IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
STEVAN ALEKSIĆ, ILUSTRATOR, SCENOGRAF, PROFESOR NA FSU U BEOGRADU
Bojama
glumce pretvaram u ikone
Pored scenografije bavi se izradom vizuelnih koncepata za film, ilustrovanjem filmskih plakata, glumom, režijom, montažom, grafičkim dizajnom, ilustracijom, kreativnim pisanjem.
Vizuelni umetnik, scenograf, ilustrator, glumac, režiser, montažer, grafički dizajner, kreativni pisac, profesor… Sve je to Stevan Aleksić, koji je još za vreme studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek scenografija, radio na velikom broju projekata za film, televiziju i pozorište. Sada ima već 15 godina dugu profesorsku karijeru na beogradskom Fakultetu savremenih umetnosti. U saradnji sa majstorom specijalnih efekata, filmske maske i šminke Miroslavom Lakobrijom, kao član udruženja Mladi Kadrovi kreira nezavisne filmove za festivale kratkog metra, koji se održavaju u zemljama bivše Jugoslavije. Godinama je bio i aktivni član kreativnog tima Festivala Srpskog Filma Fantastike, kreator je vizuelnog identiteta Festivala i nagrade festivala.
Ukoliko ste filmofil, verovatno ste neki od ilustrovanih filmskih plakata posebno voleli, a možda ga je upravo stvorio naš sagovornik – Stevan Aleksić. Godinama se već bavi ilustracijom plakata za filmove, a da je dobar u tome, potvrdio je nedavno i prestižni svetski sajt AMP – Alternative Movie Posters, svrstavajući ga na treće mesto svoje čuvene liste za filmski plakat Terminator 2: Sudnji dan. A nije mala stvar kada ste pri vrhu liste vrsnih svetskih ilustratora alternativnih filmskih plakata! Zato sa Stevanom počinjemo razgovor sa pitanjem šta za njega znači to priznanje i kako se osećao kada je saznao za njega?
– Nagrade uvek prijaju jer su potvrda da dugotrajan i posvećen rad nije uzaludan. Već četiri godine ilustrujem filmske plakate, tako da je ovo priznanje znak da sam na dobrom putu i da treba da nastavim. Sajt AMP je renomirani svetski trezor u kome se svaki dan skladište ilustrovani filmski plakati koje kreiraju umetnici, ilustratori, grafički dizajneri širom planete. Veoma sam ponosan što se u toj neverovatnoj galeriji nalazi sedam mojih radova. Najdraže mi je to što sam baš plakatom za Terminator 2: Sudnji dan uspeo da se nađem na trećoj poziciji TOP 10 liste, iz razloga što je taj film jedan od najdražih naslova uz koji sam odrastao, velika inspiracija, kao i jedno od najznačajnijih ostvarenja u kinematografiji našeg vremena.
* Koliko truda, rada i odricanja stoji iza uspeha? Kako se postaje uspešan u poslu kojim se Vi bavite?
– Uspeh nije zagarantovan, a kada se desi može se pripisati nizu povoljnih okolnosti u trenutku dok vredno radite ono što svim srcem volite. Do uspeha se suštinski dolazi jasnom vizijom, apsolutnom verom u sebe, u talenat koji svakim danom unapređujete. Morate imati cilj. Moj je od vajkada bio da svojom umetnošću održim sećanja na prave vrednosti, davna vremena, na prostor i ljude koji su ostavili traga pogotovo na filmu. Čini mi se da je najteže “uspeti” u svom sokaku. Kada priznanje stigne sa druge strane zemljine kugle, tek tada počinju da reaguju i bude se oni koji su čkiljavo prelazili preko vašeg angažmana. Od priprema za upis na Fakultet primenjenih umetnosti pa sve do danas, nisam stao sa radom i trudom, bez obzira što sam odavno profesor. Na polju umetnosti, bitka je neprestana.
Plakat koji je radio za jedan od najdražih filmova uz koji je odrastao – Terminator 2: Sudnji dan doneo mu je 3. Poziciju na TOP 10 listi prestižnog AMP sajta
* Nije lako baviti se umetnošću?
– Da bi opstao moraš poput lokomotive da juriš. Uvek si na startnoj poziciji za novu trku. Dolaze mlađi, spretniji, veštiji, talentovaniji. Takvima predajem već dugo i vidim tu divnu glad za spoznajom, za učenjem tehnika. Mladi umetniici danas imaju veliku prednost u odnosu na moju generaciju jer hardver i softver napreduju munjevito, te oni u najranijim danima dolaze u kontakt sa čarima digitalne ilustracije, animacije, trodimenzionalnosti… Odricanja su neminovna ukoliko umetnik želi pozitivne rezultate. Često sam umeo da propustim kojekakve vidove zabave, kako bih učvrstio svoju veštinu, provodeći sate i sate za papirom, platnom, digitalnom tablom sa olovkama i četkicama u rukama. Na kraju, ponavljam, najvažnije je da voliš ono čemu si odlučio da daš svoje vreme, čitavo svoje biće.
* Vizuelni ste umetnik, scenograf, ilustrator i profesor na Fakultetu savremene umetnosti u Beogradu.. Da li se te uloge nadopunjuju i koja od njih Vam je negde najdraža?
– Kao neko ko predaje već petnaest godina na umetničkom Fakultetu, često odam sebi priznanje uz kafu i kolač, za entuzijazam koji me nije napustio. Svaki odlazak na posao, za mene je radost. Na prvom mestu, bezuslovno poštovanje prema kolegama studentima, vodi do kvalitetne nastave. Poput Džona Kitinga u tumačenju maestralnog Robina Vilijamsa, u filmu Društvo mrtvih pesnika, uvek sam spreman da poletno držim pažnju. Predajem filmsku i pozorišnu scenografiju i ilustraciju. S obzirom na to da je osnovni jezik komunikacije na predmetima crtež, kojim se služim i van nastave, sve što njime postignem u okvirima vannastavnih aktivnosti, kroz istraživački rad i projekte, motivacija je studentima da kroz maksimalno angažovanje i delovanje na raznim poljima, mogu pronaći sebe i učvrstiti interesovanja u specifičnim segmentima grafičkog dizajna, gejm arta, ilustracije, filma, televizije i teatra. Mogu odgovorno reći da se moje uloge prepliću i da ih podjednako održavam u životu.
* Kada ste se zaljubili u ilustraciju?
– Od najranijeg detinjstva postojao je jak nagoveštaj crtačkog talenta, moć zapažanja okoline kao i detalja, i prenošenja svega toga na papir. Paralelno sa crtanjem i slikanjem, interesovanje mi se širilo ka ilustraciji, filmu, pokretnoj slici. Zavoleo sam sedmu umetnost u potpunosti, čitav mehanizam nastajanja filmskog dela me je obuzeo, počeo sam da se interesujem za režiju, glumu, montažu slike, filmski plakat, scenografiju. Posle srednje škole za dizajn upisao sam Fakultet primenjenih umetnosti, odsek za scenografiju, kao prvi na listi. Moja odluka je bila sigurna, želeo sam da ilustrujem razne svetove u kojima će glumac izneti svoj lik. Istraživanje prostora u službi filmskog dela, slično je detektivskom poslu. Što više informacija pružiš o periodu u kome se odigrava priča, o okolini u kojoj jedan karakter diše, time potpomažeš ubedljivosti i verodostojnosti dela, likovno objašnjavaš emotivno stanje karaktera u datoj vremenskoj liniji, u prostoru koji ga okružuje saznajemo kakav je on čovek.
* Znači, vizuelizacija je ključna?
– Vizuelizacija je ključna od epohe, do naučne fantastike. Kada rekonstruišeš prošlost, vodiš računa o svakom detalju uz reference i nema mesta za greške u scenografskom poslu. Pravljenje skica, crtanje i kolorisanje je najlepši proces, to je početak dugotrajnog posla. Moj omiljeni segment jeste ilustrovanje važnih scena, kadrova, takozvani prostorni koncept art, odnosno udaranje temelja u scenografskom poslu. Kada sam bio klinac, vazda sam bio opčinjen slikovnicama, prepunih sjajnih ilustracija, raznih domaćih i stranih autora. Ilustrovani filmski plakati hipnotisali su me sa zidova video klubova koje sam posećivao redovno, od sredine osamdesetih, pa čitavih devedesetih, sve dok se VHS format nije ugasio.
i više plakata ilustrovao je Stevan za filmove koji su na njega veoma uticali
Najbolje što Srbija pruža je – inspiracija
S obzirom na to da je Premium Srbija online magazin koji se bavi onim najboljim iz naše zemlje, pitli smo i Stevana šta bi to po njemu bilo:
– Najbolje što je meni Srbija pružila jeste inspiracija. Ovo je plodno podneblje koje se pokazalo kao jedinstven rasadnik talenata. Da sam se rodio negde drugde i da sam imao sve, verovatno ne bih bio ovo što sam danas i ne bih se bavio nečim najlepšim a to je umetnost. Da citiram Andrea Malroa: “Umetnost nije ukras dokolice, ona je teško osvajanje, jedna od odlučujućih odbrana čoveka od sudbine… Umetnost je antisudbina.“
* Šta najviše volite da crtate?
– Kao neko ko se profesionalno bavi filmom, bilo je sasvim prirodno da uz scenografiju koja iziskuje kreativnost prvenstveno na papiru kroz besomučno crtanje prostora, na red dođu i karakteri kroz filmski plakat. Sve je povezano i čini kreativni voz sa mnogo sjajnih vagona. Smatrao sam, takođe, da je potrebno da se uhvatim u koštac sa oživljavanjem filmskog plakata, vraćajući mu stari sjaj, tradicionalno ilustracijom. Mogu da podvučem da najviše volim da crtam filmske plakate. Inspirišu me uzori iz bliske prošlosti kao i savremenici koji deluju na polju mog interesovanja. Dugo se zabavljam skiciranjem kompozicije, razmeštajući karaktere po formatu, zatim sledi proces iscrtavanja koji traje od deset do petnaest dana za jedan plakat.
Filmski plakat je prvi susret publike sa filmom, prvi udar na čula posmatrača, stoga on mora da pruži ruku i povede gledaoce kroz portal u jedan fantastični svet
* Neki od Vaših najuspešnijih radova vezuju se za domaću kinematografiju – Crni bombarder, Šmeker, Poslednji krug u Monci, Tito i ja, Davitelj protiv davitelja, seriju Senke nad Balkanom… Morate li da volite film da biste tako uspešno dočarali njegovu esenciju na plakatima?
– Veliki broj filmova ostavio je snažan pečat u istoriji domaće kinematografije. U zemlji koja više ne postoji snimljen je impresivan kontigent neponovljivih naslova koji do danas sijaju visoko na lestvici. U poduhvatu vraćanja slave filmskom plakatu birao sam ona ostvarenja koja izuzetno volim, koja sam često reprizirao, uz koje sam se smejao, uz koje sam plakao, koji su mi budili maštu, mnoga pitanja, čije sam glavne junake doživljavao kao bliske u periodu detinjstva i odrastanja. To su filmovi meni jako dragi, te oni koji bude uspomene i emocije na vremena koja se više neće vratiti. Do sada je nastalo više 60 plakata. Radim za svoju dušu, ali takođe radim i po porudžbini. Lista filmova koji čekaju na svoj ilustrovani plakat je veoma dugačka, te me čeka mnogo posla. Od malena sam bio fasciniran plakatima, njihovim kompozicijama, koloritom, crtežom velikih majstora. Kultni domaći naslovi zaslužuju adekvatnu prezentaciju, jer smatram da nisu imali prigodan tretman u vremenu u kome su nastali. To su većinom bili grubi kolaži sastavljani ovlaš od fotografija nastalih na snimanju. Nije se pridavao veliki značaj izgledu i kompoziciji, te se u meni probudila želja da počnem projekat – omaž jugoslovenskoj kinematografiji, zlatnom periodu filma. Moj duboki naklon velikanima.
* Šta su izazovi u Vašem poslu?
– Ono što je najvažnije jeste da svojim radom inspirišem mlade, one koji ne znaju mnogo o prošlim vremenima, koji nisu svesni kakav je život živela moja generacija i koji ne poznaju dovoljno jugoslovenski film. Dobio sam mnogo potvrda koje govore da se mladi ljudi, kada ugledaju moje ilustrovane plakate, odmah odlučuju za potragu određenog filma na internetu. Dobijaju veliku želju da pogledaju te stare domaće filmove, jer im plakat probudi interesovanje. Veliki izazov u svakom poslu jeste trajati, ostati dosledan i svoj u vreme brzih promena na trusnom tlu.
Stevanovih radova nalazi se na sajtu AMP, renomiranom svetskom trezoru ilustrovanih filmskih plakata
godina radi kao profesor na Fakultetu savremene umetnosti u Beogradu
* Koji plakat svetske ili domaće kinematografije Vam je žao što ga baš Vi niste uradili?
– Kako se decenijama inspirišem i parim oči analizirajući plakate velikih svetskih ilustratora uz koje sam odrastao, sazrevao i kristalisao afinitete, ta dela ne mogu zamisliti drugačije. To su savršeni poduhvati. Smatram da su pojedini autori rođeni kako bi nam podarili kultne plakate, čija vrednost samo raste u vremenu koje promiče. Tu sam da ponudim alternativnu verziju plakata filmova koje obožavam, ne dirajući originalno rešenje, već odajući počast kroz novo ruho. Pomenuću nekoliko fascinantnih filmskih plakata koje posedujem u kolekciji i koji me pokreću u poslu – Pikasov plakat za Neretvu, zatim plakati za domaće filmove Užička Republika, Vrhovi Zelengore, Dečko koji obećava, a od stranih tu su Blade Runner, Indiana Jones trilogija, Povratak u budućnost trilogija, Vatrene Ulice, Žaoka, Plamen nad Smirnom, Gunisi, Armija mraka, Velika gužva u kineskoj četvrti i mnogi drugi.
Stevanova beležnica
A na pitanje kako jedan uspešan srpski ilustrator provodi radni dan, Stevan odgovara:
– Ako ne spremam predavanje onda tragam za video tutorijalima na inetrnetu, putem kojih mogu saznati nešto novo u oblastima ilustracije. Slušam intervjue umetnika, glumaca, reditelja. Pogledam obavezno neki stari film koji me instant vrati u bezbrižno detinjstvo. Napišem koju priču o odrastanju u Jugoslaviji i time dopunim Stevanovu beležnicu, koja će uskoro doživeti štampano izdanje. Uz dobru muziku osamdesetih, radim na novom plakatu. Crtam dok se ruka i oči ne zamore.
* Poslednji plakat koji ste radili je za film “Crna udovica”, koji takođe “kupi” dobre kritike. Koliko je plakat za neki film sastavni deo te priče? Čini se kao da malo ljudi obraća pažnju na njih, a s druge strane, upravo plakat može privući publiku da pogleda neki film ili seriju?
– Filmski plakat je prvi susret publike sa filmom koji će gledati u bioskopu, prvi udar na čula posmatrača, stoga mora da pruži ruku i povede gledaoce kroz portal u jedan fantastični svet. Filmske zvezde na ilustrovanim plakatima dobijaju potpuno novu dimenziju, njihova uloga je pojačana, akcentovane su sve njihove karakteristične crte i harizma. Cilj dobro ilustrovanog plakata jeste da glavne glumce prikaže kolosalno, moćno kako bi im se dodatno divili u ulozi koju igraju. Plakat je jedan od instrumenata koji dobre glumce pretvara u ikone za sva vremena. U koliko se doda i adekvatno okruženje, naglašena atmosfera i akcija, uz dobar izbor fonta koji pomaže naslovu filma, to je definitivno uspešan marketinški potez i vredno umetničko delo kakvo poželimo da imamo uramljeno na zidu. Filmski plakat nikako nije prevaziđen, lagano se vraća na velika vrata u filmskim studijima koji shvataju njegovu važnost i dugu tradiciju. Istorija filmskih plakata je bogata, te se kroz nju promaljaju veliki umetnici, veterani kao što su Drew Struzan, John Alvin, Bob Peak, Richard Amesel. Ovi sjajni artisti su u periodu sedamdesetih i zlatnih osamdesetih godina bili najproduktivniji i ostavili pečat svojim besmrtnim ilustracijama za čuvene filmove u riznici kinematografije.
* Kada radite neki plakat, kako znate kad je gotov, kada ne treba više da se povuče ni jedna jedina linija?
– Uvek imam jasnu viziju kako će plakat izgledati. Nakon što pogledam film, bez obzira na to što pojedine naslove zaista znam u dušu, izdvojim i skiciram karakteristične scene u kojima su glumci jedinstvenih ekspresija, poza, onakvi kakve ih dobro poznajemo, kakve ih volimo. Često kada pomislim da sam posao završio, sutradan se desi da izmenim poneki detalj. Dugo posmatram plakat pre no što stavim potpis. U nekom trenu kada steknem osećaj da me u potpunosti zadovoljava celina, da je dovoljno uzbudljiva kako koloristički, tako scenama u kojima se odvija određena akcija, nađem se u cipelama onog malog Stevana koji je otvorenih usta i krupnih očiju zijao u plakate ispred bioskopa Kozara, Zvezda, 20.oktobar i ushićeno izgovarao “wow”, cimajući tatu za rukav. Tada znam da je plakat završen i spreman da se prošeta međ svet.
