Čaše za rakiju – Sve što treba znati

Tradicionalno se prava srpska šljiva pije iz takozvanih čokanjčića, pa ukoliko prolazite kroz našu zemlju, nemojte otići a da neku od voćnih rakija ne probate na ovaj domaćinski način. U poslednje vreme, destilerije sve češće za prodaju već pripremaju rakiju u ovoj ambalaži, pa ćete odlične žestoke gutljaje, upakovane na pravi način, pronaći i u marketima širom naše zemlje. Ipak, nema tako dobrog osećaja kao kada Vam gazda iz bureta u čokanjče “sune” rakiju koju je tradicionalno pekao u bakarnom kazanu, uz stare srpske običaje.

Pravila sipanja i ispijanja rakije

Da li postoji neko pravilo kako se služi rakija? Ima i toga, naravno, jer kultura ispijanja ovog srpskog brenda se sve više upoznaje i širi. Ipak, pravilo broj jedan je da, iz kakvih god čaša, čokanja ili čuture ispijate ovaj “srpski lek”, kao i sa svakim lekom – ne preterate.

Rakija se, dakle, služi u malim čašama, čija zapremina ne treba da bude veća od 0.5 decilitara. Pije se hladna, prva se često “drmne na eks”, što znači da je pred ručak “dozvoljeno” da čašicu poslužene rakije iskapite u gutljaju. Tako se u Srbiji radi vekovima.

Međutim, poslednjih godina se javlja i “struja” koja tvrdi da se rakija, kao i svako drugo žestoko piće vrhunskog kvaliteta, poput konjaka, viskija ili tekile – pije iz većih, širokih čaša, lagano, gutljaj po gutljaj. Smatra se da se na ovaj nači u rakiji uživa svim čulima.

Zabluda ili ne, da li ćete srpsku šljivovicu, kajsijevaču, jabukovaču, viljamovku ili dunju, popiti u dahu ili je razlagati kao neko drugo svetsko jako alkoholno piće, tek izbor je na Vama. A tradicija je nešto što je teško iskoreniti, pa će Vam svaki srpski domaćin rakijicu sipati u male čaše, reći da se prekrstite, da njegovu šljivu testirate – iz malih čaša, uz rečenicu: “Bog nam pomogao”.

I nezaobilazno – Živeli!

p.s. Na eks se, ipak, ispijaju samo rakije lošeg kvaliteta. U onima ispečenim na vrhunski način, od vrhunskog voća, se uživa lagano i elegantno. Jer, kažu znalci, ispijanje dobre rakije na eks bilo bi kao da neko “ferarijem” taksira.

Oblici čaša za rakiju

Kao što se i vina različitih sorti grožđa piju iz različitih čaša, tako je i rakija piće u kome se može uživati na različite načine, ukoliko je pijemo iz različitih oblika čaša. Vekovima se u Srbiji ova žestina ispija iz malih čaša i čokanjčića. Tako da je pravilo da se, u seoskom domaćinstvu, ali i po srpskim kafanama, ova žestoka voćna rakija pije u čašama ne većim od 0.5 dl (uglavnom još manjim), u čokanjima, koji imaju oblo dno i malo duži “vrat”, i na kojima je neretko nacrtana po koja šljiva.

Poslednjih godina čaše za rakiju nisu male i debele, već, kao i one za vino, imaju dužu i tanju stopu, a balon je u obliku obrnutog trougla ili obliji. Ali, opet sa manjom zapreminom.

Ipak, u rakiji dobrog kvaliteta bi trebalo da se uživa iz velikih čaša, poput onih za konjak, čak i za vino.

Lepo je znati sva ova pravila, ali najbolje ćete proceniti koji oblik čaše ide uz koju vrstu rakije, kada probate obe varijante: tradicionalnu i modernu.

Čaše za rakiju sa stopicom

Kako je proizvodnja rakije postala i posao, a ne samo zadovoljstvo u kućnoj radinosti, počela je da se pije sa stilom i sa novim pravilima. Mnogi bi rekli, počela je da se vraća stilu koji je imala na dvoru srpske vlastele.

Model čaša za rakiju sa stopicom, idealan je za ispijanje raznih vrsta voćnih rakija, jer joj balon može imati različit oblik, prilagođen vrsti rakije, iz koje ćete dobiti maksimalan kvalitet aroma i ukusa. Stopica služi da rukama ne grejete ovo žestoko piće, i tako ne umanjite kvalitet prvog i ostalih gutljaja.

Čaša iz koje se pije šljivovica treba da bude šira pri donjem delu i da se sužava pri vrhu (tip konjak čaše) kako bi se osetio celokupan kompleks arome. Sipa se mala količina dva do tri gutljaja, i lagano uživa u njoj.

Čokanjčić

Čokanj je reč turskog porekla, naziv je za staklenu bočicu od 1/8 litra iz koje se najčešće pila šljivovica. Korišćen je za služenje rakije ne samo u kućama, već i u kafanama, hotelima, restoranima. Šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti su čokanj proglasile „nepodobnim za upotrebu zbog nehigijenskih uslova“. Zbog uskog grla bilo je veoma teško oprati čokanj iznutra i tako je postepeno izbačen iz masovne upotrebe. Danas čokanj možemo videti samo u pojedinim tradicionalnim restoranima ili kao suvenir sa oslikanim šljivama – podsetnik da su nekada bili deo svakodnevnog života.

Na kojoj temperaturi se konzumira rakija

Ukoliko spadate u one ljude koji hlade rakiju pre nego što je posluže i konzumiraju, odmah ukinite tu praksu. Ili ne morate, ali onda ćete i dalje, i Vi zajedno sa Vašim gostima, i dalje piti rakiju čiji puni kvalitet ne može da dođe do izražaja.

Pravilo broj jedan je da se rakija pije na sobnoj temperaturi od 18 do 20 stepeni. Niska temperatura prikriva neželjene osobine kod loše ispečene rakije, a ubija arome kod kvalitetne. A složićete se da prilikom degustacije nije potrebno nikakvo prikrivanje aroma. Naprotiv. Želimo da rakija pokaže fantastičnu lepezu svojih impresija i ukusa.

Da li treba ohladiti čaše za rakiju

S obzirom na činjenicu da je pogrešno rakiju držati u frižideru ili van njega, ali na niskim temperaturama, jer se tako gube i skrivaju sve arome i vrhunski ukusi ovog žestokog pića, tako i čašice za rakiju nikako nemojte hladiti. Nije rakija piće koje se, poput vodke, servira u zaleđenim čašama. Naprotiv, najbolje ju je konzumirati na sobnoj temperaturi od 18 do 20 stepeni. Tada ćete zaista uživati u raskoši svojstava ovog tradicionalnog srpskog pića.

Koliko rakije se sipa u čašicu?

Pravilo je da rakija u čašici nikada ne zauzme zapreminu veću od 65 odsto, kako bi se sve arome, ukus i kvalitet ovog pića maksimalno iskoristili. Tada možete lagano zavrteti čašu i prvo očima naslutiti kvalitet pića. Da li ostavlja “suze” na zidu čaše. Kakve je boje, pravi li  dobar venac i slično.

Dakle, rakija bi trebalo da bude ispunjava oko 65 %  čaše od 0,5 dl, i poželjno je da ima duže grlo. Kada otvorite flašu pustite da odstoji makar minut, pa je tek onda sipajte u čašu. Zatim isto toliko sačekajte do prvog gutljaja, da bi se oformio pun ukus ovog divnog i žestokog pića.

Kako nam čaša pomaže da odredimo starost rakije?

Da biste mogli eventualno da procenite kvalitet i starost rakije – morate je prvo upijati očima. Čašu držite nasuprot izvora svetlosti, jer boja šljivovice ukazuje na to u kom buretu je stajala i koliko dugo. Dužim starenjem u hrastovoj buradi šljivova prepečenica dobija boju koja ima tonove od zlatno žute do maslinato žute, u bagremovim buradima dobija ton od limun do slamnato žute boje, dok u dudovim buradima dobija ton žute koji vuče na crveno.

Zatim čašu držite za stopicu i zavrtite je tako da tečnost pokvasi zidove čaše. Obratite pažnju na “suze“ koje se formiraju i padaju niz zidove. Što su suze deblje i sporije klize znači da je rakija starija.

Stare rakije uvek ostavljaju taj trag, jer su gušće, imaju više ekstrahovanih materija iz drvenih buradi u kome su odležala, ili nekih drugih neisparljivih jedinjenja. Međutim, ni ovde ne možete biti 100 odsto sigurno da je ovaj pokazatelj starosti rakije merodavan. Naime, efekat ovakvih “suze” može da se postigne i dodavanjem glicerina, koji takođe klizi niz čašu. Zato  obratite pažnju na to da li se suze sudaraju i preklapaju, što je slučaj kada su glicerinske, ili niz čašu klize svaka za sebe i paralelno – što je znak odlične, stare rakije, vrhunskog kvaliteta.