Rakija od kleke – klekovača je legendarna srpska rakija. To je vrsta rakije, prepečenice, koja se ne proizvodi samo iz plodova kleke (smreke), jer bi bila toliko jakog mirisa, da se ne bi mogla piti. Klekovača se dobija kada se zreli plodovi kleke ubace u “meku” šljivovicu ili neku drugu voćnu rakiju i ostave da puste svoje “sokove”. Zapravo, pre bismo mogli reći da se kleka koristi kao “začin” u prirodnim rakijama.
Ova vrsta rakije prepoznatljiv je brend užičkog kraja, a jedna od najpoznatijih i najstarijih rakija od kleke je upravo iz užičkog kraja, odnosno iz Bajine Bašte – “BB kleka”.
Kad god pričamo o rakijama ili nekom drugom alkoholnom piću, obavezna je napomena da se pije u umerenim količinama, ali za klekovaču baš važi to pravilo, jer je jaka i opora i dan danas se u našoj zemlji više koristi kao lek. Pa ako se “lečite” klekom, nemojte da konzumirate više od tri male čašice u toku celog dana. U suprotnom prestaje da bude lek i može izazvati oštećenje bubrega i druge zdravstvene probleme.
Živeli!
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Nastanak rakije od kleke
Niko ne zna kada je tačno nastala prva rakija od kleke – klekovača, i kada je neko u rakija od šljive dodao lekovite bobice kleke. Ali, stručnjaci objašnjavaju da, ako se zna da je tradicija proizvodnje rakije u Srbiji duža od 500 godina, kao i da je istorijski poznato da je kleka bila jedna od omiljenih biljaka u narodnoj medicini hiljadama godina, da je bila veoma važno farmaceutsko sredstvo i kod starih Srba, o čemu svedoče i zapisi u Hilandarskom medicinskom kodeksu iz 13. Veka, onda je izvesno da su Srbi bobice kleke dodavali u rakiju još pre nekoliko stotina godina, baš onako kao što su činili i sa mnogim drugim lekovitim travama i biljkama.
Klekovača je, najverovatnije, nastala kao pomoćno lekovito sredstvo, ali je sigurno da njen put od leka do popularnog srpskog žestokog pića nije trajao dugo. Najmanje dva veka je klekovača najcenjenija rakija na području Bajine Bašte, na Tari i na obalama Drine u Zapadnoj Srbiji. A, njen put od narodne medicine do srpskih kafana, restorana i barova zaokružen je 30-tih godina 20. veka, kada je u Beogradu nastao i prvi srpski originalni koktel – upravo na bazi klekovače iz Bajine Bašte.
Rakija od kleke – klekovača je legendarna srpska rakija se dobija kada se zreli plodovi kleke ubace u šljivovicu ili neku drugu voćnu rakiju i ostave da puste svoje “sokove”.
Proces dobijanja rakije od kleke
Proces dobijanja rakije od kleke je jednostavan, jer se ona, poput drugih rakija ne može praviti ni peći iskljućivo od plodova ove biljke. Samo se u “meku” rakiju šljivovicu (jačine oko 30 % vol), potope sveži plodovi bobica kleke u količini od 1% i ostave 30 do 40 dana na suncu, uz povremeno mućkanje. Za to vreme iz plodova kleke u šljivovicu prelaze aromatična i lekovita jedinjenja.
Ako se proizvodi industrijski, kao što je to slučaj kod “BB kleke”, onda se destilacija vrši zajedno sa plodovima kleke. Odvajaju se “prvenac” i “patoka” (III frakcija), a dobijena srednja frakcija – “srce”, je rakija sa dominantnim mirisom kleke. Destilat obično odležava u hrastovim buradima 3-6 meseci, što dovodi do dobijanja harmoničnog proizvoda dobrog kvaliteta.
Koje bobice kleke su dobre za klekovaču?
Pod nazivom klekovača smatra se destilat prevrele komine voća kome su dodati plodovi kleke, a koji sadrži najmanje 30 vol% alkohola. Rakija od kleke se, zapravo, dobija kada se u litar (češće) šljivovice ili (ređe) neke druge voćne rakije, na primer jabukovače, doda 15-20 zrelih plodova kleke. Nikako više, jer rakija tada dobija gorak ukus. Bobice kleke koje se koriste za klekovaču moraju da budu dvogodišnji plod kleke, nikako zeleni, jednogodišnji. Prave bobice za rakiju od kleke prepoznaćete po tamno, zagasito plavoj, gotovo ljubičastoj boji.
Kleka je, inače, izuzteno cenjena biljka, koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Najlekovitiji su plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime, a suše se na promaji, razastrti u tankom sloju. Čuvaju se u platnenim ili papirnim vrećicama.
Rakija od kleke je, takođe cenjena, jer se, kao u stara vremena, i danas koristi za “vidanje rana” i kao “ispomoć” u lečenju brojnih drugih bolesti. Žućkaste je boje i gorkastog ukusa.
Bobice kleke imaju smolast i aromatičan miris, a gorko-sladak ukus, pa su istovremeno mirisne i smolaste, u svakom slučaju veoma aromatične
Branje plodova kleke
Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se kleka nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom ( i “bolno”, jer iglice kleke znaju dobro da Vas bocnu), zato se preporučuje da se pod drvo stavi odgovarajuća prostirka i klekinje motkom pažljivo stresu. Razasrte u tankom sloju, suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu. Posle sušenja potrebno je odstraniti svu nečistoću – iglice, grančice i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.
Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima. To je zimzelen grm visine od 0,5, pa sve do 7 m, sa veoma uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova. Bobica je jajastog oblika, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada postaje tamno-plava i okrugla.
Kleku je, kažu iskusni berači ovih lekovitih plodova, najlakše brati kada je “udari” prvi-drugi mraz, jer lakše opada.
Kleka se, osim za klekovaču, koristi i pri pravljenju kobasica, pripremanju jela od divljači, pa i omiljenog pića Engleza – džina, zato ovu rakiju mnogi i zovu srpski džin
Sadržaj kleke
Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja, sa mnogo terpena, zatim 4 % šećera, gorke materije juniperina, koje “ne dozvoljavaju” da bobica u litri rakije bude više od 20, te 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan… Mladi izdanci i iglice kleke sadrže i vitamin C.
Drvo i iglice kleke prilikom sagorevanja razvijaju balzamičan miris. Bobice imaju smolast i aromatičan miris, a gorko-sladak ukus, pa su istovremeno mirisne i smolaste. Ukus iglica je smolast, nešto gorak, ali aromatičan. Upravo to je osnovna karakteristika ove biljke, koja je nadaleko poznata po izvanrednim lekovitim svojstvima, ali i kao nezamjenljiv dodatak, osim u rakiji, i pri pravljenju kobasica, pripremanju jela od divljači, pa i omiljenog pića Engleza – džina.
Zato ne čudi što mnogi kažu da je rakija od kleke – klekovača, zapravo srpski džin.
Rakija od kleke je lekovita, ali nemojte da konzumirate više od tri male čašice u toku dana, jer u suprotnom može izazvati oštećenje bubrega
Kleka kao lek
Česta stanovnica naših šuma i planina, kleka je prava riznica lekovitosti. Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega…
Rakija od kleke je takođe lekovita i upotrebljava se u slučaju bolesti bubrega, nazeba, kašlja, vodene bolesti, astme i mnogih drugih zdravstvenih tegoba. Klekovača se primjenjuje i za masiranje bolnih i otečenih zglobova, kao i za lakše izmokravanje.
Rakija od kleke – cena
Gotovo sedam decenija, od 1953. godine, sa osnivanjem BB destilerije, rakija od kleke postaje brend ne samo u užičkom kraju, već i na prostoru bivše Jugoslavije, pod imenom BB Klekovača. I danas je klekovača zaštitni znak ove destilerije, a za 0.7 l njihove čuvene rakije od kleke potrebno je izdvojiti od 1.900,00 do 2.050,00 dinara. I destilerija Stara sokolovka, nije zaobišla proizvodnju ove sjajne rakije, pa ćete za njihovu Staru kleku u boci od 0.7 l, dati oko 3.300,00 dinara. Na sajtu vinotekabeograd, pronaći ćete još nekoliko vrsta klekovače koja se proizvodi u raznim srpskim destilerijama, po ceni od 2.030,00 dinara, pa naviše.
