“Znaš li draga onu šljivu ranku…”, stih je iz poznate narodne pesme koja se već decenijama peva i pevuši po Srbiji. Sve u slavu ljubavi i ove stare autohtone srpske sorte šljive. I kažu znalci da je jedna od najboljih šljiva za rakiju – šljiva ranka. Čuvena srpska autohtona sorta, čija se slava, zajedno sa brojem zasada, poslednjih godina uvećava, dobra je i za kupažu za rakiju od šljive požegače, ali za šljivu ranku slobodno možemo reći da je kraljica srpske šljive. Crvena ranka je poznata i kao darosavka, šumadinka, crvenjača, ranošljiva, šarošljiva… Spada među najstarije domaće rakijske sorte. Grane su joj krte i lako se lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Šljiva raka je jedna od najrodnijih rakijskih sorti.
Šljiva ranka spada u najstarije domaće rakijske sorte, ali i među najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Šljiva ranka – autohtona srpska sorta
Šljiva ranka je autentična i autohtona srpska sorta. Kao i još mnogo njih, i ona je nekada rađala na gotovo svakom imanju u Srbiji. Bila je sastavni deo skoro svakog srpskog domaćinstva, okućnice i pejzaža. Proteklih vekova srpska šljiva je imala veliki privredni značaj. Ali, brojne stare srpske sorte šljive su poslednjih decenija potpuno nestale ili se danas bore za opstanak. Iam i onih kojima se više ni ime ne zna, nestale su potpuno nezabeležene. Takva je mogla da bude i sudbina šljive ranke. Srećom, nije.
Šljiva ranka poslednjih godina ponovo privlači pažnju proizvođača, koji smatraju da današnje, “nove” sorte jesu dobre, ali nisu isto što i naše staro blago, poput dobre, rodne ranke. I ona je, kao i te sorte koje više niko ne pamti, rasla čistije i bliže prirodi, bez savremenih zaštita i pomagača. Šljiva ranka je i danas dokaz da je na našem prostoru bilo proizvodnje hrane bez hemikalija, ali ukazuju i na to da je takva proizvodnja moguća i danas.
Ranka je autentična i autohtona srpska sorta šljive, nastala kraj Aranđelovca, u selu Darosava, zbog tčega je zovu još i šljiva darosavka
Stare srpske sorte šljiva su imena dobijale po vremenu kada rađaju, po poreklu ili osobinama ploda. Takva imena je prihvatila i nauka. Ranka je, prema nameni plodova svrstana u rakijske, mada su njeni plodovi odlični i sveži za jelo, ali i za preradu u neke s+druge svrhe (džem, slatko, marmelada…). Za mnoge stare srpske sorte šljive, tako i za ranku, ne zna se kada su i pod kojim okolnostima dospele na naše prostore.
Šljiva ranka i da je kojim slučajem nestala, bilo bi je nemoguće zaboraviti, jer su odavno njeni plodovi pretkani u poeziju. Bila je isnpiracija mnogim narodnim pesnicima, pa je ona u odnosu na bilo koju drugu vrstu šljive, najviše puta opevana i tako svrstana u najstariju srpsku tradiciju. Smatra se da je nastala kod Aranđelovca, u selu Darosava, zbog toga u narodu poznata i kao šljiva darosavka.
Karakteristike i razmnožavanje šljive ranke
Šljiva ranka spada u najstarije domaće rakijske sorte, ali i među najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva. Rasprostranjena je u Srbiji i nešto je krupnijeg ploda. U odnosu na požegaču, uspeva i na siromašnijim i suvljim zemljištima. Prepoznaje se poo eliptičnim, srednje-krupnim tamnoplavim plodovima (plod je u proseku težine 15 – 17 g), prekrivernim voštanom prevlakom, takozvanim pepeljkom. Plod šljive ranke je sočan i prijatnog ukusa. Cveta nekoliko dana pre požegače.
Šljiva ranka je samobesplodna, a njen cvet nema razvijene prašnike. Kao oprašivaći mogu da posluže: crnošljiva, metlaš, trnovača, ali i ostale rakijske sorte. U zavisnosti od lokaliteta, sazreva krajem jula ili u prvoj polovini avgusta. Grane ove sorte šljiva su veoma krte i lako se lome pod teretom roda ili pri nekom malo jačem vetru. Kako nije samooprašiva i ima sterilan polen, šljivi ranki su potrebni oprašivači, pa se ne može gajiti u jednosortnim zasadima. Bez oprašivača (10 % od ukupnog broja stabala) zasadi crvene ranke ostaju nerodni. I zasadi sorti čačanska rodna i stenlej koji se nalaze u blizini mogu poslužiti kao oprašivači jer se period cvetanja podudara sa crvenom rankom.
Poslednjih godina sve je veće interesovanje za ovom sortom. Crvena ranka se lako razmnožava izdancima. Ukoliko se planira vađenje izdanaka za podizanje novih zasada potrebno je tokom maja ili juna pregledati matična stabla i utvrditi da li su zaražena virusom šarke šljive, pa tek ako se ustanovi da su stabla zdrava, posle opadanja lišća vaditi izdanke. Zbog ranijeg vremena zrenja plodovi crvene ranke manje opadaju i nemaju deformacija kao plodovi požegače sa stabala zaraženih virusom šarke.
Nekada je bila deo svakog srpskog imanja, okućnice i pejzaža, onda joj je pretilo nestajanje, da bi joj poslednjih godina proizvođači vratili život i stari sjaj
Rankovača gružanskog kraja
Gružanski kraj je danas deo naše zemlje u kome se najviše gaji šljiva ranka. Jedan od najvećih zasada šljive rake u Srbiji, nalazi se na Gledićkim planinama, na tromeđi kragujevačke, kraljevačke i rekovačke opštine. Prostire se na površini od 5 ha, a u vlasništvu je porodice Veljović. Rakija koju Veljovići prave od ranke na Gledićkim planinama u malom, kamenom podrumu autentične stare kuće prepoznala je Slow food organizacija, a pobornici ove specifične filozofije sporog uživanja u hrani, bore se za čuvanja tradicije u ishrani i negovanja lokalne kulture hrane i pića. Rakija koju Veljovići prave od njihove šljive ranke uvrštena je u 400 proizvoda iz celog sveta ovog pokreta koji promoviše lokalne proizvode.
Ova organizacija dala je 2012. godine i podršku za osnivanje Udruženja Crvena ranka, koje je nastalo zbog ostvarivanja ciljeva iz oblasti zaštite i obnavljanja autohtonih sorti šljive crvena ranka, unapređenju i razvoju turističkih, ekoloških i tržišnih uslova kao i kriterijuma za razvoj i standardizaciju proizvodnje rakije sa Gledićkih planina.
Specifičnost rakije od šljive ranke
Crvena ranka daje rakiju dobrog kvaliteta, a po količini rakije koja se dobije destilacijom je među vodećim sortama šljiva. Rakiju od crvene ranke renomirani proizvođači najčešće koriste za kupažu sa rakijom od požegače. Rakija koja se peče od šljive ranke specifična je zbog koštice ove vrste šljive. Naime, njena koštica je toliko tvrda da prilikom fermentacije i pečenja ne puca i samim tim ne ispušta u rakiju ono što je štetno. Naprotiv, ona i daje taj specifičan ukus rakiji. Svi će je prepoznati po tome što je meso ploda slepljeno s košticom.
Da bi se proizvela kvalitetna rakija od šljive ranke, mora da se poklopi nekoliko faktora, a pre svega:
- plodovi moraju da budu zreli
- temperatura što veća na dan kupljenja šljive
- proces previranja mora biti na što višoj temperaturi
- po previranju destilirati rakiju posle 2, 3, najviše 5 dana
- izdestilirana rakija mora da odleži
- odležavanje rakije od ranke traje najmanje 18 meseci
I kod pomenute porodice Veljović, jednih od najvećih proizvođača šljive ranke u Srbiji, rakija se pravi po tradicionalnom receptu. Sakupljaju se samo šljive koje su dobre za jelo. Fermentacija se obavlja u drvenim kacama od 21 do 25 dana. Kljuk se prepeče u bakarnim kazanima male litraže do 120 litara. Tako se dobija meka rakija, koja se odmah ili kasnije prepeče da bi se dobila ljuta. Tri meseca leži u novim hrastovim buradima, zatim šest meseci u buradima srednje starosti, a potom u starim hrastovim bačvama.
A znalci kažu da bolje rakije od rankovače nema. Proverite i živeli!
Bila je isnpiracija mnogim narodnim pesnicima, pa je u odnosu na bilo koju drugu vrstu šljive, najviše puta opevana i tako svrstana u najstariju srpsku tradiciju
Rakija od šljive ranke – cena
Ukoliko izuzmemo domaćine koji je prave na kvalitetan i tradicionalan način, od kojih možete kupiti rankovaču, znajući od koga i šta kupujete, čista rankovača je retkost u marketima širom naše zemlje. Upravo zbog toga što je kraljica među rakijama, i što njenih zasada trenutno nema na pretek u Srbiji, prepečenicu od ranke i nije baš lako naći. A i kad je nađete, za flašu od 0,75 l ćete morati da izdvojite minimum 3.150,00 dinara.
