Srpska Nova godina, Pravoslavna Nova godina, Mali Božić, Julijanska, a kod nekih i Stara Nova godina, je praznik koji se, uglavnom kod Srba, obeležava 13. na 14. januar. Kako god da je zovemo, svi je volimo i proslavljamo. Ne toliko masovno kao onu po gregorijanskom kalendaru, 31. decembra, ali ova nova godina je – naša nova godina.
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Zašto je slavimo 13. januara?
Nije da se s vremena na vreme ne čuju pitanja: Zašto je slavimo 13. januara? Zašto mi “kao sav normalan svet” nemamo samo jednu novu godinu, onu koja se dočekuje 31. decembra… to je tema za neku drugu priču, ali se, ipak, i ti što se pitaju pred ovaj praznik spremaju za još jedan, nekima neretko i prvi doček Nove godine.
A, zaista, zašto je slavimo 13. januara?
Mnogi bi odgovor na to pitanje saželi u dve-tri reči – (pomalo) iz inata. Istorijski, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet. Naime, Srpska pravoslavna crkva se, i od 1919. godine – kada je Kraljevina SHS usvojila novi gregorijanski kalendar, zalagala za usklađivanje kalendara. Za to je angažovala i velikog srpskog naučnika Milutina Milankovića. Ali, kada je, četiri godine kasnije, iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini, Srbi su postali sumnjičavi i prkosni.
U istorijskim, političkim i verskim previranjima oko novog i starog kalendara, “čašu je prelio” zahtev tada novokomponovanih srpskih bogataša, neretko ratnih profitera, da se kalendar dodatno podesi i da se Božić i Uskrs uvek slave vikendom, da ne bi imali gubitke zbog praznika. To je bila “kap” koja je dovoljna da Srbi starokalendarsku Novu godinu od 1923. počnu da praznuju kao „opozicionu“ javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik. U godinama koje slede, Srpska nova godina dobija ton oštrog nacionalizma.
Proslavu Pravoslavne Nove godine prva je organizovala beogradska „Kasina“, da bi joj se u godinama koje slede priključile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida… Ipak, u vreme komunizma, slavilo se tajno, iz inata, tvrdoglavo, prkosno i slatko. Brojne su danas anegdote iz tog doba, ali tada uopšte nije bilo sve jedno kada policija zakuca na vrata zaključane kafane – koje su po zakonu tog dana morale da se zatvore u 22h, u kojoj se slavi Srpska nova godina. Veliki je rizik bio da svi iz kafane – i gosti i konobari i vlasnici – Novu godinu dočekaju u zatvoru.
Vremenom je i Srpska Nova izborila ravnopravnost i odavno se već proslavlja u domaćinstvima, na trgovima, u hotelima i restoranima širom Srbije. Mada mnogi koji ovaj praznik pamte kao “opozicioni”, kažu da nije više to – to. Sociolog, dr Ratko Božović će izjaviti: “Sad kad možemo, to nije interesantno”. Ali, ono što jeste interesantno i što Srpska nova godina svakako jeste, to je – još jedan datum koji provodimo sa našim najmilijima, u slavlju, miru i ljubavi.
A to nam je najvažnije!
Kako se u pravoslavlju obeležava “Mali Božić”?
Srpska pravoslavna crkva Novu godinu obeležava 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za Bogom blagoslovenu nastupajuću godinu.
Ovaj praznik se, po običajnom kalendaru, naziva još i Mali Božić, jer se u mnogim krajevima ponavljaju običaji sa Božića, koji pravoslavci proslavljaju 7. januara.
Uoči Nove godine – 13. januara se, prema narodnim običajima, sprema svečana večera, gde ukućani sa porodicom, rodbinom i prijateljima, uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine, sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu i životu.
Na sam dan Nove godine, rano ujutru, odlazi se u Crkvu, a posle se, uglavnom u krugu porodice, obavlja svečani ručak, na kome se obavezno jede glava božićne pečenice, odnosno glava jagnjeta ili praseta. Na trpezi mora biti i novogodišnja česnica – Vasilica. Ona može biti slana i slatka, mesi se na sam dan Malog Božića i jede se topla.
Pored Pravoslavne Nove godine, 14. januara se obeležavaju još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Crkva Novu godinu dočekuje uz molitve i bogosluženja, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda, kiča i rasipanja.
Kako se Nova godina smatra početkom svih dana u godini, toga dana bi svako od nas trebalo da preispita sebe i svoja dela, kako bi prvog dana nove godine krenuo novim putem ka Carstvu Božjem, i bio bolji čovek sebi i drugima.
Čestitke za Srpsku novu godinu
Čestitka za Srpsku novu godinu bi, kao i za sve praznike, trebalo da bude poslata s radošću. U današnje vreme sve više je praznika, uključujući tu i vrlo lične – naše rođendane, koje jedni drugima čestitamo takozvanim “cirkularnim” porukama, dobijamo i šaljemo na desetine čestitki, preko SMS-a, Viber-a, WhatsApp-a, pišemo ih jedni drugima na Facebook-u, Instagram-u i brojnim drugim društvenim mrežama. Takmičimo se čija će da bude najviše lajkovana, a neke jednostavno “preskačemo”.
Lepo je kad Vas se neko seti, makar i u porukama koje “kružno” šalje svim kontaktima u telefonu, ali je ipak, naravno, najlepše kada nekog pozovete da mu čestitate praznik, ili ga uživo zagrlite i izljubite. Ali, nekada to nismo u mogućnosti da uradimo ni sa najbližima, a kamoli sa ogromnim brojem prijatelja “rasutim” širom sveta. Tada šaljemo čestitku, koja bi morala da bude lična, uz najlepšu sliku i najlepše, još bolje, originalne reči, koje podsećaju na zajedništvo, mir i ljubav.
Izdvojili smo i mi nekoliko čestitki za Mali Božić, odnosno Srpsku Novu godinu, koje uz neku lepu fotografiju cveća, badnjaka, poneke zvezdice, venčića, jabuke i dekorativne sveće, možete napisati i poslati Vašim najmilijima. A krećemo od najjednostavnijih, poput: Srećna Pravoslavna Nova godina! Ili: Srećna Srpska Nova godina! Pa, stižemo i do onih u stihu, za koje se ispostavilo da ih, ipak, nekako volimo:
Nek je vina puna čaša
Nek je Srećna Srpska naša!
***
Zdravlje, sreća, mir i ljubav
nek vam budu pratnja stalna,
srećan bio Mali Božić
i Nova godina Pravoslavna!
***
Ja ću noćas, kao i ti,
Srpsku Novu proslaviti,
Dočekaj je u veselju,
nek te svaka sreća prati,
ukućani nek su zdravi,
nek se dobro dobrim vrati.
***
Voli sebe i bližnjeg svoga,
neka srce glas ti čuje,
neka duša u dobro veruje,
Nek te krepi vera davna,
srećna Nova Pravoslavna.
***
Srpska nama noćas stiže,
pravoslavci sad su bliže,
I u ime pravoslavlja
Srećna Srpska, puno zdravlja!
Ko još slavi pravoslavnu novu godinu?
Osim Srpske pravoslavne crkve stari kalendar, po kome se Nova godina slavi 14. januara, poštuju još i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj Gori.
Pravoslavna Nova godina se, dakle, najviše slavi u Srbiji, ali se, takođe, obeležava u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Jermeniji, Gruziji … Zanimljiv je podatak da Julijansku Novu godinu tradicionalno obeležavaju i neki nemački kantoni u Švajcarskoj, kao i delovi Galske zajednice u Škotskoj, pa čak i pravoslavni Japanci.
