IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
AKOV destilerija
Na samo 5 kilometara od Kraljeva, a 20-ak od Vrnjačke Banje, u pomalo skrivenom kutku sela Kovanluk (što u bukvalnom prevodu sa turskog znači – Medena šuma), asfaltiranim putem stižemo do veoma lepo koncipirane i nekako intimne destilerije “Akov”. Na putu do njih kolega i ja pričamo o tome da je akov, zapravo, stara mera za tečnost, i o tome kako je lepo kad se u modernim vremenima čuje sada već tako arhaična reč. Međutim, zahvaljujući porodici Mikić, opet je u modi – AKOV.
Pišući o fenomenu rakije, njenom pravljenju, kazanima u kojima ju je najbolje peći, buradima u kojima ju je najbolje čuvati, čašama u kojima ju je pravilno služiti, Premium Srbija je otkrila rakiju od šargarepe. Verovali ili ne, ta rakija je bezbojna (nije narandžasta), poput vodke, odličnog je mirisa i ukusa, posebnog procesa proizvodnje, jer se pravi od pulpe i vrhunskog je kvaliteta. I upravo nas je ona odvela do ove, saznaćemo uskoro, veoma moderno opremljene, do perfekcije čiste i gotovo 100 odsto ekološke porodične destilerije, u kojoj Žaklina, Žarko, Stefan i Nemanja Mikić, prave šest vrsta voćnih rakija, da ne znate koja je od koje bolja.
Prvo smo, kao što i Vi možete, videli na njihovom sajtu koliko im je stalo do tradicije, nasleđa, porodice i beskompromisnog kvaliteta, a onda smo poželeli da saznamo da li je zaista tako. Šta je to što AKOV rakiju izdvaja od drugih, a svedoci smo da je sve više destilerija koje “niču” u Srbiji, i još više dobrih domaćina sa sela koji sami peku rakiju i svaki za svoju misli da je najbolja i “prava”, da postaje pomalo zbunjujuće koja je rakija, zapravo, prava, kojoj se dodaju arome a ne bi smelo i šta je to vrhunski kvalitet rakije.
A onda smo probali AKOV! Iz čaša jabučastog oblika, kao onih iz kojih se pije najlepši francuski konjak. I svatili, kao i svako ko je ovu rakiju probao, to je to! AKOV rakija krije u sebi najkvalitetnije prirodne sastojke u kombinaciji sa dugom tradicijom, kao i pažljivo odabranom i decenijama čuvanom recepturom, poreklom iz blagorodne Raške. Ova jedinstvena rakija provocira, rasplamsava, i u isto vreme miluje sva Vaša čula!
Sve to, uz mnogo ljubavi, AKOV rakiju čini kraljicom svih rakija.
– Priča traje više od decenije. Naš pokojni otac je počeo time da se bavi onako iz radoznalosti. Zapravo, nije pio 16 godina, i onda je hteo da proba neku dobru rakiju, međutim nije mogao da nađe nešto što mu se sviđa. Počeo je da istražuje, da se bavi proučavanjem tehnologije i procesa proizvodnje do tančina, verujući da nam priroda mnogo toga nesebično pruža na dlanu, a na nama je da naučimo i prepoznamo kako da na pravi način postupamo sa njom, ne bi li nam vratila još više.
I onda je sve krenulo sa dva klasična destilatora, odnosno kazana, jednim od 120, drugim od 250 litara. Posle nekoliko godina sam se i ja uključio – priča Žarko Mikić, jedan od vlasnika destilerije i rakija majstor.
Kažemo rakija majstor, jer to svakako jeste neko ko je više od decenije pripremao, a tek pre godinu dana na tržište “pustio” svoj proizvod, od samog početka sa vrlo jasnim ciljem: da napravi najfiniju rakiju, uz poštovanje ključnih postulata – kontinuiteta, standarda i kvaliteta.
– Eksperimentisali smo mnogo! Puno smo destilata bacili, puno smo voća upropastili, puno smo grešili, ali smo došli do nečega čime smo zadovoljni. Jer kod nas nema kompromisa. Ali, imali smo vremena zato što smo znali da moramo da imamo određenu količinu destilata kako bismo nastupili na tržištu. Izvoz nam je primaran, međutim da bismo radili na izvozu, moramo prvo da nađemo mesto na domaćem tržištu, odnosno u svom dvorištu. Tako smo krenuli pre manje od godinu dana i već imamo prilično dobar rezultat.
A rezultat je taj da u beogradskim elitnim restoranima možete probati i uzdravlje popiti njihovu rakiju. Koju god od šest vrsta volite – jabuku, šljivu, grožđe, dunju, kajsiju ili šargarepu. U slobodnoj prodaji ćete je retko naći, ali u specijalizovanim šopovima, nalaze se boce sa AKOV etiketom u boci vrhunskog dizajna. A možete je i elegantno, iz svog doma, naručiti “klikom” u njihovoj online prodavnici. Oni će Vam je, svojim Akovmobilom, dostaviti na kućnu adresu.
– Nije nam poenta da budemo svuda, nego da budemo tamo gde je naša publika. Da našu rakiju piju ljudi koji mogu da razumeju naše piće – priča nam Žarko, ali nimalo pretenciozno i prepotentno, već kao stručnjak i čovek koji zna šta je od rakije napravio. A napravio je čitavu filozofiju, kojom želi da ispravi “nepravdu” koju je rakiji, kaže, donela domaća kinematografija. Jer, rakija nije piće kojim treba da se “oduzmete” kada Vam je teško, rakija je najfinija žestina, koja treba znalački i sa umećem da se ispija i isto tako da se u njoj uživa.
I njihova fina žestina zaista traži razumevanje, jer kada se prošetate “Akov” destilerijom, tek tada ćete shvatiti sa koliko ljubavi, strpljenja, znanja i vođenja računa o higijeni, ovde nastaje mnogima omiljeno piće. I mi smo krenuli – od sudova u koje se voće stavlja, odvaja od košpica, pasira i linijama dalje vodi savremenom tehnologijom i tehnikom sve do stola za degustaciju. I kroz to “žestoko” putovanje, od voća do rakije, prošli smo kroz halu za fermentaciju, preko potpuno automatizovanog kotla, predgrevača kljuka, videli prohromski kazan od 5.000 litara, najveći u ovom delu Evrope i pravljen specijalno za njih, do hale (podruma) u kojima destilati odležavaju u akovima i hrastovim burićima. I sve – besprekorno čisto.
– Kada voće stigne u džambo vrećama ili boks paletama, ide na dve linije – za koštičavo i za jabučasto voće, gde mašina odvaja košpice, ili ako je jabučasto pere se i sortira, odvaja trulo od zdravog, voće se pasira i pomoću mono pumpi šalje se dalje u halu za fermentaciju – pokazuje nam Dušan Dimitrijević, rukovodilac destilerije, inače agronom po struci, sve mašine u destileriji.
– Iz sale za fermentaciju, kljuk se dovodi do predgrevača koji ga predgreva na temperaturu od 38 do 40 stepeni, jer je sa te temperature mnogo lakše da se prebaci u kazan i da krene destilacija, nego da se hladan kljuk predgreva. Na ovaj način je potrebno mnogo manje energije i struje – objašnjava dalji tok procesa Dušan.
Žaretov aerizator
Trenutno je u procesu patentiranja i AKOV aerizator, koji nije, priča nam Žarko, samo marketinški trik, već elegantna pomoć za aeriranje rakije:
– To je proces dodira rakije sa kiseonikom, u kome ovo fino piće otpušta aromatska svojstva, lipide i estre, koji se nalaze u samom alkoholu. Aerizacijom ćete u čaši osloboditi više tih aroma, te će se one zadržavati u čaši dok je prinosite nosu. Pomažete u oslobađanju stotina različitih aromatičnih jedinjenja koja plutaju na alkoholnom isparenju do nosa i doprinose potpunom ugođaju vaših čula.
A tu, u sali za fermentaciju ponosno na centru stoje dva kazana, jedan 1.600, drugi kapaciteta 5.000 litara. I upravo gledamo najveći prohromski kazan u ovom delu Evrope! Mi se divimo, a Dule nam i dalje priča:
– Naša destilerija se razlikuje od drugih po ovoj središnoj retifikacionoj koloni, koju standardni kazani nemaju, a koja niže alkohole odvaja i vraća u kazan, na ponovno prepecanje, dok više alkohole šalje na hlađenje. Tako da se kod nas u jednom prepecanju dobija ljuta rakija, ne pravimo prvo meku, kao svi. Prilikom proizvodnje rakije kompletan destilat se deli na prvenac, srce rakije i patoku. Mi koristimo samo srce rakije. Rakija odatle odlazi u prihvatne sudove, prebacuje se potom u cisterne i odlazi na odležavanje u buriće, koji su kod nas od američkog, mađarskog i srpskog hrasta, najčešće od hrasta kitnjaka – sa mnogo ljubavi prema poslu nam sve do tančina objašnjava Dušan.
I konačno smo u hali za odležavanje, u kojoj trenutno 87 barik burića od 2.200, i šest burića od 500 litara, čuva AKOV kapljice do onog savršenog momenta kada ih tehnolog “sklapa” i ovo vrhunsko piće sipa u boce. Ali, ne samo to. Upravo gledamo staklene balone – akove, u kojima se nalaze eksperimenti koje vredna, radoznala i mlada AKOV ekipa strpljivo radi poslednjih 10 godina. Osim “klasične” dunje, kajsije ili jabuke, tu su i malina, lubenica, dinja, divlja kruška i još neki destilati koji čekaju svojih “pet minuta”, kada će, sigurni smo, izazvati bum na tržištu.
Simbolika etiketa
U pripremi je i rakija od kruške, ali ne viljamovka, jer ih dosta destilerija pravi, pa će se AKOV i po ovoj rakiji razlikovati od drugih. Zanimljiva je priča o dizajnu AKOV etiketa:
– Svaka vrsta rakije ima drugačiju etiketu, određene simbolike – priča nam Dule. – Na šljivi su divlji konji, zbog blizine planine Stolovi, na kojoj se nalaze krda divljih konja i na kojoj je mnogo zasada crvene ranke, šljive koja se dosta koristi za proizvodnju naše rakije. Za rakiju od jabuke je Eva poslužila kao simbol, na rakiji od grožđa je ptica drozd koju vinogradari inače ne vole, jer im uništava plodove. Dunja i kajsija su “obrnuto proporcionalne”, na jednoj je simbol medved, a na drugoj pevac, jer simboliše novi dan, a kajsija je voće koje se prvo prerađuje tokom godine, tako da on simboliše rađanja nove sezone; suprotno od toga je dunja, koja se poslednja prerađuje i predstavlja kraj sezone, a medvedi inače vole da konzumiraju dunje. I simbol šargarepe je, naravno, zec.
I posle šetnje odajama u kojima nastaje AKOV rakija, sad već u degustacionom delu, dok nam ljubazni domaćini, prema njihovoj proceni, sipaju rakiju za degustiranje, kažemo Žarku Mikiću da ima na šta da bude ponosan. Da to nije samo čista floskula, može da se uveri svako ko poželi da se, kao i mi, prošeta sa Duletom kroz proizvodnju rakije – od voća do savršenstva u AKOV boci:
– Sve je autentično, mi ništa ne krijemo, i kod nas u destileriju je dobrodošao svako – kaže Žare. – Higijena je najvažnija u celom procesu, nikako drugačije ne sme da bude osim savršeno čisto. Dušan je za to zadužen sa svojim timom. Ja sam utemeljivač, imam neke ideje koje svi zajedno sprovodimo u dela.
A pored higijene, destilerija “Akov” prednjači i po ekološkoj osvešćenosti:
– Suštinski ceo proces je zaokružen, mi ništa ne bacamo. Košpice koristimo za grejanje, za zagrevanje kazana. Kljuk postaje džibra, a džibra postaje kompost, dodajemo celulozu, tako da onda može da se koristi za cveće, na primer. Ideja nam je da apsolutno ništa ne bacamo. Imamo sada i projekat da čak i vodu koju koristimo za hlađenje, odnosno kondenzaciju destilata, vraćamo u sistem i koristimo ponovo. U čitavom procesu zagrevanja, hlađenja i ponovnog upumpavanja u sistem dnevno ispari oko 6% vode, a ostatak možemo ponovo da koristimo, tako da bismo imali uštedu 94% samo na vodi! – objašnjava Mikić i dodaje da će košpice od voća, koje trenutno koriste samo za loženje, koristiti i za pravljenje eteričnih ulja od kajsije, breskve, šljive, trešnje, višnje i grožđa…
Ipak, rakija je ono što im je u krvi. Najtoplija preporuka da je probate, pa kao što kažu: ”Ako ti se krv ugreje, a srce zaigra i vatrena energija prostruji čitavim telom, mašta zakovitla i probudi sva tvoja čula – Znaćeš da je AKOV”!
POGLEDAJTE KOMPLETNU GALERIJU SLIKA
Kliknite na sliku da je uvećate
