IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
ZORAN NIKOLIĆ, NOVINAR I POKRETAČ ATRAKTIVNE TURE „BEOGRAD ISPOD BEOGRADA“
Na stotine hiljada Beograđana, ljudi širom Srbije, pa i onih koji dolaze iz inostranstva šetali su se sa njim – ispod Beograda. Atraktivna turistička priča „Beograd ispod Beograda“, plod je dve velike ljubavi – prema ovom gradu i prema zanimljivim pričama, koje je novinar „Večernjih novosti“ Zoran Lj. Nikolić stvarao i živeo godinama. I još to radi, čini se, sa većom strašću nego ikada.
Istorija glavnog grada naše zemlje je bogata i burna, a njeni tragovi dosežu do nastanka Vinčanske kulture, duge više od 7.000 godina. Tragovi brojnih naroda i istorijskih događanja i dalje su negde u utrobi Beograda.
U turama koje ovaj vrsni novinar organizuje svakog vikenda (nekad i radnim danom) otkrićete i Vi neke od najvećih tajni grada ispod grada – Rimski bunar, tajne prolaze i tunele, vinske lagume i brojne misteriozne i tajanstvene zanimljivosti. Mnogo toga je još u fazi istraživanja, a oni koji su otvoreni i kroz koje Vas Zoran Lj. Nikolić vodi, svakako su atrakcija koju morate videti.
Zoranove priče o Beogradu i iznad i ispod Beograda ostavljaju bez daha, a zanimljiv je sa njim i razgovor uživo, pa za Premium Srbiju počinjemo pitanjem kako je, zapravo, otkrio ovu čudnovatu atrakciju „Beograd ispod Beograda“?
– Bio je to kraj devedesetih godina kada sam, kao mlad novinar, pisao priču o najstarijoj sačuvanoj kući u Beogradu – živo se seća Nikolić. – To je zdanje koje postoji i danas u Ulici cara Dušana 10. Bila je to jedna od šest identičnih kuća, koje su u istoriji zabeležene kao Flašmanove kuće, po izvesnom Elijasu Flajšmanu. Zdanje je napravljeno 1726. godine u doba kada Austrija vlada Beogradom između 1717. i 1739. godine. Misteriozan deo priče bio je vezan za tajni prolaz koji je verovatno vodio od ovog zdanja prema Donjem kalemegdanskom gradu.
Zoran Nikolić na snimanju
* Tog prolaza danas nema na mapi ture koju radite?
– Na žalost, nismo nikada mogli da dokažemo njegovo postojanje, jer su ostaci tog hodnika sigurno uništeni do danas. Od vremena kada je Flajšman napravio ovu kuću pa do danas, napravljene su brojne višespratnice čija izgradnja je tražila dublje temelje i na taj način definitivno izmestila ovaj tunel u nedohvatljivi deo istorije. Međutim, tek tada smo se dr Vidoje Golubović i ja intenzivnije zainteresovali za ovu temu. Tako je postepeno nastala knjiga „Beograd ispod Beograda“. Tek su nas čekali izazovi poput Tašmajdanskih pećina, Rimskog bunara, zemunskih laguma...
Knjige
Nikolić je autor i nekoliko knjiga, a gotovo sve su, logično, vezane za naš beli grad.
– Sve je počelo sa „Beogradom ispod Beograda“ koju sam napisao sa mojim dragim prijateljem dr Vidojem Golubovićem – ponosan je Zoran. – Ona je zaista postala bestseler tokom protekle dve decenije. Tu su još i „Masonski simboli u Beogradu“, jer sam hteo da proučim kakve tragove na arhitekturi grada su ostavili slobodni zidari, zatim je nastala dvotomna knjiga „Tajna Novog Beograda“ koju sam uradio sa svojim kumom i kolegom Mirkom Radonjićem. Te dve knjige nedavno su spojene u jednu, koja deluje zaista impresivno. Veliki hit je i roman „Grad tajni“ koji je beletrističko delo, tako da sam u njemu napravio iskorak u nešto sasvim drugo. Eto i takav pristup je našao topao prijem kod publike. Najzad, veliku pažnju Beograđani su posvetili trotomnoj knjizi „BG priče“ koja je trenutno hit, a predstavlja zbir najinteresantnijih priča koje sam skupio tokom petogodišnjeg istraživanja.
p.s. Autor ovog intervjua iz iskustva tvrdi da ukoliko nekome pozajmite Nikolićevu knjigu, znajte da je nećete dobiti natrag. Toliko su zanimljive i dragocene.
* Od kada organizujete putovanje ispod našeg grada? Koliko se sve promenilo od tada do danas?
– Tura koju organizujemo od 2012. godine po istoimenoj knjizi podrazumeva četiri podzemna objekta: Rimski bunar, vojni bunker, Veliki barutni magacin i vinske lagume u Karađorđevoj ulici. Dakle, oko polovine vremena posetioci su u objektima, a pola napolju. Beogradska tvrđava je nepresušan izvor najrazličitijih priča, tako da gostima često puštam inicijativu da postave pitanje, a potom se ja rukovodim njihovim interesovanjima. Zato kažem da tura nikada nije ista, već da priče same „dolaze“ u nju, po želji i potrebi posmatrača.
* Koji su to ljudi koje vodite ispod Beograda?
– Posle ovog dugogodišnjeg iskustva odvažno mogu da kažem da su Beograđani mnogo više zainteresovani za istoriju i tajne svog grada nego što im to mediji dopuštaju. Bukvalno je tako. Kroz ture je prošlo bar stotinu hiljada ljudi, a pretpostavljam da ih je i dvostruko više. Bilo je tu bezbroj humanitarnih i besplatnih obilazaka, kada su se odigravali veliki gradski jubileji. Zato odgovorno tvrdim da ovaj grad ima ogroman duhovni potencijal u ljudima koji su prosto „nevidljivi“ u javnosti. To su obrazovani i lepo vaspitani ljudi koji nisu interesantni aktuelnom medijskom folkloru.
Ulaz u Tašmajdansku pećinu u vreme izgradnje Crkve sv. Marka
* Da li su to, uglavnom, Vaši gosti na ovim lepim proputovanjima?
– Da, oni su moja najčešća publika. Ali, oseća se, potom, i nadolazak mlađe generacije čiji potencijal ne bih potcenio. To su ljudi koji imaju osećaj i za pravdu i za umetnost. Na njih ovaj grad mora da računa u budućnosti. U sadašnjem, duhovno obezličenom i materijalnom svetu sve neumoljivo vodi ka dekadenciji. A to nikada nije bio baš lep period postojanja bilo kojeg društva. Zato se uzdam u narednu generaciju. Ova koja je trenutno aktuelna je već mnogo toga upropastila.
* Koliko ste tura za sada radili?
– Zaista nisam vodio preciznu evidenciju. U stvari, vodile su je agencije sa kojima sam sarađivao, ali neke više ne postoje, turizam je najviše bio na udaru ovih belosvetskih boleština. Ali, sigurno se radi o hiljadama tura. Već dugo sarađujem sa agencijom „Boreas“ koja se nalazi u Ulici Gavrila Principa i oni su mi sjajan oslonac. Osim obilaska tajanstvenih objekata na Beogradskoj tvrđavi, nakratko su postojali i obilasci Tašmajdanskih pećina. To je ipak prostor koji je, verovatno, najatraktivniji turistički potencijal ovog grada. Na žalost, pećine trenutno traže delimičnu sanaciju i ulaganje koje grad trenutno ne može da izvede.
* Kroz Tašmajdansku pećinu ste vodili i neke od čelnih ljudi Beograda, ali i stranaca?
– Do sada sam tamo vodio tri gradonačelnika, Nenada Bogdanovića, Sinišu Malog i Zorana Radojičića, koji su želeli lično da stvore uvid u ogroman potencijal ovog mesta. Nadalje, oduševljenje ovim prostorom pokazao je i generalni sekretar Svetske turističke organizacije Taleb Rifai, kada je nedavno gostovao u Beogradu. Svi su oni reagovali krajnje pozitivno, ali za sada pećine zjape prazne.
* Zbog čega Vam je ona najzanimljivija?
– Da vas podsetim, u tašmajdansku stenu su udarali poslednji talasi Panonskog mora, potom su Rimljani odatle vadili kamen da bi bio napravljen Singidunum, zatim nastavljaju Turci… Tokom oba svetska rata pećine su korišćene, tako što su se u njima tokom Prvog svetskog rata skrivali žene, deca i nejač, da bi u Drugom svetskom ratu Nemci ovde napravili podzemno sklonište. Dakle, to je jedna posebna istorijska vertikala ovog grada koje današnjicu spaja sa prapočecima.
* Vi ne zalazite samo u utrobu Beograda, turistima grad pokazujete i sa njegovih reka?
– To su bile povezane priče. U „Novostima“ su pet godina izlazile „Beogradske priče“ koje sam pisao i uređivao. Sadašnji, moderni trendovi menjaju tokove i „sele“ ih u elektronsku formu. Međutim, bio je to odličan mehanizam da naučim mnogo toga od svojih gostiju, koji su mi, kasnije, bili odlični sagovornici za novinske priče i knjige. Kada bi gosti osetili ozbiljnost pristupa, otvarali bi neke svoje, zaboravljene porodične arhive, fotografije i uspomene koje su bile zlata vredne. Zato moram da priznam da se proteklih decenija odigrala jedna divna simbioza u kojoj su mi čitaoci bili sjajni gosti na turama, i obratno, turisti su bili izuzetno slikoviti sagovornici za novine. S druge strane, prijateljstvo sa brojnim istoričarima, arheolozima, stručnjacima za arhitekturu i drugim ekspertima uvodilo me je u poziciju „između nauke i publike“ u kojoj sam propagirao naučna saznanja koja mnogima nisu bila dostupna, a meni ih otkrili moji prijatelji stručnjaci.
* Koji deo Beograda vam je najdraži i najatraktivniji?
– Tašmajdanski park u meni rađa ogromno poštovanje, rekao bih čak i strahopoštovanje. Nekada se na tom prostoru nalazilo Staro groblje, koje smo zvanično preselili, ali taj posao je odrađen vrlo nedorečeno. Tokom 19. veka tu je počivala kompletna elita ondašnjeg grada: Kolarac, Đura Daničić, Đura Jakšić, Mina Karadžić, brojni političari, vojskovođe, umetnici…
Ispod površine sadašnjeg parka skrivaju se pećine koje smo već pomenuli. Pored Crkve svetog Marka nekada se nalazila mala crkva istog imena koja je postradala u požaru tokom Drugog svetskog rata. Mislim da bi svaki deo ovde mogao da ispripoveda neku svoju priču. Baš kao što su se oko Beogradske tvrđave i Kalemegdana odigravale najburnije bitke tokom prošlosti, tako mu je Tašmajdan bio neka vrsta skrivene duše. Najzad, svi stari hroničari beleže kako su ovde spaljene mošti Svetog Save. To se odigralo na Malom Vračaru, a ne na današnjem Vračaru. To sve pojačava snažan utisak koji na mene ovo mesto ostavlja.
* Pravi li danas Beograd neke nove lagume i predele ispod grada za koje ne znamo?
– Iskreno, teško mogu javno da kažem šta mislim o budućnosti na ovom prostoru. Sve izgleda kao posledica onoga što se događa na planetarnom nivou. Beograd je oduvek morao da oseti sve promene i turbulencije u svetskoj politici, pa je tako i ovog puta. S tim da je moje mišljenje da se čovečanstvo okrenulo nekom snažnom samodestruktivnom toku, čije posledice je teško dosegnuti.
Beograd uvek ima svoje velike potencijale, i uvek kada sam razgovarao sa stranim gostima bili su zaprepašćeni njegovom istorijom. Najveći posao svakog turističkog radnika u Beogradu bio je da demistifikuje tu užasnu satanizaciju koju su međunarodni političari napravili, a da potom predoči realnu sliku istorije ovog grada. Šta će biti u budućnosti, ne znam, ali čini mi se da to ne zavisi puno od Beograda niti njegovih stanovnika. Oni imaju ogroman potencijal da čine dobro, i da gostima pruže nesvakidašnju dobrodošlicu. Sada sve zavisi od planetarnih događaja i njihovih ideologa.
Kabare
* Organizovali ste i vrlo uspešan kabare u Kombank dvorani?
– Prošlo je tačno godinu dana od kada smo, krajem januara 2020. godine organizovali Najveći kabare o Beogradu u Beogradu – seća se Nikolić. – Bilo je to divno, tročasovno druženje na koje sam pozvao prijatelje Radu Đurić, orkestar „Legende“, Ljubu i Bodu Ninkovića, Budimira Novakovića i napravili smo divno druženje sa Beograđanima. Uz najlepše fotografije iz prošlosti grada proveo sam publiku kroz najinteresantnije i najslikovitije priče do kojih sam do sada došao. Bilo je to prelepo druženje u kojem smo uživali u prošlosti Beograda. Na žalost, aktuelne okolnosti su sprečile da ovakav događaj preraste u tradiciju, ali nadam se da će uskoro i to da se promeni.
