirane zrele maline.
OpširnijeŠta je rakija sa medom – medovača, medovina ili medica? Veoma često zbunjuju ovi tako slični nazivi, ali je samo medovača rakija sa medom.
OpširnijeRakija od dunje ubraja se među sve cenjenija pića u Srbiji, a dunje spadaju u voćke kod kojih je pretvaranje roda u destilat možda i najzahtevniji.
OpširnijeRakija od kajsije – kajsijevača, jedna je od najvoljenijih voćnih rakija u Srbiji, što ne čudi, jer kvalitetna kapljica greje dušu i telo.
OpširnijeRakija od grožđa – poslastica za ljubitelje dobre, kvalitetne kapljice! A pored vina, od plodova vinove loze može se napraviti i rakija od grožđa – lozovača!
OpširnijeRakija od kruške nije toliko popularna kao rakija od šljive, jabuke, dunje ili kajsije, osim kada govorimo o viljamovki, ali može da bude i te kako kvalitetna.
OpširnijeNemojte da čekate da Vas put nanese do Sokobanje. Spremite se i namenski otputujte u “Zeleno srce Srbije”. Toliko je dobra, divna i lekovita srpska Sokobanja.
OpširnijeUh, kakve sve poslastice mogu da se prave od jabuka, predivne pite, slatko, džem i razni nadevi,...
OpširnijeSok od šargarepe je u redu. I potaž od šargarepe je u redu. I čorba i supa i razne salate od...
OpširnijeVeć smo pisali o tome da su najkvalitetnije srpske rakije šljivovice, i po kvalitetu i po ceni,...
OpširnijeIme joj samo kaže – slatka je kao med! Medovača. A kad smo već kod imena ove rakije, mešaju...
OpširnijeKategorija hotela definiše se brojem zvezdica koje označavaju kvalitet usluge koju možete da očekujete.
OpširnijeKod kvalitetnih voćnih rakija je veoma važna aroma. Očuvati aromatičnost voća od koga je ovo piće...
OpširnijePrvo čudo Isusa Hrista je bilo pretvaranje vode u vino. Od tada je ovo piće, na razne načine,...
OpširnijeTradicionalno se prava srpska šljiva pije iz takozvanih čokanjčića, pa ukoliko prolazite kroz našu...
OpširnijeŠljivovica je rakija sa kojom se u Srbiji nazdravlja! Uz nju se u našoj zemlji smeje, plače,...
Opširnije