IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
ROBERT BOŠKOVIĆ, GLUMAC I REDITELJ
Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja
i srpska gibanica su me “oduvale”!
Šira javnost Srbije i Beograda ga je, 2005. godine, upoznala kao Tea u TV seriji “Ljubav u zaleđu”. On je još pre toga upoznao Beograd, u kome sada živi i radi. Robert je Dubrovčanin sa zagrebačkom i beogradskom adresom. Glumac koji je zavoleo režiju, pa već šest meseci u Teatru i operi Madlenianum, režira za beogradsku publiku i goste srpske prestonice. Spojio se sa Madlenianumom preko Vesele udovice, koju je režirao za ovaj teatar, a koja je uvrštena u pet najboljih predstava protekle sezone u Srbiji. Usledila je i postavka svečanog koncerta Svetlosti pozornice, povodom Dana Madlenianuma, pa Poslednjih pet godina, mjuzikl njujorškog kompozitora Džejsona Roberta Brauna.
Robertova povezanost sa pozorištem i svim radostima, ali i poteškoćama koje ono nosi, ne čudi, jer se od ranog detinjstva “muva” po dubrovačkom teatru, a od devete godine, kada je zaigrao u predstavi Mirisi, zlato i tamjan, čak i glumi u njemu. Mjuzikl je, ipak, ono što ga i dalje neobično privlači, pa u Beogradu nema predstave koju nije pogledao u Pozorištu na Terazijama, matičnom Madlenijanumu, ali i svim drugim teatrima. A posle toga, voli da “skokne” u neki prestonički restoran na dobar zalogaj. Kao i većina umetnika, i Robert voli zanimljiva putovanja, lepo aranžiranu hranu i kvalitetno piće.
Za šest meseci, koliko živi u Beogradu, kaže, prestonicu je dobro upoznao, obišao je malo i kraljicu banja u Srbiji – Vrnjačku Banju, koja ga je oduševila, ali mnogo je još mesta u našoj zemlji, priznaje Robert, koje bi voleo i koja planira da poseti. I nije što mu je porodica Zepter domaćin u glavnom gradu, već od srca preporučuje njihove hotele, hranu pripremljenu u njihovom posuđu i makar kafu i zdravu poslasticu u najmirnijoj bašti usred centra Beograda – na Terazijama.
Robert je inače za čitaoce Premium Srbije snimio video šetnju po raznim lokacijama u Dubrovniku koju ćete gledati na našem Instagram profilu u IGTV formi. Pozdravio je nas i naše čitaoce sa Straduna, sa mesta gde su stepenice kojima se pela kraljica iz HBO serije “Igra prestola”, zastao ispred predivne pravoslavne crkve u Dubrovniku, koja se nalazi u centru Starog grada…
* Šta Vam ovih dana zaokuplja pažnju? Neki novi scenario? Ideja za novu predstavu? Ili želja da odete u prirodu i uživate u nekom “debelom hladu”?
– Ono što mi definitivno zaokuplja pažnju ovih dana je to da sam stigao kući, u Dubrovnik, napokon na godišnji. Ali mi je, ipak, od svega najlepše to što smo pre nekoliko dana završili sezonu u pozorištu Madlenianum, sa mojom operetom Vesela udovica. Nisam mogao biti s njima, što mi je grozno, ali rekli su da je bilo savršeno, da je publika bila oduševljena i da je sve bilo puno, da je bilo, pa skoro da se kaže ono kao u “dobra, stara vremena”. Sad ću malo da se odmorim u Dubrovniku, pa idem u Split, posle koga slede pripreme za sledeću sezonu, nešto za Beograd, nešto za Zagreb, nešto za još neke gradove… Ipak ću se sad, posle celokupne prošle sezone, najviše odmarati, pa se tome najviše i veselim. I, naravno, ponovnom dolasku u Beograd.
Rođeni Dubrovčanin, sa adresom u Zagrebu i Beogradu, sa svakom novom režijom, pozorišnom ili koncertnom, iznova puni salu beogradskog teatra Madlenianum
* Koji restoran u Srbiji Vam je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
– Iskreno, svuda gde sam jeo u Beogradu i okolini sam uživao. Ono što mi se najviše svidelo u Beogradu, a sad imam iskustva, jer sam je li već tu radio tri projekta, je kuhinja hotela Zepter, tamo gde sam inače i spavao, i živeo. Celokupna ideja porodice Zepter je da se ljudi zdravo hrane, i definitivno ono što oni koriste sa svojim loncima, posuđem i maslinovim uljem, i hrana koja se priprema bez masti – meso, povrće, potaži, je nešto kako ja pokušavam da se hranim, tako da su me baš oduševili u ovom hotelu. I na neki način su me “naterali” da to što sam pokušavao, sada sprovedem u delo. Pazili su na mene, gledali da imam dovoljan unos ugljenih hidrata, proteina i svega što treba, ali stvarno svakome mogu da pohvalim i preporučim hotel Zepter, na Terazijama, za ručak i uživanje u potažima, supama, glavnim jelima, a da ne kažem i u divnim, predivnim zdravim kolačima koje kod njih prave najbolji kuvari. To je nešto što mi je ostalo u pamćenju i svaki put se veselim toj kuhinji i načinu na koji me paze tamo.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto? Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Izdvojio bih svakako Karađorđevu šniclu, koja me je oduševila. I to je bilo jelo koje sam pokušao da napravim kada sam se vratio u Zagreb. Nije bilo loše, ali naravno da nije bilo baš onako kako sam jeo u Beogradu. I srpski ajvar je definitivno nešto što moram da izdvojim, hajde, još bismo mogli da kažemo da znamo i mi da napravimo ajvar, ali srpski je tako ukusan i mislim da bih mogao da ga jedem svaki dan. I gibanica je nešto čime sam se stvarno oduševio kad sam je jeo. I to mi je pravu srpsku gibanicu napravila i u pozorište donela Dragana Radaković! Zamislite, operska diva vam donosi gibanicu koju je sama pravila. Savršenu! Potpuno me je oduvala! Srpska jela su stvarno predivna, ali Karađorđeva šnicla me je sigurno najviše oduševila. Tu su i ćevapi, naravno, ali mislim da je to jelo koje svi mi nekako delimo, pa ih ne bih sad izdvajao. To mi je više neka standardna priča. I da, u kafeu Bar 32, imaju najbolje kiselo mleko u gradu! To je caffe u Zemunu, koji mi je super i koji ima uvek presavršenu atmosferu, divnu baštu i mnogo različitog alkohola!
* Najčudnije jelo koje ste probali?
– Najčudnije jelo koje sam jeo je bilo na Tajlandu. Naime, jeo sam skakavce i neke druge razne bube, jela na koja nisam navikao, ali moram da priznam da su mi bila super fora. Celokupna azijska hrana koju sam tamo probao je dosta čudnovata, ali zanimljiva. A inače, mogu reći da sam čak i klasičar u ishrani, pa volim sarme, punjene paprike, meso, povrće, pire… E da, i zmiju sam probao na Tajlandu, čak na dva načina, i to nije bilo tako loše. Ali su mi najčudniji bili skakavci i te razne bube koje se tamo jedu kao čips. Nije loše za nekoga ko nije baš ljubitelj tih stvari, ali ljudi zaista uživaju u tome.
ZAMALO, PA VATERPOLISTA
Da, malo je nedostajalo da karijera Roberta Boškovića ode u potpuno drugom pravcu, pravcu koji se očekuje od nekog rođenog na moru. Dugo se uporedo bavio vaterpolom i glumom, ali onda su, pred kraj srednje škole, ipak prevagnula “svetla pozornice”. Ne sumnjamo da bi ovaj glumac i reditelj bio i odličan vaterpolista, ali ipak brojni ljubitelji dobrih pozorišnih komada imaju sreću da nije odabrao taj put. Dok nije upisao Akademiju za dramsku umetnost, glumio je u 20 predstava. Profesionalnu karijeru započeo je u pozorištu Komedija mjuziklom Isus Hrist Superstar, a onda je igrao u brojnim predstavama, mjuziklima, operetama, paralelno radio u teatru Trešnja, snimao filmove, serije i TV emisije. Od 2008. do 2010. vodio svoje privatno pozorište, posle čega se sve više bavi produkcijom i režijom. Posebno su zapažene njegove režije opera koje su izvedene na Dubrovačkim letnim igrama, Hrvatskim narodnim kazalištima u Zagrebu, Zadru, Osijeku, Splitu… Od 2000. radi kao sinhronizator u animiranim filmovima. Dobitnik je Disney nagrade za sinhronizaciju u crtanom filmu Kralj lavova 2.
* Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Nisam pivopija, rekao bih da sam vinopija. Kako sam rođen na jugu, više sam ljubitelj crnog vina. A što se tiče rakija, jesam rakija tip, volim travaricu, šljivovicu i slične rakije, ali sada kako su moderne rakije od borovnice, kajsije, dunje, meda i sve ove rakije u raznim bojama, to je definitivno nešto što mi je fora. Medica, odnosno medovača, mislim da se i tako kaže, sa ledom mi je baš super. A od vina mi je draže crno nego belo, koje isto mogu i volim da popijem, ali nikad ne mešam vino sa vodom, to mi je navika iz detinjstva, jer je moja baka govorila, kad bismo pili crno vino: “Nemoj mešati krv sa vodom”. I to mi je ostalo urezano u glavu do dan danas. Može biti čaša vode sa strane, ali nikako voda u vinu.
godina je imao Robert kada je prvi put zaigrao u pozorištu, u rodnom Dubrovniku
godine osnovao svoj privatni teatar
predstave režirao za beogradsko pozorište Madlenianum
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Definitivno voćka u rakiji koju volim je dunja. I kajsija. Ali, ako ćemo sad pričati o rakijama koje baš volim, onda nije voćka, nego – med. Medovača, medica, je nešto što najviše volim, i rakija od borovnica. Ovo su sad moderne rakije, za razliku od šljivovice i ovih “old school” rakija koje takođe volim i definitivno su super, ali ako moram da izaberem jednu koja mi je najdraža, onda je to sigurno medica.
Sve do pred kraj srednje škole Robert se podjednako bavio vaterpolom i glumom, ali su ipak, pred upis na fakultet, prevagnula “svetla pozornice”
* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje “leži” je…?
– Nažalost, ni jedno. Probao sam ih puno, od svetlih tamnih, voćnih, bezalkoholnih alkoholnih… Išao sam u pivnice koje su imale više od 1.000 vrsta piva. Probao sam svako, dao sam šansu pivu… I ne ide. Nekako, uopšte mi taj ukus piva baš ne odgovara. Kiseo je i nije mi ni malo lep, ni ukusan, tako da, može sve drugo, osim piva.
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?
– Zepreso kafa! – naj naj najbolja ikada. I one njihove posude iz kojih se pije kafa, i onaj njihov šećer u kocki, ma sve je savršeno! Kavopija sam, dosta veliki. Ono što poslednjih godina pazim, je da ne pređem tri kafe dnevno. Posle 15h popodne moje pijenje kafe je, nažalost, gotovo, jer ne mogu da spavam. A mogao bih sigurno da ih popijem 10, i bilo je takvih situacija u pozorištu, popijem jednu drugu, treću.., šestu, sedmu.., i onda počnem da se tresem. A to nije dobro. I dok ovo pričam, prolazim Stradunom, glavnom ulicom Dubrovnika, Donjeg grada, ulice u kojoj se baš ispijaju kafe. Mi smo Dubrovčani, Dalmatinci, poznati po tome da volimo da sednemo u kafić i popijemo kafu, volimo polako da je pijemo i pričamo, i na kafi se sve stvari, ali sve, rešavaju i dogovaraju, verujte mi.
* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?
– Hotel Zepter Vrnjačka Banja, u koji su me vodili iz Madlenijanum pozorišta. Dakle, toliko sam se oduševio kad sam došao tamo, od kvaliteta hotela, spa, lekovite vode koja se tu nalazi i svih priča koje sam čuo o njoj, pozornice i programa koji su prebogati… To je svakako nešto što nikad neću zaboraviti, ujedno i moja definitivna preporuka za sve ljude koji nisu bili tamo. To iskustvo je nešto što ću pamtiti stvarno do kraja života.
od tada pozajmljuje glas Patriku Zvezdi i Gospodinu Kleštiću u crtaću Sunđer Bob Kockalone
* Mesto u našoj zemlji koje biste baš voleli da obiđete, i zašto?
– Mesto koje bih voleo da posetim su planina Tara i Bajina Bašta, opet zbog hotela Zepter, koji se zove Drina, jer uvek putujem u njihovoj organizaciji. Voleo bih da vidim tu netaknutu prirodu, koju sam video na slikama i o kojoj su mi pričali. Nekako kako postajemo stariji, ta mirnoća, predivna priroda, pa sad u ovo letnje doba, čak i da nije tako vruće, je nešto što bih voleo da vidim i osetim. To mi je neostvareni, mogu reći, san i želja. Ali, naravno, dolaziću ja još u Beograd i Srbiju i to je nešto sledeće što vi morate videti i nešto što ja moram videti. Nadam se da ću uskoro otići tamo i uživati u svakom minutu.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Odgovor je identičan kao onaj na pitanje putovanje po Srbiji koje nikad neću zaboraviti. Dakle, moja preporuka definitivno je Vrnjačka Banja i hotel Zepter. Ono što taj hotel i celokupna organizacija tamo nudi je zaista vrhunski. Odlično uređenje, voda koja leči, savršen spa centar, letnji program i njihova bogata pozornica. Ali, osim hotela, restorana i spa centara bih, ipak, svima koji dođu u Beograd, obavezno preporučio je da makar jednom dođu u pozorište Madlenijanum i da pogledaju jednu od predstava tamo, da li bila to opera, opereta, mjuzikl, drama ili balet. Naravno, ono što možete videti su i neke od mojih predstava, tako da ako ste bili u Srbiji, a niste bili u Madlenijanumu, mislim da ste nešto propustili. To kažem kao čovek iz pozorišta. A, ako nekoga nešto drugo zanima, neka ode da vidi neke druge stvari.
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme? Inspirišu li Vas klaberi da i Vi nekad plešete do jutra i u koje gradske klubove onda odlazite?
– Stvarno mislim da gde god da odete, noćni život u Beogradu provešćete se sjajno, i noćni život srpske prestonice je nešto što svako treba da iskusi. Ja sam već ušao u godine u kojima, ako zaspim oko 5, 6h ujutro, drugi dan mi je već onako, malo težak. Tako da, noćni život, splavovi i sve to “malo teže”, stigle godine. Ali, ono što me je oduševilo u Beogradu poslednje dve godine, je Beograd na vodi. Ko god da je radio taj projekat, stvarno svaka čast. Odlična ideja, odlična izrada, način na koji se radi je baš onako evropski i definitivno mi se to sviđa. A ako ste za noćni život u Beogradu, stvarno mislim da gde god da odete, sigurno ćete se odlično provesti, jer Beograđani uvek naprave dobar party, Beograđani su jako topli ljudi, susretljivi, otvoreni, prijatni, tako da je meni uvek gušt vratiti se u Beograd.
