Postoje ljudi koji zlato obožavaju u svim oblicima, drugi koji srebrni nakit gotovo nikada ne bi zamenili zlatnim, oni koji mnogo toga znaju o ovom plemenitom metalu, kao i ljudi koje “sitnice” vezane za žuto, belo, roze, čak i crno zlato ne interesuju. Nasuprot njima nalaze se ljudi koji o svemu vole sve da znaju, pa tako i o zlatu. S toga i postavljaju razna zanimljiva pitanja vezana za ovaj vanvremenski plemeniti metal, koji krasi na milijarde ljudi širom planete.
Premium Srbija je pripremila 5 TOP zanimljivih pitanja i odgovora o zlatu. Nikad se ne zna kada će Vam zatrebati. Možda u nekom kvizu postave baš jedno od njih. Setite ih se tada.
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
1. Može li prsten od belog zlata da požuti?
Zlato se u prirodi nalazi isključivo u žutoj boji. Njegova legura pored zlata sadrži i paladijum, srebro i cink, čime se dobija parcijalna bela boja. Neke zlatare za učvršćenje zlata bele boje koriste i dodatnu kupku sa rodijumom. Radi se o mikronskim premazima rodijuma na površinu proizvoda. Kako je ovakva obrada površinska i njena održivost je ograničena. Tako da je odgovor na ovo pitanje: DA, prsten od belog zlata može da požuti. Jedini način da ga zaštitite, ili makar produžite period u kome se to neće dogoditi, jeste da pri radu koji uključuje izloženost mehaničkom kontaktu sa grubim predmetima, nakit od belog zlata ne nosite.
2. Zašto se nekad koristi reč dijamant, a nekad brilijant?
Kada govorimo o dijamantu mislimo na mineral, dok je briljant samo ime za okrugli brus. Iako se često dijamant i brilijant koriste kao sinonimi, to nije isto i njihovo značenje nije identično. Osnovna razlika između dijamanta i brilijanta je u načinu sečenja. Da Vam sad ne pominjemo stručne nazive, poput ploha, fazete i kalete, da bi se dobio brilijant neophodna je fina završna obrada dijamanta, koji je prirodno neobrađeni dragi kamen. Poseban vid sečenja ovog kamena poznat je od 1910. godine, od kada je brilijant jedan od najpoželjnijih dragulja na svetu. Dijamanti mogu biti brušeni na različite načine, pa razlikujemo švajcarsko, englesko, princess, ovalno brušenje…. Vrednost dijamanta zavisi od uspešnosti i umešnosti brusioca. A Vi proverite kada kupujete prstenje sa ovim vrednim kamenjem da li je na sertifikatu koji potvrđuje autentičnost dragulja, naznačeno da li je reč o brilijantu ili dijamantu sa drugim brusom.
Zbog prirodnog procesa dodavanja primesa hroma i vanadijuma smaragdu, na koji nemamo nikakav uticaj, mogu nastati veoma različite nijanse boja ovog dragulja
3. Postoje li smaragdi različitih boja?
Smaragd je oduvek bio izuzetno redak i vredan dragi kamen, često vredniji i cenjeniji i od dijamanta. To je drago kamenje kojem se dodaju primese hroma, a ponekad i vanadijuma. To je prirodan proces na koji nemamo nikakav uticaj, zbog koga mogu nastati veoma različite nijanse boja istog dragulja – smaragda. Najpoželjnija, ali i najvrednija boja smaragda je intenzivno zelena. Čak i uz uključke, intenzivno zeleni smaragdi postižu višu cenu nego bledo zeleni sa manje uključaka. Gotovo svi smaragdi imaju uključke/vene, koje se ne mogu smatrati greškom, već služe kao dokaz da je kamen prirodan. Upravo pomoću njih prepoznaju se pravi smaragdi. Smaragdna boja u kombinaciji sa zlatnom, ipak će uvek biti sinonim za Kleopatru i njenu jedinstvenu eleganciju.
4. Šta su to dijamanti po “ekološkom principu”?
Oko dijamanata se decenijama vode pravi “ratovi”, pa je i ovo drago kamenje odavno poznato kao “krvavo”. Međutim, Ujedinjene Nacije su uz industriju dijamanata i trgovine dijamantima, 2002. Godine uvele Kimberli proces, upravo sa ciljem da dijamanti koji su služili za finansiranje oružanih sukoba u Africi (poznati kao “krvavi dijamanti”) ne ulaze na tržište, pružajući dokumentaciju i potvrde o prodaji dijamanata. Zlatara “Stefanović 1886”, na primer, koristi samo visokokvalitetne prirodne dijamante koji dolaze iz legalnih izvora. Oni smatraju da je briga o životnoj sredini prioritet za društvo i daju joj veliki značaj. Zalažu se za očuvanje ekološke stabilnosti, kao i količine i kvaliteta prirodnih bogatstava. Ali da ne bude tako samo na rečima, ova zlatara to potvrđuje i delima, odnosno time što koriste 100% reciklirano zlato za izradu nakita. Na taj način se trude da sačuvaju našu planetu za generacije koje dolaze. Bilo bi lepo kada bi što više zlatara sledilo njihov “ekološki princip”.
Dijamant i brilijant nisu sinonimi, poseban vid sečenja dijamanta poznat je od 1910. godine, kada nastaje brilijant, jedan od najpoželjnijih dragulja na svetu
5. Šta je to elektroforming?
Elektroforming je posebna tehnologija izrade nakita. Elektroforming ili elektroformiranje je proces obrade metala kojim se oblikuju, formiraju delovi na modelu nakita. To se postiže takozvanom elektrodepozicijom na modelu, koji je u industriji poznat kao trn. Tehnologija postoji već duže vreme, ali se zbog složenosti i teškog načina obrade primenjuje u manjoj meri nego što bi naši zlatari to želeli. U praksi je ovo način nanošenja plemenitih metala na željenu formu, izrađenu od voska. Na taj način postižu se veće, složenije i atraktivnije linije bez težine, što bi u “prevodu” značilo cenovno pristupačniji proizvod od plemenitih metala. A svakom ko želi dobar i kvalitetan komad nakita, to bi išlo na ruku. Karakteristika proizvoda izrađenih pomoću procesa elektroforminga je da oni imaju skrivenu rupicu iz koje tokom obrade isteče vosak od koga je napravljen model. Tako se, elektroformingom, zapravo dobija proizvod od plemenitih metala šuplje forme.
